ravago veliki

Staklenici u Holandiji remek delo svetskog agrara

Staklenici u Holandiji remek delo svetskog agrara

Ova proizvodnja je rejonizovana i staklenici se u najvećem broju nalaze u blizini obale Severnog mora, jer tamo postoje najbolji uslovi za to

Staklenička proizvodnja u Holandiji smatra se najrazvijenijim sektorom poljoprivrede i odlikuje se potpuno kontrolisanim proizvodnim uslovima u kojima se postižu visoki, stabilni prinosi, tačno određenog kvaliteta i za poznatog kupca. Staklenicima je u ovoj zemlji pokriveno oko 10.000 hektara od čega se oko polovina koristi za proizvodnju saksijskog i rezanog cveća, dok se na drugoj polovini uzgaja povrće.

Staklenička proizvodnja je rejonizovana i staklenici se u najvećem broju nalaze u blizini obale Severnog mora, jer tamo postoje najbolji uslovi za to. U svim objektima proizvodni postupci su maksimalno automatizovani pa je minimalizovano upošljavanje radne snage koja je skupa. Visina državnih podsticaja je u direktnoj vezi s održivošću proizvodnje.

Naime, prizvođači imaju mogućnost da "sakupljaju poene" shodno tome u kojoj meri poštuju principe održivosti u svom radu i na osnovu toga ostvaruju državnu pomoć. Neki od postupaka koji se u ovom domenu vrednuju su  kupovina otpadnog ugljendioksida od industrijskih postrojenja i njegovo ubacivanje u staklenike u cilju povećanja prinosa. Poželjnim se smatra i korišćenje kišnice za zalivanje biljaka jer se time ostvaruju uštede u vodi  i do 30 odsto. Takođe je dobrodošlo korišćenje energije  iz bilo kog obnovljivog izvora.

Trend u ovoj oblasti u Holandiji, kada se uporedi s periodom od pre 15 godina, je da opada broj staklenika ali se zato povećava njihova površina. Tokom 2000 godine bilo je 3.000 registrovanih vlasnika staklenika, a u međuvremenu se taj boj prepolovio. S druge strane, njihova prosečna površina pre 15 godina bila je 1,2 a danas iznosi 3,2 hektara.

Novinari iz Srbije koji su u julu prisustvovali godišnjoj međunarodnoj konferenciji IFAJ udruženja imali su priliku da vide nekoliko staklenika koji posluju po sličnim principima.  Ostvarivanje profita u njima  je važno ali ne po svaku cenu jer Holanđani poštuju resurse koji su im na raspolaganju i žele da ih sačuvaju i za generacije koje dolaze.

Hibridi paradajza za sve ukuse

U jednom od staklenika koji posluje kao istraživački centar za ispitivanje vrednosti različitih selekcija paradajza, posetioci imaju priliku da vide više od 70 hibrida ovog povrća. Otvoren je za posete  studenata, poljoprivrednika, poslovnih ljudi i vlasnika restorana koji na licu mesta mogu da izaberu hibrid sa najpogodnijim ukusom i oblikom.

Staklenik se prostire na oko 1.500 kvadratnih metara, a na još oko 500 podignut je edukativni centar gde se posetiocima pružaju sve neophodne informacije. Inače, ove objekte podiglo je udruženim snagama više velikih proizvođača paradajza. Na taj način omogućeno je da  kupci unapred biraju robu a proizvođači na vreme planiraju  proizvodnju za narednu sezonu.

Za sadnju paradajza u ovom stakleniku koristi se supstrat od kamene vune ili kokosovih vlakana. I jedno i drugo se prethodno priprema na poseban način tako da se eliminišu svi potencijalno opasni patogeni. Kocke supstrata sa rasadom postavljaju se na visinu od jednog metra da bi se radnicima olakšao pristup. Uz supstrat se postavljaju cevi kroz koje precizno doziraju vodu i hranljive materije. Višak vode sakuplja se  i reciklira. Nakon proizvodnog ciklusa kocke supstrata od kokosovih vlakana se koriste za kompostiranje, a od kamene vune za građevinske radove.

Sadnja paradajza obavlja se u decembru i u tu svrhu koristi se kalemljeni rasad sa jakim korenom koji ima zadatak da nahrani biljku koja će narasti u visinu 14-18 metara. Biljke se pričvršćuju specijalnim kanapom, koji se takođe nakon upotrebe reciklira. Kako paradajz na donjim spratovima dozreva i počinje da se bere, tako se biljke polako spuštaju da bi zreli plodovi bili na dohvat ruku berača.  Berba se obavlja jednom nedeljno, a u istim intervalima obavlja se i uklanjanje donjih listova kako bi plodovi imali više hrane i svetlosti. 

Biološka kontrola brojnosti insekata

Kontrola brojnosti insekata obavlja se pomoću lovnih klopki. Čim se utvrdi da nekog insekta ima previše kupuju se korisni insekti od ovlašćenog proizvođača, a zatim unose u staklenik. Princip biološke kontrole insekata je veoma važan pa se hemijski preparati upotrebljavaju retko. U svrhu kontrole brojnosti insekata postavljaju se i saksije sa žitaricama koje ih privlače.   Kod prevelike brojnosti određenih insekata  pribegava se puštanju njihovi predatora, odnosno ptica u objekte  jer se to pokazalo kao efikasan način borbe.

Prisustvo jedne vrste insekata u stakleniku je posebno važno. Radi se o bumbaru, proverenom oprašivaču čije zajednice se takođe kupuju i svakih osam nedelja unose u objekat. Bumbari su posebno pogodni za ovu namenu, jer za razliku od pčela  ne idu daleko i nisu izbirljivi po pitanju cvetova koje će posetiti.

Zagrevanje objekata obavlja se energijom dobijenom iz obnovljivih izvora, a osim toplote ovom prilikom stvara se i nus proizvod ugljen dioksid koji se sistemom cevi ponovo uvodi u staklenik. Višak električne energije koji se stvori u energetskim postrojenjima prodaje se na tržištu, ili se tokom zimskih meseci koristi za dopunsko osvetljenje objekta. Tokom leta, ako temperature i osunčanost previše porastu postoji mogućnost zasenčenja krova objekata, i njegovog otvaranja. Klima unutar objekta može da se reguliše na isti način kao i grejanje tako da provetravanje nije neophodno. Plastične cevi kroz koje prolazi CO2 su perforirane  i omogućavaju da njegov nivo unutar objekta bude sličan onom van njega.

Ranije, dok se ova mera nije sprovodila, nivo ovog gasa umeo je drastično da opadne usled fotsinteze, a samim tim i prinosi su bili niži. Holandski stručnjaci su ustanovili da se održavanjem odgovarajućeg nivoa CO2 u stakleniku prinosi mogu povećati i do 30 odsto. Za paradajz u ovom plasteniku to konkretno znači da se uz primenu svih navedenih savremenih principa sa jednog metra kvadratnog, odnosno sa tri biljke, u sezoni ubere  75-80 kilograma ploda. Kada je u pitanju paradajz tipa čeri prinos je oko 25 kilograma uz cenu od dva evra za pola  kilograma. Trend proizvodnje paradajza sitnog ploda u Holandiji je sve popularniji  i u toku je kampanja koja treba da ga što više približi deci kako bi ga jela umesto slatkiša.

50 hektara paprike i krastavaca

Jedan od najvećih staklenika u Holandiji prostire se na 50 hektara i u vlasništvu je poljoprivrednika čija je priča u pravom smislu reči holandski san jer je on počeo da se bavi stakleničkom proizvodnjom bez prethodnog iskustva i ne potiče iz poljoprivredne porodice. Staklenici su, podignuti na određenoj lokaciji iz više razloga. Nalaze se u blizini Severnog mora gde je odlična klima za ovu delatnost i ima najveći broj sunčanih dana. Osim toga, ovde živi veliki broj ljudi tako da u neposrednoj blizini postoji veliko tržište za povrće iz plastenika. Ipak najveći deo proizvodnje izvozi se na tržišta širom sveta.

Objekti su podignuti zahvaljujući kreditu od čitavih 50 miliona evra i rade na principu gotovo potpune održivosti proizodnje. Na 41 hektaru proizvodi se paprika, a na preostalih devet krastavac. Zahvaljujući velikoj automatizaciji procesa koji uključuje precizno doziranje hrane i vode, regulisanje klime i postojanje mreže puteva kojima neprekidno cirkulišu automatski navođeni kontejneri, u ovom kompleksu stalno je zaposleno svega 100 ljudi. U sezoni berbe dodatno se angažuje još oko 350 radnika, uglavnom iz Poljske jer je ta radna snaga znatno jeftinija. 

Vlasnik ovog staklenika je član asocijacije koja okuplja sedam udruženja iz oblasti poljoprivredne proizvodnje koji su se udružili s ciljem drektnog pregovaranja s kupcima i izbegavanja posrednika u prodaji. Uslov za članstvo je da se poštuje dobra proizvođačka praksa kako bi svi proizvodi bili ujednačanog kvaliteta. Trenutno se za oko 70-80 odsto robe koja će se ovde proizvesti unapred zna kupac što olakšava planiranje poslovanja. Glavni poslovi ugovaraju se u februaru na berzi u Berlinu gde dolazi najveći broj kupaca.

I ova proizvodnja uključuje maksimalno korišćenje obnovljivih resursa, štednju i zaštitu životne sredine. Za zagrevanje objekata koristi se termalna voda temperature 80 stepeni koja se vadi sa dubine od dva kilometra. U velikim tankovima pored staklenika sakuplja se kišnica koja se upotrebljava za zalivanje biljaka. Višak vode koji propuste kocke supstrata nakon zalivanja, takođe se sakuplja i ponovo upotrebljava. Zahvaljujući racionalnoj upotrebi vode troše pet puta manje za zalivanje nego što je to slučaj  u Španiji, takođe velikom proizvođaču povrća. Industrijski CO2 se  i ovde koristi za podizanje prinosa, a u upotrebi su i led lampe koje dokazano povećavaju proizvodnju i produžavaju sezonu gajenja. Dodatni poeni za sticanje državne pomoći ovde se ostvaruju i zahvaljujući ugradnji odgvarajućih materijala u staklenike, odnosno specijalnog dvostrukog stakla koje omogućava izuzetnu energetsku efikasnost  objekata. Zaštita bilja i oprašivanje zadatak su korisnih insekata, a hemija se upotrebljava samo u krajnjoj nuždi.

 

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera