ravago

Kad i zašto je potrebno valjanje

Kad i zašto je potrebno valjanje

Sadašnje sorte ozimih strnina imaju jači, agresivniji razvoj korenovog sistema, u odnosu na sorte gajene pre trideset i više godina.

Možemo da kažemo da je prolećno valjanje ozimih strnina poslednjih dvadesetak godina kao mera nege praktično izostavljena. Takvom odnosu prema pomenutoj agrotehničkoj meri doprinosi delimično i izmenjeni (poboljšani) sortiment ozimih strnina, kao i izmenjeno meteorološko vreme.

Naime, svedoci smo da tokom zime, praktično nemamo dužeg vremenskog perioda (10-20 dana) kada se temerature vazduha spuštaju na 10 C i više ispod nule. Praktično, u takvim uslovima gde u usevu nema pojave smrznutog sloja desetak cm i više nema ni podlubljivanja na većim površinama. Takvom pozitivnom stanju useva ozimih strnina doprinosi i novoselekcionisani sortiment, možemo reći svih kod nas prisutnih selekcionih kuća.

Sadašnje sorte ozimih strnina imaju jači, agresivniji razvoj korenovog sistema, u odnosu na sorte gajene pre trideset i više godina. Pojava podlubljivanja, čupanja mladih biljaka, usled izdizanja površinske smrznute ploče, praktično je simbolično.Nova tehnička rešenja setve, valjanje zajedno sa setvom, kao i primena „kembridž“ valjaka odmah nakon setve takođe su umanjle ovu pojavu.

Međutim, potrebe za prolećnim valjanjem ( kraj februara-polovina marata) mladih useva ima i sada. Na terenu nailazimo na kasne setve pšenice ( novembar 15-25 i kasnije) da su mlade biljke oštećenih glavnih korenova počupane usled podlubljivanja.

Kada se na takvim parcelama iščupaju biljke i strese zemljište sa korenova, primeti se da su glavni korenovi braon boje-končasti (mrtvi), a usev na celoj površini parcele zaostaju u razvoju i porastu. Međutim, kada se bolje zagleda u pojedinačne biljke u predelu vrata korena zapaža se zazvoj mladog belog korenka. Često taj maldi korenak nema dovoljno dobar spoj sa zemljištem i nije u mogućnosti da u punom kapacitetu uzima vodu i u vodi rastvorene hranidbene elemente.

Valjanjem glatkim valjacima da se aktivnim maldim korenom napravi dobar spoj, poveća efekat usvajanja. Svake godine takvih površina imamo oko 5-10 %. Svakako je za preporuku da se takve parcele povaljaju, kada jepovršinski sloj posušene, da nema lepljenja zemlje za valjak. Tek nakon toga imaćemo pun efekat pojačane prihrane i nege useva.

(PSSS Novi Sad)

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam