ravago

Čuvanje paorske robe po španskom modelu dobro bi nam došlo

Silos za masline "Silosa Kordoba"
Silos za masline "Silosa Kordoba"

Španske kompanije razvile više od 20 različitih tipova silosa. Pioniri u uvođenju podzemnih silosa za proizvode kojima su potrebni posebni uslovi, kao i visećih silosa 

Kada bismo dve važne stvari rešili onako kako su to uradili Španci, poljoprivreda u Srbiji sigurno bi bila uspešnija nego sada. Nedostatak skladišnih prostora, odnosno neuređen sistem (javnih) skladišta i udruživanje poljoprivrednika u zadruge – problemi su koji srpskom agraru stoje kao omča oko vrata, a koliko je važno osloboditi se te stege i prodisati svim dahom upravo pokazuje primer Španije,  u kojoj su i skladištenje poljoprivrednih proizvoda i zadrugarstvo odlično organizovani. što značajno poboljšava tržišne pozicije proizvođača i čini ih konkurentnijim. 

Ne čudi što u ovoj zemlji funkcionišu i neke od najvećih evropskih kooperacija poljoprivrednika i najveći proizvođači silosa. Princip je jednostavan - veliki poljoprivrednici imaju na svojim imanjima vlastite silose, a oni manje napredni robu predaju u skladišta koja pripadaju zadrugama čiji su članovi. Kako su u zadrugama jasno definisani vlasnički i svi drugi odnosi, svaki član – poljoprivredni proizvođač, unapred zna koliko će ga koštati troškovi lagerovanja robe, koji deo zadružnog kolača mu pripada kada se roba proda, koliko treba da da u zajedničku kasu kako bi se dalje investiralo u skladišne i druge kapacitete…

Španske kompanije koje projektuju i podižu silose su odavno etablirane kao vrhunski evropski pa i svetski proizvođači. Razvile su u poslednjih nekoliko decenija više od 20 različitih tipova silosa. Bile su pioniri u uvođenju podzemnih silosa za proizvode kojima su potrebni posebni uslovi što se tiče temperature i vlage, kao i visećih silosa koji omogućavaju lakši istovar.

“Silos Kordoba”, uvek korak ispred ostalih

“Silos Kordoba” lider je na evropskom tržištu skladištenja žitarica i ostalih proizvoda. Kompanija je osnovana 1975. godine i s pravom se može reći da je osvojila svet – njenih silosa ima u 45 zemalja, izvoz je lane činio 83 odsto ukupne proizvodnju ove kompanije.

-“Silos Kordoba” je zapravo međunarodna firma koja izvozi i radi na četiri kontinenta. Poizvodimo silose različitih kapaciteta - od manjih, do 35 metara u prečniku,  do većih - kapaciteta 25 tona. Međutim, “Silos Kordoba” ne proizvodi samo silose i opremu, već nudi i uslugu "ključ u ruke", odnosno za klijenta realizuje celokupan projekat. Kapaciteti su različiti -  od onih koji iznesu 40 tona na sat do većih, od 800 tona na sat – rekao menadžer u kompaniji Pedro Flores Palomares novinarima iz Srbije koji su nedavno u organizaciji Ambasade Španije u Beogradu, posetili ovu zemlju i, između ostalog, i ovu kompaniju.

Kako su nam rekli predstavnici “Silosa Kordoba”, ova je kompanija u svetu prepoznatljiva po izradi skladišnih kapaciteta u lukama.

-To je naša uža specijalnost. Naši eksperti osmislili su posebnu vrstu zaštite metala, odnosno galvanizacije, koja štiti silose u kojima je visok procenat vlage od rđe – naglasio je Palomares.

U ovim silosima širom sveta smešene su žitarice, pirinač, masline, stočna hrana i mnogi drugi proizvodi.  Kada je o evropskom tržištu reč, španska firma dosta je radila u Slovačkoj gde je, recimo, za kompaniju “Vitaflora” napravila skladišta za pšenicu i repu. Reč je o 17 silosa, ukupnih kapaciteta 95.700 kubnih metara. Takođe u Slovačkoj, “Silos Kordoba” je konstruisao skladišta ukupnog kapaciteta 125.538 kubnih metara, za skladištenje 105.000 tona kukuruza, od kojeg se dobija bio-dizel. Radovi su počeli u aprilu 2007. a ceo posao završen je u početkom 2008. godine. Silosi su građeni za potrebe kompanije “Enviral”, prvog proizvođača bioetanola u Slovačkoj.

U “Silosu Kordoba” zaposleni su mahom mladi stručnjaci, a različiti departmani u kompaniji rade zajedno, prateći najnovija dostignuća u ovoj oblasti i najčešće sa vlastitim inovativnim proizvodima na tržište izlaze prvi.

Tako je nedavno u Kartegeni, nadomak Mursije, završena instalacija nagnutih merdevina koje okružuju silos za brašno, kako bi se omogućilo jednostavnije unutrašnje oržavanje betonskog levka.

Država se u skladišta ne meša

Inače, kako smo čuli u ovoj kompaniji, u Španiji ne postoje javna skladišta, niti država ima sistem skladištenja. Sve je u potpunosti privatizovano, a poljoprivrednici se u velikoj meri oslanjanju na zadruge koje poseduju vlastite skladišne kapacitete.

Država može na tržištu poljoprivrednih proizvoda da intereveniše samo preko cene i samo u određenim situacijama, ne postoje fizički rezerve kojima ona upravlja, objasnili su nam sagovornici.  Taj segment skladištenja je u Španiji znatno uznapredovao i država se potpuno isključila iz njega. Reč je o merkantilnoj robi čiju cenu određuje tržište. Iako teorijski može da reguliše cenu, to nije praksa države, toga praktično nije bilo, objasnili su nam proizvođači silosa u Španiji.  

Pomenimo I to da je ova zemlja bila veliki proizvođač žita ali je zbog agrarne, odnosno tržišne politike  unutar Evropske unije, morala da se preorijentiše na neke druge kulture. Shodno proizvodniom kvotama u EU smanjila je proizvodnju žitarica, a Evropa, kako smo čuli, diktira i uslove skladištenja proizvoda.  

Silosi za tri hiljade maslinara

U Andaluziji, na putu od Kordobe ka Sevilji, “Silos Kordoba” podigao je skladišta za masline i maslinovo ulje. Silosi su građeni za potrebe velike kooperative – Grupu Anzanilla Olive. Kako nam je rečeno na prijemnom mestu u ovom komlpeksu, zadruga okuplja oko tri hiljade članova i proizvede se blizu 30 miliona tona masline godišnje. Stalno se povećava broj članova i ulaže se u nove objekte za čuvanje i preradu maslina.

-Kada je reč o ulju koje se ovde pravi, od onoga što se zaradi odbija se deo koji ide za zajedničke troškove, a kooperanti dobijaju ostatak. Kod stonih maslina, plaćamo ono što je ekvivalent količini koju nam kooperativa otkupljuje i posle dobijamo procenat. Članirana se određuje u odnosu na našu kvotu u ukupnim količinama koje se otkupljuju – ispričao nam je jedan od zadrugara dodajući da se investicije finansiraju delom iz budžeta zadruge, a delom iz subvencija države.

S. Gluščević

 

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam