ravago

Rukola čuva srce i reguliše telesnu težinu, a može da se gaji svuda

Rukola čuva srce i reguliše telesnu težinu, a može da se gaji svuda

Može da se proizvodi praktično tokom cele godine, pa se preporučuje sukcesivna setva kako bi period berbe bi što duži.

 

Rukola je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. To je kultura skromnih zahteva za toplotom i otporna na mrazeve. Zato može da se proizvodi praktično preko cele godine. Ova biljka najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima. Zemljišta treba da su neutralne reakcije mada može uspešno da se gaji i na zemljištima alkalne reakcije, na vlažnim i suvim i veoma dobro podnosi sušu. Najbolje uspeva na dobro osunčanim terenima, može dobro da uspe čak i na poluzasenčenim, a može se gajiti i na vetrovitim terenima.


Gajenje rukole je veoma lako i brzo pristiže za berbu za oko 40 dana od setve. To je kultura koja nema ozbiljnijih problema sa bolestima i štetočinama. Obrada zemljišta za rukolu je slična kao i za drugo lisnato povrće. Osnovna obrada izvodi se na dubinu 20 cm, uz kvalitetnu površinsku pripremu, jer se rukola gotovo isključivo proizvodi direktnom setvom iz semena, a seme je veoma sitno (masa 1.000 semena je oko 1.5 g). Đubri se sa oko 60-80 kg azota , 60-80 kg fosfora i 100-120 kalijuma po hektaru.


Setva rukole može da počne rano u proleće, obično u martu i može sukcesivno, svakih nedelju dana da se seje do oktobra meseca, tako da listovi mogu da se beru i u toku zime. Samo u slučajevima izuzetno jake zime biljke  treba malo zaštititi. Seje se na razmak redova 15-30 cm i u redu 5-10 cm pri čemu se troši oko 1,5-2 kg semena po hektaru. Od mera nege treba primeniti samo redovno zalivanje i suzbijanje korova. Bere se kada se dobro formira rozeta listova, pri čemu mogu da se beru listovi rozete ili da se čupaju cele biljke. Prinos je oko 20-25 t/ha.


Rukola je aromatična biljka koja zbog svog ukusa salati daje poseban ukus i blagotvorno deluje na zdravlje. Zahvaljujući obilju antioksidansa, ovo povrće pomaže u jačanju funkcija mozga, poboljšava metabolizam i jača imunološki sistem, te suzbija patogene mikroorganizme.

Lišće rukole sadrži visok nivo folne kiseline i antioksidansa, poput vitamina A, C i K, pa je poznata i kao veoma uspešan borac protiv slobodnih radikala. Ovi vitamini blagotvorno utiču na poboljšanje stanja kostiju, zuba, očiju i pluća. Rukola je prepuna vlakana, koja potpomažu dobru probavu. Stoga brzo izaziva osećaj sitosti, i umanjuje želju za masnom i slatkom hranom. Snižava nivo lošeg holesterola i reguliše nivo šećera u krvi. Osim toga, obiluje i karotenoidima, kao i mnogim mineralima, poput kalijuma, mangana, gvožđa i kalcijuma, a svi su veoma korisni u ljudskoj ishrani. Takođe, rukola je u prednosti nad drugim zeljastim biljkama, jer sadrži nizak nivo oksalata, koji sprečavaju apsorpciju minerala u organizmu. Korišćenjem rukole u ishrani, čuva se srce, smanjuje rizik od mnogih bolesti, a sadrži i materije s antikancerogenim svojstvima. Smatra se prirodnim antibiotikom, reguliše varenje, koristi se za lečenje čira, osteoporoze, hroničnog zatvora, prehlade i kašlja.


Jorgovanka Vlajkovac
(PSSS Požarevac)

 

Poslednja izmena
Tagovi: rukola gaji svuda
Prethodni članak
Šparglom zamenili pšenicu
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam
Razvojni fond Vojvodine