ravago

Ozimi usevi nespremni dočekali zimu

Ozimi usevi nespremni dočekali zimu

Prof. dr Miroslav Malešević: Ozimi usevi u stanju zimskog mirovanja 

Sudeći po postignutim prinosima glavnih ratarskih kultura postignutim u 2016. godini, mogli bismo zaključiti da je ova prestupna godina bila povoljna. Iako zvaničnih podataka iz statistike još nema, procene stručnjaka ukazuju da su prinosi kukuruza, pšenice, soje, suncokreta, šećerne repe, krompira, lucerke i dr. biljnih vrsta bile na evropskom nivou. Još jednom je dokazan potencijal domaćeg agrara, gajenog sortimenta, primenjene tehnologije gajenja, stručnog kadra i umešnost proizvođača. No i pored dobrih proizvodnih rezultata, većina ratara nije zadovoljna postignutim ekonomskim efektima svoje proizvodnje. Wihova uloga u formiranju cena primarnih proizvoda na domaćem tržištu je zanemarujuća.
Odnosi na tržištu su davno poremećeni i skoro su uvek na štetu primarnih proizvođača. Jasno se uočavaju manjkavost tekuće agrarne politike, izostanak podsticajnih mera i odsustvo strateških pogleda na budućnost domaće poljoprivrede.

U takvim okolnostima započeta je nova proizvodna godina 2016/2017. setvom ozimih useva, pre svega pšenice, ječma, uljane repice i drugih žita. Nepovoljni vremenski uslovi u predsetvenom i setvenom periodu pojačavali su dileme proizvođača prilikom izbora sopstvenog plana setve. Gubitak motivacije i loše vreme doprineli su da se izgube prvi rokovi setve. Omanuli su i meteorolozi prognozirajući Miholjsko leto, koje se nije desilo ove jeseni, a na koje su mnogi proizvođači računali. Tek u drugoj dekadi novembra stvoreni su uslovi za intenzivniju setvu, ali tada je već bilo kasno.

Još jednom o vremenu

U oktobru i novembru je u 20-24 dana bilo preko 50 litara padavina po kvadratnom metru više od proseka. Istovremeno, oktobar je bio hladniji za oko 0,6 stepeni, a novembar je bio topliji za 0,6 stepeni dnevno. Raspored padavina u prostoru je bio još nepovoljniji, jer se od severa prema jugu Srbije količina padavina povećavala. Veliki broj kišnih dana nije dozvoljavao radove na obradi i pripremi zemljišta. Zbog toga je produženo ubiranje jarih useva, pa nije mogla da se obezbedi dovoljna vremenska distanca između pojedinih operacija, neophodna zbog prevlaženog zemljišta. Usporavanje setve je zapravo bilo posledica nemogućnosti primene tanjirača, razrivača pa i teških sejalica. Treba napomenuti da je i oranje (klasična obrada) bilo veoma teško zbog zbijenosti zemljišta što je značajno uvećalo potrošnju energenata.
Vremenski uslovi čine objektivne teškoće u ostvarenju planova i dinamike setve. Međutim, očigledno je da veliki proizvođači nisu opremljeni za radove pri visokoj vlažnosti zemljišta. Mehanizacija koja nedostaje se može dopuniti, ali pre toga treba poraditi na bolje prilagođenoj plodosmeni kojom će se obezbediti dovoljno ranijih preduseva strnim žitima.

Zasejane površine

Dugo će se još nagađati i licitirati o zasejanim površinama ove jeseni. Procene se kreću od 400.000 do 500.000 hektara pod pšenicom, 20.000-40.000 hektara pod ozimim ječmom i isto toliko pod uljanom repicom. Kada prođe zima, situacija će biti jasnija, barem kada je reč o površinama. Međutim, jedinstven je stav stručnjaka da su ozimi usevi na više od 50 odsto površina u fazama klijanje-nicanje, a na još oko 25 odsto u fazama jedan do dva lista. Dakle, usev na oko 75 odsto površina u veoma nepovoljnim fazama porasta ulazi u neizvesni zimski period. Mesec decembar u svoje prve dve dekade nije imao nijedan povoljan dan za porast i razvoj useva. Naprotiv, dug period niskih temperatura prouzrokovao je smrzavanje površinskog sloja zemljišta tako da su praktično svi ozimi usevi u stanju zimskog mirovanja.

Dalji razvoj useva

Minimalne temperature za vegetativne faze rasta i razvića ozimih strnih žita su četiri-pet stepeni. Međutim, bubrenje zrna, klijanje i nicanje mogu da se odvijaju i na nižim temperaturama, od nula do dva stepena. Za nicanje useva potrebno je ukupno 120 stepeni. Prema tome, period setva-nicanje direktno zavisi od srednjih dnevnih temperatura i može trajati od 10 (pri 12 stepeni) do 60 dana (pri dva stepena). Nicanje useva zasejanih posle 15. novembra može se očekivati tek u januaru-februaru, u zavisnosti od prisustva snega i debljine snežnog pokrivača.
Na temperaturama ispod nula stepeni ne događaju se nikakve pozitivne promene na biljkama. Otpornost prema niskim temperaturama je najveća kod biljaka u fazi bokorenja i u fazama bubrenja zrna - klijanje. Najosetljivija faza je period jedan-dva lista. Minimalna temperatura za bokorenje je šest stepeni, a maksimalna oko 20 stepeni. To je objašnjenje zašto se ove jeseni pšenica veoma slabo bokori iako je davno ušla u fazu dva-tri lista.

Porast pšenice u stablo ili vlatanje je početak generativne faze. Za prelazak u ovu fazu minimalna temperatura je 10 stepeni. To će se dogoditi tek početkom aprila. Povećavanje temperatura u prolećnom delu vegetacije izaziva skraćivanje pojedinih faza porasta i razvića. To dovodi do skraćenja vegetacionog perioda i mogućnosti za formiranje visokih prinosa.

Rokovi setve direktno utiču na trajanje pojedinih faza, jer se različitim terminima setve pomera nastupanje pojedinih faza rasta i razvića. Rokovima setve zapravo utičemo da jedna sorta u istoj godini ima različite vremenske uslove za prolazak pojedinih fenoloških faza.

Razlike između 1. (5. oktobar) roka i 3. (20. novembar) roka 45 dana u setvi povećavaju se na 64 dana u fazi nicanja, a zatim na 115 dana u fazi bokorenja. Međutim, u fazi vlatanja razlike rokova se smanjuju na 14 dana, u fazi klasanja na devet dana, a u punoj zrelosti na pet do sedam dana. Lako se može zaključiti da ukupna dužina vegetacije u 1. roku iznosi 266 dana, a u 3. roku 192 dana. Ovde se nalaze odgovori na pitanja o potencijalu za prinos različitih rokova setve kod iste sorte. I tu proizvođač ne može ništa da učini. Raspored temperatura tokom godine je jedini regulator dužine vegetacije. Međutim, primenom azotnih đubriva, dobrom zaštitom od bolesti, primenom regulatora rasta, folijarnom ishranom i sl. donekle se može uticati na trajanje pojedinih faza. Ovim merama više se može uticati na efikasnost fotosinteze, bolji žetveni indeks i druge subkomponente prinosa.

Agrotehničke mere koje slede

* Tokom januara će uslediti uobičajeno probno uzorkovanje zemljišta i najava prihranjivanja (ako jesenas nije unet azot pre osnovne obrade, eventualna primena azotnih đubriva tokom zime se ne može smatrati prihranjivanjem).
* Pratiće se i pojava štetočina, korova i bolesti. Treba očekivati da će mere zaštite biti potrebnije nego u godinama s normalno razvijenim usevima u ovom periodu.
* Druge mere nege će biti preporučivane blagovremeno u skladu sa razvojem useva i vremenskim prilikama.
Nažalost, nijedna od preduzetih mera neće kompenzovati neizbežan pad prinosa zbog kasnih rokova setve.

(Prof. dr Miroslav Malešević, Poljoprivrednik)

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam