ravago

Proizvodnja boranije u zaštićenom prostoru

Proizvodnja boranije u zaštićenom prostoru

Ova biljka postaje sve interesantnija za gajenje u plastenicima, a uz dogrevanje može se proizvoditi tokom čitave godine.

Osim po­vr­ća tra­di­ci­o­nal­nog za pod­ne­blje ja­bla­nič­kog kra­ja, u pla­ste­ni­ci­ma le­sko­vač­kih po­vr­ta­ra sve če­šće se mo­gu uoči­ti za­sa­di bo­ra­ni­je, u ko­ji­ma se uve­li­ko od­vi­ja ber­ba.

Bo­ra­ni­ja je kul­tu­ra ko­ja po­sta­je sve in­te­re­sant­ni­ja za ga­je­nje u zaštiće­nom pro­sto­ru le­sko­vač­kim po­vr­ta­ri­ma. Po po­re­klu, to je bilj­ka to­plih kra­je­va, ta­ko da za uspe­šan rast i raz­vi­će ima po­ve­ća­ne zah­te­ve za to­plo­tom. Za ni­ca­nje bo­ra­ni­je tre­ba obez­be­di­ti op­ti­mal­nu tem­pe­ra­tu­ru oko 22 ste­pe­na. To­kom ra­sta i raz­vi­ća pri tem­pe­ra­tu­ra­ma vi­šim od 35 i ni­žim od šest ste­pe­ni bo­ra­ni­ja od­ba­cu­je cve­to­ve i plo­do­no­še­nje je sla­bi­je. Iz­bor sor­te mo­že se pri­la­go­di­ti du­ži­ni ve­ge­ta­ci­je, u za­vi­sno­sti od po­tre­be tr­ži­šta. Du­ži­na ve­ge­ta­ci­je, u za­vi­sno­sti od sor­te, iz­no­si od 45 do 70 da­na. Iz­bor sor­te tre­ba pri­la­go­di­ti vi­si­ni pro­iz­vod­nog objek­ta. Po­sto­je niske (50-60 cm) i vi­so­ke ko­je mo­gu da ra­stu i pre­ko tri me­tra. Ga­je se postavljanjem pot­po­re i per­spek­tiv­ni­je su za pro­iz­vod­nju u za­šti­će­nom pro­sto­ru. Ako se pla­ni­ra po­če­tak pro­iz­vod­nje u ra­no pro­le­će, tre­ba obez­be­di­ti do­gre­va­nje obje­ka­ta. Uko­li­ko ne po­sto­je uslo­vi za do­gre­va­nje, a pla­ni­ra se ra­ni­ja pro­iz­vod­nja, oba­ve­zno tre­ba pla­ni­ra­ti pri­me­nu agri­la za slu­čaj da na­stu­pi pe­ri­od hlad­nog vrmena. Pro­leć­na pro­iz­vod­nja bo­ra­ni­je u le­sko­vač­kom kra­ju po­či­nje se­tvom to­kom fe­bru­a­ra, a za ber­bu sti­že to­kom apri­la i ma­ja. U uslo­vi­ma pro­iz­vod­nje s dogrevanjem pla­ste­ni­ka, pro­iz­vod­nja se mo­že pla­ni­ra­ti to­kom či­ta­ve go­di­ne.

Bo­ra­ni­ja, za raz­li­ku od dru­gih ma­hu­nar­ki, ima ve­će zah­te­ve u po­gle­du plodno­sti ze­mlji­šta. Za pro­leć­nu se­tvu, je­se­nju ob­ra­du tre­ba oba­vi­ti na du­bi­ni 30 cen­ti­me­ta­ra, a ne­po­sred­no pre se­tve oba­vi­ti pred­se­tve­nu pri­pre­mu. Đu­bre­nje treba pla­ni­ra­ti na osno­vu re­zul­ta­ta agro­he­mij­ske ana­li­ze ze­mlji­šta. Pre­po­ru­ču­je se da se po­treb­ne ko­li­či­ne đu­bri­va, zbog krat­ke ve­ge­ta­ci­je, une­su pred­se­tve­no, uz jed­no do dva pri­hra­nji­va­nja to­kom pe­ri­o­da ve­ge­ta­ci­je. Pr­vo pri­hra­nji­va­nje obavezno tre­ba pri­me­ni­ti ka­da su bilj­ke u fa­zi tri-če­ti­ri li­sta, a dru­go u fa­zi cve­ta­nja. Na tr­ži­štu su do­stup­na mi­kro­bi­o­lo­ška đu­bri­va za ino­ku­la­ci­ju se­me­na bo­ra­ni­je ko­ja su pri­me­nom u ogle­di­ma da­la do­bre re­zul­ta­te, te se pro­iz­vo­đa­či­ma sa­ve­tu­je njihova pri­me­na.

U za­vi­sno­sti od ti­pa ze­mlji­šta i po­tre­be bi­lja­ka to­kom pro­iz­vod­nog pe­ri­o­da, za po­sti­za­nje do­brih pri­no­sa po­treb­no je na­vod­nja­va­ti sva­kih se­dam do 10 da­na. Na­vod­nja­va­nje tre­ba ot­po­če­ti pre ne­go što bilj­ke is­ka­žu simp­to­me ne­do­stat­ka vode. Po­seb­nu pa­žnju tre­ba po­sve­ti­ti za­šti­ti od ko­ro­va, ima­ju­ći u vi­du da je boranija iz­u­zet­no ose­tlji­va na dej­stvo her­bi­ci­da. Pri­li­kom za­šti­te od bo­le­sti i štetočina tre­ba vo­di­ti ra­ču­na o ka­ren­ci pre­pa­ra­ta, ima­ju­ći u vi­du da se bo­ra­ni­ja bere suk­ce­siv­no. Ber­ba mo­ra bi­ti re­dov­na ka­ko bi se do­bi­la kva­li­tet­na ma­hu­na i omo­gu­ći­lo da­lje cve­ta­nje i za­me­ta­nje no­vih ma­hu­na.

Bo­ra­ni­ja se pro­iz­vo­di is­klju­či­vo di­rekt­nom se­tvom. U uslo­vi­ma plastenič­ke pro­iz­vod­nje mo­gu­ća je i pro­iz­vod­nja iz ra­sa­da i mo­gla bi bi­ti značaj­na za ra­nu pro­leć­nu pro­iz­vod­nju. U tom slu­ča­ju, se­tvu bi tre­ba­lo završi­ti to­kom fe­bru­a­ra, ra­sa­đi­va­nje to­kom mar­ta a ber­ba po­či­nje od apri­la. Pre­po­ru­čen raz­mak iz­me­đu pan­tlji­ka mo­že bi­ti 50-60 cen­ti­me­ta­ra, iz­me­đu redo­va je oko 20 cen­ti­me­ta­ra, a iz­me­đu bi­lja­ka u re­du če­ti­ri-pet cen­ti­me­ta­ra. Ova­kav vid pro­iz­vod­nje na ovom pod­ruč­ju još uvek ni­je pro­na­šao pri­me­nu.

Mast. inž. Je­le­na Sto­jilj­ko­vić,PSSS Le­sko­vac

(Poljoprivrednik)

Prethodni članak
Sačuvajte papriku
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam
Razvojni fond Vojvodine