ravago

Isplate se prolećne kulture

Isplate se prolećne kulture

Već desetak godina uopšte ne sejem pšenicu jer mi je računica daleko neizvesnija nego s prolećnim kulturama, kaže proizvođač iz somborskog atara

Od ukupno 95.000 hektara obradivih površina u ataru Sombora, koji je po tome ubedljivo najjača lokalna samouprava u Srbiji, čak na 65.000 setva je otpočela tek s proleća.

Opšti je utisak, kada se konsultuje statistika, da u tzv. suvom ratarenju individualni poljoprivrednici po pravilu prosto „beže“ od pšenice, što zbog klimatskih promena, što zbog cenovne neizvesnosti i one u otkupu, koja godinama muči (ne samo) ovdašnje paore pa se čeka poslednji trenutak za konačnu odluku o tome šta sejati. Da utisak ne vara svedoče brojke, po kojima od površina predviđenih za prolećnu setvu najveći deo (55.000 hektara) otpada upravo na porodična gazdinstva, dok će mehanizacija zadruga i poljoprivrednih preduzeća obaviti prolećnu setvu na tek nešto više od 9.000 hektara.

Da osim statistike to potvrđuje i praksa „na terenu“, dokazuje i jedan od paora mlađe generacije Goran Galetin, čiji urbani izgled (duga kovrdžava kosa uvezana u rep, naočare bez okvira...) odudara od uobičajene predstave poljoprivrednika sa zapada Bačke, a koga zatičemo u ataru kako, zahvaljujući novokupljenom traktoru i sejačici turskog proizvođača, seje kukuruz.

– Pravo da vam kažem, već desetak godina uopšte ne sejem pšenicu jer mi je računica daleko neizvesnija nego s prolećnim kulturama – kaže Galetin, koji obrađuje šezdesetak jutara zemlje u svom vlasništvu, a kako dodaje, uslužnom setvom se bavi tek toliko da pomogne prijateljima ili lakše otplaćuje anuitete od države subvencionisanog kredita namenjenog nabavci nove mehanizacije, u sklopu kojeg je kupio i novu pneumatsku sejačicu.

– Repa je već posejana na nekih šest jutara, soja takođe, a na ostatku zemlje idem s kukuruzom, koji već tradicionalno ugovaram s ovdašnjom zadrugom „Ravangrad“.

Osim obrade zemlje, Goran se „bavi“ i s dva porodična salaša, od kojih je jedan na takozvanom novom Sivačkom putu, što će reći putu Sombor–Kljajićevo, dok mu je druga dedovina u Radojević salašima.

Istovetnu površinu plodne bačke zemlje obrađuje i Darko Jurić, koji je do pre godinu-dve bio ono što se prostim rečnikom zove „polutan“. Ipak, donedavni posao bankarskog službenika u potpunosti je zamenio za poljoprivredu, a kako kaže, jesenas je posejao svega deset katastarskih jutara, pa mu je ostatak posla dopao u lepe prolećne dane.

– Desetak jutara mi je već zasejano repom, čiju sam proizvodnju ugovorio sa šećeranom u Vrbasu, ali ni tu se nisam zaletao, već smo dogovorili samo seme i deo hemije. Osam jutara sam posejao sojom, a evo danas završavamo i kukuruz. Manj’ ako nas predugo ne zadržite u divanu... – smeje se Darko, koji ne spori da se promena agrarne politike u domenu subvencionisanja, tačnije – smanjenje subvencija, već oseća među poljoprivrednicima. – Pa, faliće, nije da neće, ali šta je tu je, iz ove se kože ne može.

Jurić nije rad da se upliće u razgovor o iznajmljivanju državnih oranica, temu koja je u proteklom periodu Sombor i njegovu poljoprivredu držala u fokusu srpske javnosti.

– Dok se situacija u potpunosti ne raščisti, po meni je najbolje da se čovek u to uopšte ne upliće, samo problema možeš imati. Evo, pre neki dan kod mene, pokraj mog salaša, jedna od tih firmi što ulaze u posao obrade državnog poljoprivrednog zemljišta na početku takve jedne njive pobola tablu na kojoj je njihovo ime i natpis „ Ne ulazi“. Odmah me to podsetilo na osvajanje Divljeg zapada... – zdvojan je Jurić, koji tvrdi i da se i s toliko zemlje koliko on obrađuje (doduše i uz ženinu platu) može pristojno živeti. 

Državne njive

Da su ove godine upravo zakup državnih oranica i sve nejasnoće s tim u vezi, bili daleko veći problem i u indirektnom smislu, potvrđuje i direktor „Meteor komerca“ Jeca Ilić, čija firma, uz proizvodnju na svojih 900 hektara, kroz plasman roba (seme, hemija, đubrivo...) i otkupa, ugovara više od 20.000 hektara na području Zapadnobačkog okruga.

– Malo je sve kasnilo jer je kod poljoprivrednika koji su računali na zakup državnog poljo-zemljišta vladala neizvesnost, ali, generalno gledano, ove godine se prolećna setva ipak odvija znatno brže nego lane, pre svega zbog povoljnih meteoroloških uslova – kaže Ilić, uz napomenu da su oranice preduzeća kojem je operativno na čelu, već posejane suncokretom.

(Dnevnik)

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam