ravago

Heljda - tehnologija proizvodnje

Heljda - tehnologija proizvodnje

Heljda, mesto u plodoredu, đubrenje, vreme setve i način, nega i žetva

Mesto u plodoredu – Heljda dobro podnosi monokulturu iako veće i stabilnije prinose daje u plodoredu. Najbolji predusevi heljdi su strna žita, jednogodišnje i višegodišnje leguminoze, korenasto – krtolaste biljke. Heljda je dobar predusev za ovas, ječam jednogodišnje leguminoze i druge biljne kulture koje se seju u proleće.      

Obrada zemljišta - Heljda zahteva jesenju i duboku osnovnu obradu zemljišta. Dubina osnovne obrade treba da je u granicama 20-25cm, što zavisi od tipa zemljišta, preduseva i količine žetvenih ostataka. Predsetvenu pripremu treba obaviti setvospremačem 1-2 dana pred setvu. 

Đubrenje - Podjednako dobro reaguje na đubrenje organskim i mineralnim hranivima koja se unose pred osnovnu obradu. Količina hraniva kreće se u granicama: 30-60 kg/ha N, 30-60 kg/ha P2O5 i 30-45 kg/ha K2O. Prinos heljde umnogome zavisi od sadržaja fosfornih i kalijumovih hraniva u zemljištu koja su najpotrebnija u fazi cvetanja i stvaranja ploda, pa zbog toga prihranjivanje treba obaviti upravo u fazi intenzivnog cvetanja isključivo NPK hranivima. Unošenje samo azotnih đubriva utiče na produkciju bujne mase stabla i lišća. 
 
Setva - Za setvu se upotrebljava seme iz predhodne godine, pošto starije seme heljde brzo gubi klijavost. Seme mora biti krupno, ispunjeno, ujednačeno i zdravo. Pred setvu seme treba tretirati pesticidima u cilju suzbijanja pruzrokovača bolesti ( najčešće Botritis cinerea- Siva trulež i dr.), koje mogu uništiti 20-30% biljaka. Da bi se povećala energija klijanja i procenat klijavih zrna, seme heljde, pre setve, treba zagrevati na suncu 6-10 dana. Ova mera povećava klijavost, a takođe utiče i na povećanje prinosa zrna. 
 
Vreme setve, način setve i količina semena – Heljda se seje kada se setveni sloj zemljišta ( do 10 cm dubine) zagreje do 7 - 8 stepeni C. To je u našim uslovima kraj aprila, početak maja meseca. Seje se u redove 13-15 cm, ili širokoredo na razmak 45-60 cm. Za uskoredu setvu potrebno je 80-100 kg/ha semena ili oko 5 miliona biljaka po hektaru, a za širokoredu, 40-60 kg/ha semena ili 2-3 miliona biljaka po hektaru. Dubina setve je 4 – 6 cm. 
 
Nega useva – Posle setve obavlja se valjanje, kojim se sabija zemljište, i vlaga iz donjih slojeva se penje u gornje, što pomaže ujednačenom nicanju i porastu useva. Pri pojavi korova i pokorice pre nicanja heljde preporućuje se drljanje lakim drljačama. Posle nicanja obavezna mera nege kod širokoredih useva je kultiviranje, koje se izvodi 1-2 puta u zavisnosti od zakorovljenosti i zbijenosti zemljišta. Ogrtanje heljde ( širokoreda setva) povećava prinos, a izvodi se za vreme pojave prvih cvetova. Nakon ogrtanja, na biljci se stvara dopunsko korenje, kao i grane na glavnom stablu, koje potpuno zatvaraju prostor između redova i time ugušuju korov. Navodnjavanje se izvodi veštačkom kišom, koja pored vlažnosti zemljišta podiže i procenat vlažnosti vazduha. Jedan od neophodnih načina nege heljde ( veće površine) je oprašivanje pomoću pčela što utiče na povećanje prinosa i do 0,5 t/ha. Kod setve manjih površina, a u nedostatku pčela vrši se veštačko, dopunsko, oprašivanje povlačenjem zategnutog kanapa preko biljaka od 8 – 10 časova i ponavlja 4 – 5 puta u toku cvetanja. 
 
Žetva – Usled neujednačenog sazrevanja heljde, veoma je važno pravilno određivanje vremena žetve, da ne bi došlo do gubitaka. Žetva heljde se obavlja kombajnima kada oko 2/3 semena postanu mrke boje. Prinos se kreće od 1 – 2 t/ha, a za skladištenje seme heljde ne treba da sadrži više od 14 – 15% vlage.
 
Jorgovanka Vlajkovac, dipl.ing.
PSSS Požarevac

 

 

 

Poslednja izmena
Pročitano 2200 puta
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam