ravago

Rekorderi obavezuju - sačuvajmo non GMO soju

Rekorderi obavezuju - sačuvajmo non GMO soju

Ulazak u Evropsku uniju pretpostavlja članstvo u STO, odnosno ukidanje zabrane prometa bilo koje robe pa i GMO soje. Non GMO soja naša velika prednost

Ovih dana završava se žetva soje u Srbiji na 186.000 hektara, što je nešto manja površina nego lane, jer je slabiji rod zbog suše umanjio interes za setvu. Procenjuje se da će prosečan prinos biti oko 3,5 tona po hektaru, a rod preko 650.000 tona čime je postignut rekord ovog useva na našim njivama. Biće dovoljno za domaće potrebe i za izvoz između 150.000 i 170.000 tona u vrednosti preko pet miliona evra. Od novog roda već je izvezeno preko 10.000 tona. A ne tako davno bili smo neto uvoznici soje.

-Veliki broj proizvođača, kaže Vukosav Saković, direktor Poslovnog udruženja „Žita Srbije“, postiže izvanredan prosečan prinos i za prilike u Evropi od preko četiri tone po hektaru, što soju čini vrlo isplativom. – S obzirom na to da se radi o soji koja nije genetski modifikovana, u izvozu, obično, postižemo oko 325 evra po toni. Istovremeno, u odnosu na druge useve, soja ima vrlo stabilnu cenu na domaćem tržištu koja se kreće između 37 i 42 dinara po kilogramu. Povoljna je za čuvanje, pa se njome trguje čitavu godinu. Veliku stabilnost ovog useva obezbeđuje kompanija „Viktorija group“, koja se ponaša vrlo fer prema proizvođačima, a slično čini i veliki broj mini fabrika koje na estruderima proizvbode jestivo ulje za ljudsku upotrebu i pogače za ishranu stoke. Poslednjih godina u Srbiji se proizvode i izvoze visoke faze prerade soje uz odgovarajuće dodatno uvećane prihode. Sve to ukazuje da će ona zauzimati sve veće površine, a da pri tome neće bitnije remetiti zastupljenost pšenice i kukuruza. Čak i da se površine pod sojom povećaju za pet do sedam odsto to bi značilo umanjenje kod kukuruza samo za oko jedan odsto.

Rekordi u proizvodnji „non GMO soje“, na osnovu domaćih selekcija,  koji su učinili da postanemo poznati i cenjeni u regionu i Evropi, svakako obavezuju. Veliko je to blago kojeg moramo sačuvati bez obzira na sve žešće pritiske multinacionalnih kompanija koje nude svoju genetski modifikovanu soju.

Vrlo su poučne reči Miroslava Koena, predsednika Udruženja „Dunav soja“ koji tvrdi „da se Srbiji pruža velika šansa da, uz ishranu životinja sa „non GMO sojom“ stekne izrazitu prednost na tržištu mesa, mleka i prerađevina. Važne odluke naše države upravo predstoje uporedo sa najavama da se Zakon o GMO iz juna 2009. godine, koji je jedinstven u Evropi, mora menjati jer sadrži klauzulu po kojoj, ne samo da je zabranjena  proizvodnja, nego i promet roba koje imaju izvestan sadržaj sa genetskom modifikacijom.

Zakon o GMO je nedorečen i u tome što ne predviđa da se u deklaraciji roba, jasno obeleži postojanje GMO sadržaja. Ničim nije uvedena obaveza proizvođača da istakne takvu oznaku, pa se sve svodi na preporuku da, oni koji su to pravo stekli, o svom dodatnom trošku, obeleže robu sa „non GMO“ ili „GMO fri“. 

Prema mišljenju Miloša Milovanovića, internacionalnog savetnika Svetske organizacije za hranu – FAO, postojeći vrlo restriktivni Zakon o GMO u Srbiji će morati da se izmeni posebno u delu koji zabranjuje promet roba sa takvim sadržajem. On nije u skladu sa međunarodno utvrđenim principima u ovoj oblasti u okviru Svetske trgovinske organizacije, a u suprotnosti je i sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. A obaveza svakog novog člana EU je da prethodno postane deo STO koja, u svom sastavu sada ima 159 država sa značajnim povlasticama na globalnom tržištu. Srbija, poput mnogih država sa konzervativnim stavom prema GMO, ima mogućnosti da zaštiti svoje ekonomske interese. Prirodno je da ostane država koja ne dozvoljava proizvodnju genetski modifikovanih biljaka. Ali, ukoliko dozvoli određeni promet pojedinih proizvoda koji sadrže određene količine GMO, to se mora uraditi u skladu sa nastojanjem da se stvore bolji uslovi za razvoj pojedinih oblasti u poljopruivredi kao što je to, na primer, stočarstvo.

Interesantna administrativna rešenja već postoje u Rusiji i u pojedinim državama članicama EU koje imaju konzervativan stav prema GMO iako su članice STO. Ukoliko se dozvoli promet, Zakon mora regulisati način obeležavanja roba sa GMO sadržajem sa krajnjim ciljem da potrošač bude svestan šta kupuje i šta se u tom proizvodu nalazi. Izvesno je da diskusija o ovim pitanjima u Srbiji treba da bude zasnovana na činjenicama, kroz rad stručnog tima za biotehnološku sigurnost u čijem sastavu su eminentni stručnjaci u ovoj oblasti.

U ovom trenutku Vlada Srbije se nalazi pred mnoštvom dilema. Posebno što ni nauka nema čvrst stav o ovom pitanju, jer postoji mišljenje da je genetska modifikacija biljaka nezaustavljiv točak istorije. Uporedo sa otvaranjem odgovarajućih poglavlja, tokom pristupanja EU, biće neophodno da se uvede jasna odrednica o ukidanju zabrane prometa roba sa GMO poreklom. A to, opet, po mišljenju istaknutih agrarnih ekonomista „predstavlja samo kratku pauzu ka ukidanju zabrane i proizvodnje GMO biljaka“. Jer, ukoliko ima onih koji se usuđuju da krše sadašnji veoma restriktivan zakon iz ove oblasti, kolike su garancije da se nezakonito ponašanja neće proširiti i time stvoriti, kako tvrde protivnici GMO, dalekosežne i dugoročne posladice po životnu sredinu i čovekov organizam.

U uslovima kada je sve više eksperimentalnih dokaza o štetnosti ishrane sa proizvodima u čijem sadržaju ima GMO, valja svako dobro da razmisli pre nego što poseje, pa i koristi takvu hranu. Jedan od tih eksperimenata na pacovima pokazuje da već u drugoj generaciji nastaju štetne posledice u unutrašnjim organima, u trećoj sledi pojava kancera, a u četrvrtoj besplodnost. Teško je reći koliko su poljoprivrednici upoznati sa svim nevoljama koje mogu nastati kod korisnika GMO proizvoda u nekim narednim generacijama. Pred svima je pitanje: da li su spremni da svojoj deci daju neku vrstu hrane za koju se, u najmanju ruku, zna da može imati katastrofalne posledice? Ili da li će biti kasno kada se moguće crne slutnje ostvare u nekim narednim generacijama?

Rasprava o ovim pitanjima se u Srbiji tek zahuktava. Za sada se zna da naša država ima značajne koristi što izvozi soju koja je „non GMO“. Još 2013. godine 110 opština i gradova, od ukupno 168, usvojilo je Deklaraciju koja se protivi uvođenju GMO, a sličan dokument potpisalo je i 14 država u slivu Dunava, zalažući se za proizvodnju „non GMO“ soje.

Nešto se iza brda valja

Nemačka grupa „Bajer“ je, nedavnom kupovinom američkog rivala "Monsanto" za 66 milijardi dolara, najavila nameru da postane neprikosnoveni svetski lider u plasmanu GMO semena i pesticida za takvu proizvodnju. Za očekivati je da će želeti, ne samo da nadoknadi uloženi novac, nego i da znatno uveća svoj profit, kao što je to osnov uvećavanja i drugih svetskih kompanija u agraru. Znači li to da će „Bajer“ uvesti dodatnio pritisak u svetu da se povećaju setverne površine pod genetski modifikovanim biljkama? Za sada postoji liberalizacija proizvodnje u Severnoj i Južnoj Americi, dok u EU i dalje preovlađuje konzervativni stav prema ovom pitanju. Tako je u EU dozvoljena samo setva po jednog kukuruza i krompira. Šta će se dalje događati ostaje da se vidi. Izvesno je samo da se nešto veliko iz brda valja.

B. Krstin, Poljoprivrednik

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine