ravago

Kupus, životna preokupacija

Kupus, životna preokupacija

Geografsko poreklo na 5.000 hektara zemlje. U proceduri je zaštita brenda Futoški kupus na međunarodnom nivou, jer se tržište za ovaj proizvod širi

Za njih kupus nije samo biljka koja se uzgaja i jede, već životna preokupacija generacijama unazad. Miris sarme ili podvarka teško može zadržati ravnodušnim prosečnog gurmana.

Ali oni tvrde da je samo sa Futoškim kupusom to onaj pravi ukus - da sarma bude sarma, a podvarak podvarak. I ove godine na 83. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu udruženje „Futoški kupus“, koji okuplja poizvođače i prerađivače ovog povrća bogatog vitaminom C, posetiocima je svakod- nevno je davao priliku da probaju sarme, pite od kupusa, ali i kupus salatu napravljene od njihovog brenda koji od nedavno nosi priznanje Nacionalni brend Srbije, proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom.

To geografsko poreklo obuhvata 5.000 hektara zemlje u Futogu. Iako je prigradsko mesto sa nešto više od 20.000 stanovnika, naselje je ovo starije od Novog Sada, a tradicija uzgoja kupusa u ovom delu Bačke, prema pisanim tragovima, seže i pre 15 veka.

Goran Puača, predsednik udruženja „Futoški kupus“, ističe da je ova asocijacija nastala kao rezultat potrebe proizvođača kupusa u Futogu da nešto urade u najezdi hibridnih semena koje su se nudile na tržištu, koje su davale količinu a nisu imale kvalitet, te je postojala mogućnost da se Futoški kupus kao sortna populacija izgubi.

Udružili su se 2007. i godinu dana kasnije počeli postupak izrade elaborata zaštite svežeg i kiselog Futoškog kupusa, da bi 2012. dobili rešenje o oznaci geografskog porekla. Svake godine se od 30 do 40 poljoprivrednih proizvođača prijavi za sertifikaciju proizvodnje Futoškog svežeg i kiselog kupusa., ali prođu samo oni koji zadovolje stroge kriterijume.

„Uslov je da su u katastarskoj opštini Futog, da je u okviru geografske odrednice od 5.000 hektara, da ima proizvodnju i da je to sve proizvedeno od semena Futoškog kupusa. Samo kupus proizveden u Futogu može biti Futoški kupus, jer na tom području seme Futoškog kupusa daje propisani kvalitet. Tu je i nadmorska visina od 85 do 86 metara uz Dunav, i ono što je pokupio iz zemlje, vazduha i od Sunca – to je ono što ga čini drugačijim od ostalih“, kaže Goran Puača.

On dodaje da postoji još jedan faktor koji Futoški kupus ističe u svojoj posebnosti – ljudi!

„Nije bilo porodice da nije ostavljala seme za iduću godinu da bi mogla da preživi zimu. To je čist odnos prema samome sebi, a ti proizvodi su nam bili i uz najradosnije trenutke u životu: rođenja, svadbe… Imali smo vekove iza nas, generacije i generacije proizvođača na tom terenu koji su videli da mogu da proizvode nešto da je kvalitetno i održavali su to. Svaka baba je u porodici održavala svoje seme Futoškog kupusa“, kaže nam Puača.

Po njegovim rečima, karakteristika Futoškog kupusa je tanak list, glavica mora imati mali koren i uvek kada se ukiseli mora imati 34-35 listića. Naš sagovornik naglašava i da je udruženje u proceduri zaštite brenda Futoški kupus na međunarodnom nivou, jer se tržište za ovaj proizvod širi.

„Nema države na svetu gde Futoški kupus nije dospeo, kako ranije, tako u ovoj našoj desetogodišnjoj medijskoj borbi za potrošača i tržište. Uspeli smo svugde pomalo da stignemo. Nadamo se da ćemo uskoro imati i velike trgovinske lance u Nemačkoj i mnogim drugim zemljama sveta. Naši kupci su i Srbi i Bošnjaci, i Makedonci i Turci i Grci… Svi oni imaju slična jela od kupusa. Pa i Nemci, na kraju krajeva. Zapravo, gde god je naše stanovništvo sa Balkana otišlo, ono ima želju i težnju da nešto konzumira sa ovog podneblja. I to je naša velika šansa, samo da proizvodimo kako treba“, napominje Puača.

Uz svoj brend, udruženje „Futoški kupus“ izdalo je i knjižicu „Futoški kuvar“ sa najrazličitijim jelima od Futoškog kupusa koji je u proteklih deset godina dospeo do 20.000 korisnika. Na pitanje koje je njemu jelo od kupusa najomiljenije, Puača kratko odgovara: „Sarma, bez premca“.

Tradicija duga preko pola veka

Član Upravnog odbora „Futoškog kupusa“ Miroljub Janković ističe da je tradicija sadnje i uzgoja kupusa zapisana u turskim spisima još iz 1578. godine, dok je Futog bio pod turskom vlašću. „Jedan turski putopisac napisao je da se na području Futoga jako puno pravi kudelje, prosa i kupusa. To je zapis star skoro 500 godina. Ako je tada kupusa bilo puno, onda je neki vremenski period pre toga sigurno morao da prođe da se tu zadrži. Kupus je došao u naše krajeve sa Mediterana. Uz svo prirodno menjanje, jer mi koji živimo u prirodi reagujemo na prirodne promene, tako se kupus prilagođavao prirodnim promenama i danas je takav kakav je. Ali verujem da je taj genetski potencijal postigao kada je došao na ovaj aluvijalni nanos, jer ga samo u tom kvalitetu imate na 5.000 hektara“, navodi Janković.

Uz brojne priče o kupusu, od lečenja skorbuta do delegacija iz Namibije, koja je na Poljoprivrednom sajmu uzela pola kilograma futoškog semena, sa namerom da probaju da ga zasade u toj afričkoj zemlji, jedna od najneobičnijih epizoda je ona o putešestviju glavica Futoškog kupusa do Australije. „Uzeli su kontejner, napunili ga glavicama svežeg kupusa, zalili slanom vodom, ukrcali na brod i dok je brod stigao na južni kontinent, kupus se već ukiselio“, sa osmehom je ispričao Janković.

(Dnevnik)

Poslednja izmena
Sledeći članak
Suzbijanje korova u soji
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam