ravago

Od razvojne faze biljke zavisi i priprema

Od razvojne faze biljke zavisi i priprema

Useve koji imaju dva-tri lista ili su u fazi bokorenja treba prihranjivati u periodu od 10. februara do 5-10. marta i to sa 60 do 70 odsto predviđene doze azota

Konačno se nazire kraj ove duge i neprijatne zime, bez snega, a bez ikakve šanse da se dovrši ono što jesenas nije urađeno. Biljke su ušle u mrazni period bez dovoljno pripreme, bez zakaljivanja tako da su proizvođači opravdano strahovali za ozime kulture i za osetljivije vrste voća. Zimsko mirovanje biljaka je trajalo od kraja novembra, pa skoro do kraja februara, dakle gotovo 90 dana. Za toliko će biti skraćena vegetacija, pa neće biti mogućnosti kompenzacije propuštenih faza. U prosečnim godinama, period mirovanja vegetacije traje 30-50 dana. U poslednje dve godine (2014/2015. i 2015/2016) prekid vegetacije je trajao 10-20 dana, od kraja decembra i tokom januara...
Očigledno je da značajnijih šteta na pšenici neće biti. Ozimi ječam će pretrpeti veće štete, kao i uljana repica. Indirektna šteta se svodi na "izgubljeno vreme" zbog niskih temperatura, zbog čega će ukupan vegetacioni period biti skraćen.

Prihranjivanje

Analiza zemljišta je u svakom slučaju neophodna. Kako je u prethodnom broju "Poljoprivrednika" objavljeno, veoma je velika varijabilnost u sadržaju lako pristupačnog azota, 30 do 317 kilograma po hektaru, što znači da su potrebe za azotom iz đubriva između pojedinih parcela od nula (bez prihrane) do 144 kilograma po hektaru. Po pravilu, najveći deficit azota se javlja iza preduseva soja (zbog dobrih prinosa i velikog iznošenja N) i suncokreta.
Za one proizvođače koji nisu u mogućnosti da izvrše analizu zemljišta i da tako dođu do optimalne doze azota za svoju njivu obavezno se preporučuje konsultacija sa savetodavcima.

Konkretno

Useve koji imaju dva-tri lista ili su u fazi bokorenja treba prihranjivati u periodu od 10. februara do 5-10. marta i to sa 60 do 70 odsto predviđene doze azota. Ostatak azota će se dati od 15. do 31. marta.
Usevi u fazama klijanja i nicanja (prvi list) nemaju veliku potrebu za azotom. Ona će se povećati tek kada dostignu fazu trećeg lista, a to će se desiti tek u drugoj polovini marta, pod uslovom da se temperature vazduha ustale na osam do 10 stepeni. Zbog toga useve iz kasnih rokova setve treba prihraniti sa 50 odsto doze azota oko polovine marta. Drugu polovinu azota bi trebalo dati između 5. i 10. aprila. Ovo se preporučuje i iz razloga što je njihov korenov sistem nerazvijen i plitak, pa u slučaju obilnije primene azota može doći do gubitaka u ovom hranivu. Za ove useve treba koristiti đubriva na bazi amonijum-nitrata (AN ili KAN), jer se sa đubrivom UREA neće postići željeni efekti.

Ostale mere nege

Valjak treba pripremiti, jer će nastati velika potreba za ovim oruđem. Valjanje će prijati i mladim i starijim usevima, naročito posle prihranjivanja. Primena valjaka se preporučuje od faze prvog lista, a ne u fazi klijanja.
Pregled useva je neophodan kako bi se evidentirale štete od niskih temperatura, utvrdilo prisustvo štetočina (glodari, žitni bauljar i sl.) ili drugih promena na usevima. Na osnovu tih opažanja će se sačiniti detaljan plan mera nege kako bi se one blagovremeno primenile. Očekuje se da će u ovoj godini biti potrebe za pojačanom zaštitom useva.

(Poljoprivrednik)

Sledeći članak
Đubrenje sumporom
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam