ravago

Rastu hektari pod uljanom repicom

Rastu hektari pod uljanom repicom

Privredni značaj je u tome što omogućava racionalno korišćenje zemljišnih resursa, povećavajući plodnost zemljišta i intezivirajući ratarsku proizvodnju.

Raznovrsnost  primene uljane repice, prvenstveno njenog ulja, povećala je njenu proizvodnju i značaj. U našoj zemlji površine pod uljanom repicom su se značajno povećale.

Uljana repica se gaji zbog semena koje sadrži 40–48% ulja i 18–25% proteina. Ulje spada u grupu polusušivih s jodnim brojem 95–120 i koristi se u ishrani i u tehničke svrhe. Kao tehničko ulje koristi se u industriji sapuna, boja,tekstila, kože, u štamparstvu i kao dodatak mazivima. Nakon ekstrakcije ulja ostaje sačma čijom se daljom preradom dobijaju pogače koje se koriste za ishranu domaćih životinja  kako preživara tako i nepreživara. U ishrani domaćih životinja uljana repica se može koristiti i u svežem stanju. U zelenoj masi uljane repice nalazi se više svarljivih belančevina nego kod kukuruza, suncokreta, ozime raži i pšenice, ovsa, sudanske trave, a ne zaostaje ni za lucerkom. U odnosu na lucerku (u fazi cvetanja) zelena masa uljane repice sadrži skoro dva puta manje teško svarljive celuloze.

Razvijen i dubokoprodirući korenov sistem uljane repice  poboljšava strukturu zemljišta, povećava prijem vode i aeraciju, što pozitivno utiče na rast i razvoj i formiranje prinosa narednog useva. To uljanu repicu predstavlja kao dobar predusev za većinu biljnih vrsta. Uljana repica utiče i na poboljšanje fitosanitarnog stanja zemljišta smanjujući zakorovljenost.

U poslednje vreme ulje uljane repice se sve više koristi za proizvodnju biodizela. Mnoge zemlje i finansijski i propagandno podstiču upotrebu biodizel goriva. Jedan od razloga je preusmeravanje poljoprivredne proizvodnje sa žitarica na nove industrijske kulture, a drugi razlog je da je biodizel ekološki prihvatljiviji energent od mineralnog dizela. Naime, biodizel ne zagađuje okolinu. Osim toga ovo gorivo ne sadrži sumpor pa tako i ne može da prouzrokuje kisele kiše, a što nije slučaj sa mineralnim dizelom. Kod upotrebe biogoriva manja je emisija gari, čađi i drugih po zdravlje štetnih jedinjenja. Smatra se da se najkvalitetniji biodizel proizvodi od ulja uljane repice zbog njegovog hemijskog sastava.

S obzirom na to da počinje da cveta rano u proleće i da joj period cvetanja traje 15–25 dana, uljana repica je jedna od najboljih medonosnih biljaka za ispašu pčela. Nektar se u cvetu uljane repice obrazuje neprekidno i pčele mogu da posećuju jedan cvet nekoliko puta. Prema navodima iz literature sa jednog hektara uljane repice koja je u punom cvetu pčele mogu da skupe oko 80 kg meda, a u povoljnim godinama 100-150 kg.

Ivana Vasilijić

PSS Zrenjanin 

 

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam