ravago

Šta sve treba znati o humusu

Šta sve treba znati o humusu

Zbog značajne uloge humusa u tlu, od presudne važnosti je da za temeljno đubrenje odaberemo kvalitetno organsko đubrivo

Na početku sezone, u proleće, od presudne važnosti jeste priprema obradivih površina - odgovarajućom obradom zamljišta i detaljnim gnojenjem mineralnim i organskim đubrivima.

Organska đubriva su, u poređenju sa mineralnim, mnogo složenije hemijske supstance koje utiču na nastanak humusa u tlu.

Organska tvar kojom obogaćujemo zemlju u obliku organskog gnojiva reaguje sa spojevima koji se u tlu već nalaze. Prilikom te reakcije stvaraju se humusni spojevi – velike molekule organskih tvari specifičnih osobina. Smesa koja se sastoji od 80-90% humusnih tvari i 10-15% manjih nusproizvoda nastalih razgradnjom organskih tvari, naziva se humus.

Humus veže delove gline i praha u veće strukturne agregate, pri čemu se poboljšava vodopropusnost i prozračnost glinenog tla. On može vezati od pet do deset puta više vode nego minerali gline i na taj način povećati kapacitet upijanja zemlje. Ta osobina humusa važna je kod svih vrsta tla, a posebno kada je reč o peskovitom.

Humusne tvari imaju i veliku sposobnost vezivanja hranljivih tvari u oblik pristupačan biljkama.

U hemijskom smislu, humusne tvari mogu se podeliti na tri skupine organskih jedinjenja: humin, fulvinske kiseline i humusne kiseline. I mnogi nusproizvodi razgradnje, kao što su auksini, vitamini, niskomolekularne kiseline nastale raspadom organskih tvari (npr. jantarna kiselina), amino-kiseline mikrobnog porekla… takođe fiziološki utiču na rast biljaka. Te tvari su stimulatori rasta i razvoja, a pored toga su i izvor azota za biljke.

Brojni eksperimenti dokazali su da fulvinske i neke huminske kiseline pozitivno utiču na rast biljaka i razvoj mikroorganizama, a igraju i veoma važnu ulogu prilikom preuzimanju gvožđa i drugih mikroelemenata iz tla.

Zbog tako značajne uloge humusa u tlu, od presudne važnosti je da za temeljno đubrenje odaberemo kvalitetno organsko gnojivo. Ono treba da sadrži otprilike 5% azota, 3% fosfora, 2% kalijuma, 1% magnezijuma, 9% kalcijuma, 0,2% sumpora, bora, bakra, gvožđa, mangana, molibdena, cinka i čak 90% suve tvari. U poređenju sa prosečnim sastavom organskih đubriva, ovo je dokazano kvalitetna kombinacija hemijskih elemenata, a od izuzetne važnosti su i suve tvari i makroelementi. Eksperimentalno je dokazano da različite povrtlarske kultura bolje uspevaju u crnici tretiranoj ovakvim tipom đubriva.

(Agroportal)

 

Poslednja izmena
Prethodni članak
Kad biljkama fali azota
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam