ravago

Setva po lanjskim cenama

(rpk.ki.rs)
(rpk.ki.rs)

Očekuje se da najveće površine i ovog proleća zauzme kukuruz – oko 1,1 milion hektara. Industrijsko bilje trebalo bi da bude posejano na oko 400.000 hektara, povrće na oko 300.000, krmno bilje na oko 150.000, jara strna žita na oko 80.000 hektara... Debakl na njivama doživela je šećerna repa. Procenjuje se da će njome biti zasejano najviše 40.000 hektara.

Setva šećerne repe odmiče, nažalost, na gotovo prepolovljenim površinama spram lanjskih; poljoprivrednici u južnom Banatu, ali i drugim delovima Vojvodine počeli su i sa suncokretom; zavladala je jagma za svako slobodno zrno semenske soje... Ovog proleća trebalo bi da zasejemo uobičajenih 2,2 miliona hektara, što ratarskih kultura, što povrća...
Kako kažu ratari, najvažniji posao u poljoprivredi neće ih koštati više nego lane. Ipak, ne može se reći da im sad nije teže, imajući u vidu pad cena paorskih proizvoda – i repe, i žitarica, i soje.
Poljoprivrednik Pavle Kujundžić iz Subotice kaže da će ovogodišnja setva koštati između 45.000 i 50.000 dinara po hektaru, u zavisnosti od kulture, što je po njegovoj oceni na nivou prošlogodišnjih troškova. Po njegovim rečima, cene inputa ostale su na lanjskom nivou, a trećinu troškova čini gorivo, seme i đubrivo čine po 20 odsto troškova, dok preostale troškove čine sredstva za zaštitu bilja. Međutim, po njegovoj oceni, ratari su u još težoj finansijskoj situaciji nego prošle godine.
– Potencijal poljoprivrednika je vrlo slab – rekao je Kujundžić. – Nemaju novca. Podsticaji kasne, i to ne da kasne nego još nije ni definisano šta će biti od podsticaja ove godine. Nažalost, biće velikih problema u setvi.
Zbog toga poljoprivrednici, po njegovim rečima, da bi finansirali setvu moraju da se okrenu kratkoročnim kreditima kod poslovnih banaka, gde su kamate od jedan do tri odsto mesečno, ili organizatorima proizvodnje, gde mogu da se zaduže paritetno, ali s mnogo većim kamatama – između 18 i 20 odsto tokom trajanja vegetacije.
Pomenimo, početkom nedelje ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković potpisala je ugovore s poslovnim bankama u Srbiji o subvencionisanju dela kamate na kratkoročne poljoprivrdne kredite za ovu godinu, međutim, kako nam je rečeno u nekim bankama, prvi zahtevi biće primljeni tek polovinom aprila. Kreditiranje se nije poklopilo s početkom setve, ali ipak je od velikog značaja jer će registrovana gazdinstva moći, za biljnu proizvodnju, da ostvare pravo na zajam uz kamatnu stopu od šest odsto.
Pomenimo, poljoprivredni krediti se odobravaju na rok od jedne do tri godine s periodom mirovanja u otplati do godinu, koji je obuhvaćen periodom otplate, isplaćuju se u dinarima, bez valutne klauzule. Podrška (uz kamatu od četiri do šest odsto) namenjena je za razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, kao i investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu. Najveći zajmovi su do miliona dinara za poljoprivrednike, a za zadruge 15 miliona.
Na pitanje šta resorno ministarstvo čini da bi pomoglo poljoprivrednicima da obave prolećnu setvu, nadležni su podsetili na to da, u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, gazdinstva koja su do juče obnovila registraciju, imaju pravo na podsticaje tokom godine. Reč je o osnovnim podsticajima u iznosu od 6.000 dinara po hektaru. Osim toga, regres za repromaterijal iznosi 3.000 dinara za đubrivo i 3.000 dinara za gorivo, odnosno 10 din/kg đubriva i 50 din/litru goriva. Regresiraju se sva đubriva, a od goriva evrodizel i dizel-gorivo gasno ulje 0.1. Na taj način Ministarstvo pomaže poljoprivrednim proizvođačima da smanje troškove proizvodnje, kao i da povećaju prihode kroz veće prinose, sprovođenjem odgovarajućih agrotehničkih mera, naglašavaju naši sagovornici.

(AgroSmart)

Pročitano 737 puta
Prethodni članak
Setva kukuruza
Sledeći članak
Crvena detelina
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine