ravago

Šparglom zamenili pšenicu

Šparglom zamenili pšenicu

Mlada preduzetnica Tatjana Barić iz Andrijaševaca u Hrvatskoj odlučila se za proizvodnju o kojoj ništa nije znala i nije se pokajala.

 

Da u iscrpljenoj Slavoniji još ima snage pokazala je i Tatjana Barić iz Andrijaševaca pokretanjem proizvodnje špargle, a čija se prva sezona berbe ovih dana upravo završila. Kad je bilo udarno, radili su i do 10 sati dnevno i brali po 400 kg sa svih gotovo sedam hektara, dok su u ovom posljednjem tjednu za 5-6 sati ubirali po 200 kg špargle dnevno, što je, zadovoljno kaže Tatjana, za prvu godinu odlično.

- Prvi dani berbe su bili teži jer smo morali “otkriti” kako doskočiti cvetanju. Naime, špargla voli više temperature i čim je toplije ona brže raste, pa smo morali brati i prepodne i poslepodne, da nam ne “pobegne”. Uprkos tome, u onim toplim danima izgubili smo gotovo tonu špargle u I. klasi - kaže Tatjana, pojašnjavajući kako je to ona špargla koja ima zatvoren pup i stabljiku veličine 24 cm. Računa da će ukupno ove godine ubrati do šest tona, jer ne želi iscrpiti zasad, iako su novci “slatki”, kaže, treba misliti na budućnost. Naime, ovo je višegodišnja kultura čija je eksploatacija 12 do 15 godina, a po nekima i 17.

- Planirali smo da posadimo samo 4,5 hektara pa su nas savetovali da nam je potrebno tri kilograma sjemena za tu površinu. Uzeli smo italijansko seme sorte marry washington i argentino i proizveli vlastite sadnice. Sve su se primile, pa smo na kraju imali previše rasade koju nam je bilo žao baciti i tako smo završili na 6,6 hektara zasada - kaže Tatjana, koja ohrabrena ovim početnim uspehom u dogledno vreme planira povećati površine pod ovom kulturom na 10 hektara.

Porodični posao

Perspektivnost njenog poduhvata prepoznata je i od strane stručne komisije ovogodišnjeg takmičenja za najboljeg mladog poljoprivrednika Hrvatske na kojem je Tatjana, jedina iz istočne Hravtske, ušla među deset najboljih u državi. Tatjana je najavu za ovo takmičenje videla na internetu i dobila ideju da kao svoj projekt prijavi upravo uzgoj špargle, u kojem je navela kako sa 6,65 ha iduće godine očekuje prinos od 10 do 13 tona zelene špargle, za koje će do sledeće sezone branja na svom gazdinstvu  biti potrebno sagraditi skladište, a radi očekivano većih prinosa imaće i potrebu za većim brojem sezonskih radnika. U pojašnjenju je istakla kako se za proizvodnju špargl odlučila jer ovom vrlo zdravom namirnicom želi omogućiti menjanje prehrambenih navika i promovisati zdravu ishranu s dugoročnim pozitivnim dejstvom na zdravlje građana.

- Kći me jako iznenadila jer nisam mislio da će se ona poljoprivrede tako ozbiljno prihvatiti. Kao mlađa nije volela raditi na zemlji. Dok smo mi na njivu išli traktorom, ona je iza nas išla, da je nitko ne vidi, biciklom, a sad je čitavo gazdinstvo što smo stekli već 12 godina na njenim plećima - sa smeškom komentariše ponosni otac Milan.

Nekadašnja prvakinja države u trčanju na 1500 i 3000 metara, Tatjana je i na ovom terenu dokazala svoju upornost i izdržljivost. Nesebično se posvetila porodičnom  poslu, pri čemu joj roditelji pomažu savetima i iskustvom.

- Ona sve radi na njivi, vozi traktor, baca đubrivo, obavja zaštitu, raspoređuje zadatke radnicima... Čak se prekvalifikovala sa svoje struke tekstilnog tehničara na fitofarmaceuta, te položila i neke dodatne kurseve iz svinjarstva i upravljanja mehanizacijom - kaže Milan, koji se u šali predstavlja kao glasnogovornik ove mlade preduzetnice, koja na pitanje kako se na kraju ipak odlučila baviti poljoprivredom, odgovara: - Nisam mogla smo tako dići ruke od svega što su oni stekli i pustiti da to propadne. No, presudila je roditeljska podrška, bez koje se ne bih usudila upustiti u ovaj zahtevan posao, jer poljoprivreda je danas ozbiljan biznis - kaže ova 37-godišnja mlada žena koja vrlo uspješno balansira između ukupno 140 hektara zemlje i 30-ak radnika koje prema potrebi u sezoni upošljava.

- Kad je deda umro, ostavio mi je pola hektara zemlje i tako je sve počelo - kaže Milan, koji je po struci ugostitelj, ali kad se 1984. godine razboleo gotovo izgubivši vid, prihvatio se poljoprivrede koja ga je, kaže, spasila. Dogurao je do 30 vlastitih hektara te je uz zakup, što državni što privatni, ukupno pod ratarskim kulturama obrađivao 140 hektara koji su prema Arkodu (nacionalna evidencija poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj) raspoređeni na 100 parcela.

- Imamo oko 22 ha kukuruza, isto toliko pšenice, oko 12 hektara pivarskog i stočnog ječma, 30 ha šećerne repe i 30 ha soje. Pšenicu ne sejemo zbog cene, nego zbog plodoreda, jer ako uništimo jednu godinu plodored, gotovi smo. Lane smo na pšenici ostali dužni za repromaterijal 20.000 kuna, a gde su još zakupi zemlje i naši radnici. Podsticaj nas je pokrio, ali da nije tako niska cena, ja bih sutra potpisao pšenicu bez podsticaja s cenom 1,30 kuna - kaže Milan, komentarišući kako se s 0,80 lipa po kilogramu pšenice proizvodnja ne može pokriti kao ni ulazni troškovi koji su 1,10 kuna.

Proširili plodored

- Tatjana je insistirala na špargli, a ja sam malo bio skeptičan. Da sam je odmah slušao već je sada mogla biti peta godina. Razmišljali smo ovako – u ratarstvu smo neiskorišćeni jer radimo možda mesec dana u proljeće i mesec dana ujesen, pa smo se zato odlučili orijentisati na neke druge kulture. Mislim da ćemo uspeti - kaže Milan, dodajući kako im je osim savladavanja tehnologije pravi izazov bio i naći radnu snagu, jer je od tri radnika koje rade ratarske poslove, jedan stalno zaposlen, a dvojica na vaučer, pa nisu bili dovoljni s obzirom na to da ima mnogo ručnog rada. Ove godine u prvoj je berbi angažovano je 26 radnika koje plaćaju 2600 kuna, dok će naredne godine imati potrebe možda i za 40. Jer, osim berbe, šparglu sami i klasiraju i sortiraju, uvezuju i pakuju. Tako pripremljena otprema se u PIK Vinkovce, s kojim već 17 godina ugovaraju i ratarsku proizvodnju i do sada nisu imali nikakvih problema.

- S PIK-om imamo jako korektnu saradnju. Sve što se dogovorimo to ispoštuju, i sad su nam recimo račune platili pre isteka roka valute, kaže Milan.

- PIK ima dobru cenu koja je do pre nekoliko dana iznosila 24 kuna + PDV, a sad je 20 kn/kg - kaže Milan, dodajući da se za uzgoj špargle dobijaju podsticaji kao za povrće, oko 4000 kuna po hektaru. Razmišljaju i o prelasku na organsku proizvodnju, ali još nisu sigurni hoće li se moći nositi sa zaštitom. Kao prvi korak u tom smeru već su ove godine izostavili hemijsko suzbijanje korova koje su obavili lani .

 

Ratarsku proizvodnju upotpunjuju tovom svinja za koji već 20 godina imaju osiguran plasman kod istog mesara. - U turnusu nam je 100 svinja, odnosno svaki mesec 20 do 25 komada. Za svinje sami pravimo smešu, sojinu sačmu, premikse kupujemo, a naše su žitarice. Kupujem kvalitetnu prasad i to nas je održalo na tržištu. Podsticaje za svinje nemamo već 3-4 godina, a i ne trebaju nam jer smo se našli u računici 1,30 eura, odnosno 10 kuna + PDV prodajne cene po kilogramu tovljenika, dok prasad nabavljamo po 20 kuna + PDV - kaže Milan Barić, i dodaje da i dalje želi ulagati u zemlju te je da je ovog proleća kupio još pet jutara zemlje.

 

- Kad se završi berba pustićemo šparglu da izraste slobodno. Tek u petoj godini, u punom rodu očekujemo prinos od 3 t/ha. Kad zasad bude 6-7 godina star, i polako opadao prinos, zasadićemo novi. Zadržali bismo ovu radnu snagu, a kako bi bili iskorišćeni duže tokom godine, s PIK-om već dogovaramo i uzgoj drugog povrća, jer plan je ulagati i u navodnjavanje. Sve su investicije bile iz vlastitih sredstava, a među poslednjima je renoviranje objekta za skladištenje te hladnjača - kaže Tatjana, koja će prije toga, kao jedna od deset najboljih mladih poljoprivrednika ove jeseni za nagradu prisustvovati 4. Kongresu mladih poljoprivrednika u Briselu.

Renata Prusina

(Glas Slavonije)

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam