ravago

Kad biljkama fali azota

Kad biljkama fali azota

Nedovoljna ishrana azotom veoma brzo izaziva specifične promene u metabolizmu i morfološkoj i anatomskoj građi biljaka. U nitratnoj NO3 i amonijačnoj NH4 formi

Osnova zdravlja biljaka je fiziološka ravnoteža. Ako dođe do poremećaja ravnoteže, isto može da se primeti promenom boje lista, sušenjem vrhova, manjim porastom, gorkim pegama na plodovima ...

Za normalno rastenje i razviće biljaka neophodna je dovoljna količina azota u hranljivom supstratu. Nedovoljna ishrana azotom veoma brzo izaziva specifične promene u metabolizmu i morfološkoj i anatomskoj građi biljaka.

Azot je deo proteina i promoter rasta biljaka. Biljke ga usvajaju u nitratnoj NO3 i amonijačnoj NH4 formi. Azot ulazi u sastav mnogih jedinjenja važnih za životne procese biljaka, kao što su belančevine, nukleinske kiseline, nukleotidi i dr.  Njegova uloga u fiziološkim procesima biljaka je značajna i mnogostruka. Potrebe pojedinih biljnih vrsta za azotom su različite. Jedne se zadovoljavaju manjom količinom, dok druge zahtevaju veću količinu. Na osnovu toga, prema nitrofilnosti, biljke se mogu podeliti u pet grupa. U vrste koje nastanjuju zemljišta siromašna azotom ubrajaju se Tifolium arvense, Medicago falcata i dr, na zemljištima koja su dobro obezbeđena sa azotom rasprostranjene su Hyoscinamus niger, Solanum nigrum, Chenopodium i Amarantus vrste.  Između ove dve grupe postoje biljke koje rastu na zemljištima koje su manje više umereno obezbeđena sa azotom. Osim toga, postoje i biljke manje više indiferentne na stepen obezbeđenosti zemljišta sa azotom, kao što su Agropirum repens, Convolvulus arvensis, Agrostema githago i druge. U nitrofilne biljke spadaju različite vrste lupina.

Azot povoljno utiče na veličinu lisne površine i njenu fotosintetsku aktivnost, odnosno na intenzitet i produktivnost fotosinteze. Istovremeno produžava život i fotosintetsku aktivnost listova. Azot utiče i na usvajanje i metabolizam jona. Njegovo dejstvo nezavisi samo od količine već i od oblika u kom se usvaja. Nitratni oblik azota podstiče nakupljanje kalijuma, kalcijuma i magnezijuma u biljkama. Uticaj azota na vodni režim biljaka je takođe značajan. Povećanjem doze azota, tj, njegovog sadržaja u biljkama povećava se intenzitet transpiracije, a smanjuje transpiracioni koeficijent. Nedostatak ovog elementa smanjuje veličinu i broj stoma po jedinici površine.

Treba napomenuti i uticaj azota na otpornost biljaka na niske i visoke temperature, kao i bolesti. Otpornost biljaka na niske temperature zavisi kako od bioloških osobina biljaka, toko i od ekoloških činilaca. Od spoljnih činilaca pored temperature, svetlosti, vlažnosti zemljišta i mineralna ishrana je jedan od bitnih faktora otpornosti biljaka na niske temperature. Dejstvo azota na otpornost biljaka na prisustvo patogena može da bude direktno i indirektno. Direktno utiče na intenzitet zaraze, pošto deluje na metabolizam biljke od kojeg zavisi ishrana izazivača bolesti. Utiče i na mikro klimu useva pošto deluje na bujnost useva – biljaka, i na taj način na pojavu patogena. Indirektno količina azota može da podstiče ili usporava razmnožavanje izazivača bolesti, da skrati ili produži životni ciklus patogena.

Važna je i činjenica da optimalna ishrana biljaka azotom može da doprinese bržem i boljem oporavku biljaka, kao i povećanju prinosa.

Nedostatak azota kod biljaka

U nedostatku azota rastenja biljaka je znatno smanjeno, biljke su niže i usled usporenog rasta stablo i grane su tanji. Kod ozimih strnina nedostatak azota se ispoljava u slabijem bokorenju, biljke su sa jednom stabljikom i kratkim klasom. Takođe je i smanjen porast listova. Azot je pokretan i strukturalni je deo molekula hlorofila i njegov nedostatak se ispoljava simptomima hloroze (žućenja) na starijem lišću.

Azot je u biljkama dobro pokretljiv i brzo se premešta iz starijih organa u mlađe, pa zbog toga se njegov nedostatak prvo uočava na najstarijim listovima. U poodmakloj fazi nedostatka prvo odumire vrh lista a zatim i ivice, da bi na kraju došlo do propadanja lista. Zahvaljujući mobilizaciji azota iz starijih organa, porast mlađih organa i delova biljaka na početku neznatno je smanjen, a kasnije količina azota koja se premešta iz starijih organa pretežno listova, nedovoljna je za obezbeđenje normalnog rasta, biosintezu hlorofila, usled čega i mlađi listovi postaju svetlo zelene boje, i prestaju sa rastom i razvojem.

Nedostatak azota različito se odražava na porast nadzemnog dela i korena. Stablo je kraće a korenov sistem duži, grananje korena je slabije, zbog čega je ukupna masa korenovog sistema kod tih biljaka posebno u kasnijim fazama porasta manja nego kod biljaka koja su optimalno obezbeđena sa azotom.

Nedostatak azota može se otkloniti primenom mineralnih azotnih đubriva, organskih đubriva i gajenjem leguminoznih biljaka. Azot se može dodavati preko zamljišta ili tretiranjem nadzemnih organa rastvorom jedinjenja azota.

Suvišak azota kod biljaka

Suvišak azota nepovoljno utiče na produktivnost biljaka, ponekad se teško uočava, pošto neizaziva uvek vidljive morfološke promene. Prekomerne ishrana azotom podstiče rastenje vegetativnih organa, usled čega su biljke suviše bujne. Kod ozimih strnina povećava se bokorenje, sekundarna stabla kasnije izbijaju, što izaziva neujednačenost u sazrevanju. Suvišak azota utiče i na koren biljke, koji postaje kraći i deblji. Kod takvih biljaka je otpornost prema zemljišnoj suši manja.

Suvišak azota produžava vegetaciju i zadržava sazrevanje biljaka, takođe utiče i na otpornost biljaka prema bolestima, visokim i niskim temperaturama, suši i dr. Preterana upotreba azota ne samo što često nije ekonomski opravdana, nego može da dovede i do zagađenja sredine nitratima i pogoršanja biološke vrednosti proizvoda, zbog čega pri utvrđivanju potrebne doze azota treba strogo voditi računa kako o potrebama biljaka u azotu, tako i o zalihama azota u zemljištu.

Smatra se da sadržaj nitrata u svežoj materiji povrća ne bi smeo da bude veći od 400mg/kg, a u hrani koja je namenjena maloj deci 250mg/kg. Posebno mnogo nitrata sakuplja salata, spanać, cvekla, rotkva, keleraba; nešto manje mrkva kupusnjače, boranija; a najmanje paradajz, paprika, krastavac, karfiol, beli i crni luk.

Najviše nitrata u proseku povrće sadrži u jutarnjim časovima, a najmanje posle podne. Dozvoljene količina nitrata u povrću mogu da se postignu đubrenjem potrebnim količinama azotnih đubriva određenih na osnovu agrohemijske analize zemljišta, kao i pravilnim izborom sorte u postojećim uslovima proizvodnje. Sve napred navedeno ukazuje da je azot veoma značajan elemenat u biljnoj proizvodnji, bez konkurencije u podizanju prinosa, a upotrebi azotnih đubriva treba posvetiti posebnu pažnju. Da bi se sprečile sve štetne posledice nepravilne primene azota, neophodno je vršiti redovnu kontrolu zemljišta na sadržaj azota. Na osnovu sadržaja mineralnog azota i potreba biljke daje se preporuka za đubrenje i izbegavaju se sve štetne posledice nedostatka azota ili davanje azota u suvišku.

dipl. ing. Vladimir Rankov

 

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam