ravago

Bliži se setva, koje hibride?

Bliži se setva, koje hibride?

Osloniti se na proverene, koji su više godina već u ispitivanju rezultata iz rejona u kome se ima nameru hibrid gajiti i uvoditi po jedan, dva, tri nova

U susret predstojećoj setvi kukuruza poljoprivrednici u zapadnoj Bačkoj zbog prošlogodišnje suše su u dilemi za koji hibrid da se opredele. S toga su dragoceni saveti stručnjaka, agronoma i oplemenjivača.

Idealnog hibrida nema, ali zato ima iskustava koja mogu da pomognu da se na poljima gde nema zalivnih sistema dobiju zadovoljavajući prinosi. Stručnjaci su jedinstveni u stavu da upravo to treba iskoristiti u prolećnoj setvi, uz već dobro poznate savete o primeni agrotehnike, koja obećava dobre prinose. Poljoprivrednici kažu da od kukuruza neće odustati i da će uglavnom iste površine biti pod ovom kulturom.

-Ja ću ostati na istim površinama, mada mi smo gornji teren i imali smo malo manje prinose. Imali smo oko 6,5 tona zrna po hektaru. Ali ostaću na istim površinama, zato što ipak cena kolika tolika je i uvek je u potražnji na tržištu, uvek traže kukuruz. Tako da mislim da ću ostati na istim površinama – kaže Lazar Stojšić, poljoprivrednik iz Stapara.

-Prošle godine u vegetaciji je bilo 400 ml. Bilo je onih kada je bilo i 700 i 800 ml. Praktično mislim da mi ne možemo sa sigurnošću reći ni šta je prosečna godina posmatrajući poslednjih deset godina. No ne verujem da će suša koja vlada unazad nekoliko godina odvratiti poljoprivrednike od setve kukuruza, jer je kukuruz veoma atraktivna i njima potrebna kultura – rekla je inž. Jelena Ivan, savetodavac PSS Sombor.

Milisav Stojaković, iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, misli da se treba osloniti na hibride koji su provereni, koji su više godina već u ispitivanju rezultata iz rejona u kome se ima nameru hibrid gajiti i uvoditi nekoliko novih. Uvek po jedan, dva, tri nova.

-Malo je jedan, treba gajiti više hibrida, ne samo jedan. Treba se osloniti na ono što je za određeno područje stvarano. S tim u vezi naš Institut za ratarstvo i povrtarstvo je praktično od 1938. godine u ovom poslu oplemenjivanja. To je šest, sedam generacija već hibrida kukuruza. Svake godine izlaze novi. Jedna od osnovnih karakteristika je stabilnost na ovakve uslove gajenja – zaključuje Milisav Stojaković.

Poljoprivrednici treba da slušaju stručnjake, ali i da se oslone na svoja iskustva, jer poznaju teren na kojem seju i da ukoliko imaju mogućnosti umesto gledanja u nebo gledaju u kišu iz zalivnog sistema.

(RTV)

Prethodni članak
Stanje azota u zemljištu
Sledeći članak
Prvo analiza pa prihrana
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam