ravago

Rod odličan, cena na vaganju

Rod odličan, cena na vaganju

Suncokret skinut sa 8.000 hektara u somborskom ataru. Prosečan prinos veoma dobar - 4,35 tone po hektaru. Ratarima isplaćena akontacija od tridesetak dinara 

Zahvaljujući meteorološki srazmerno dobroj godini, somborski paori imaju dosta razloga za zadovoljstvo kada je u pitanju jesenja žetva, koja je uveliko odmakla.

S ukupno 8.000 hektara, na kojima je u somborskom ataru proletos bio zasejan suncokret, usevi su u potpunosti skinuti, a kako tvrde ovdašnji paori, kiše u avgustu su uslovile nešto kasniju žetvu pa su se poljoprivredni proizvođači našli u svojevrsnom cajtnotu. Soja je već dospela za kosidbu, koju terminski sustiže i kampanja branja kukuruza, a neophodno je početi i jesenje setvospremačke agro-radove.

Mada je nešto vlažnija godina uslovila neznatno umanjenje prinosa na poljima zasejanim sunckoretom u odnosu na prošlu, gotovo pa rekordnu sezonu, s ovdašnjih njiva je ovog kasnog leta pokošen više nego pristojan prosečni prinos od oko 4,35 tone po hektaru, što poznavaoci prilika pripisuju i znanju, umeću i domaćinskom ponašanju somborskih poljoprivrednika. Izuzetak su delovi atara ka salaškim naseljima Bilić, Obzir i potesima ka Svetozaru Miletiću, na kojima su letošnje padavine leda „obrale“ veliki deo useva pa je srećan onaj poljoprivrednik koji je uspeo s njiva koje su se našle na putu gradonosnih oblaka da skine 500-600 kilograma po katastarskom jutru, odnosno tonu po hektaru.

Već gotovo naviknuti na potpuno otvorenu „tržišnu igru“ kada su u pitanju uljarice, somborskim poljoprivrednicima, koji se nisu odlučili na vlastito skladištenje već otkup, isplaćena je tek akontacija od tridesetak dinara po kilogramu, a očekivanja konačne cene se kreću od onih optimističkih, odnosno da će biti na nivou berzanskih cena u okruženju, do umerenih, koja „tipuju“ da će, kada crta bude podvučena, cene biti neznatno manje. 

– Bitno je da tržište bude potpuno otvoreno, država ne treba da se upetljava u otkup, odnosno da ona kupuje, ali i ne sme da dozvoli monopolsko ponašanje, koje bi neminovno dovelo do deregulacije slobodnog tržišta i pada cena – kaže direktor somborske ZZ „Ravangrad“, koja osim vlastite proizvodnje i otkupljuje letinu, Aleksandar Bošnjak. – Srpska poljoprivreda jeste deo evropskog tržišta, na nju neminovno utiču i kretanja svetskih berzi i onih u regionu i fluktuacije cena, ali ne smemo se, zarad te težine odgovornosti u proceni, odreći slobode odlučivanja kada i kome prodati naš trud.

Mada su avgustovske padavine odocnile košnju suncokreta, letnji dažd je izuzetno prijao drugoj uljarici, soji, koja je proletos u somborskom ataru zasejana na više od 11.000 hektara. Mada će kombajni tek ovih dana ući u njive pa se prosečan prinos još uvek ne zna, jasno je da će na količine pokošene soje moći da se žali samo onaj ko je omanuo u primeni svih agrotehničkih mera. A to se ovdašnjim paorima vrlo retko dešava.


Peconijevo „Sunce“ u zakupu

Izvesnu nelagodu kod ovdašnjih poljoprivrednika koji se opredeljuju za proizvodnju uljarica izaziva i sudbina nekadašnjeg velikog prerađivača i otkupljivača, uljare „Sunce“. Nekada najmodernija uljara, privatizovana od moćne „Delte“, čudnim i nikada do kraja obelodanjenim spletom međusobnih poslovnih aranžmana, došla je u posed Predraga Rankovića Peconija, u tom trenutku vlasnika i vrbaskog „Vitala“. Samostalna prerada suncokreta u „Suncu“ je prekinuta, mnogobrojni brendovi otišli u istoriju, a pogoni iznajmljeni nekolicini zakupaca koji suncokret i soju samo krašuju, zadovoljavajući se tek sirovim uljem.

(Dnevnik, M. Miljenović)

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info