ravago

Od setve repe zavisi sudbina šećerana

Setvu otvara šećerna repa
Setvu otvara šećerna repa

I ova godina biće teška i za proizvođače šećerne repe i za šećerane, ali prerađivači pozivaju ratare da ne dižu ruke od slatkog korena

I ova godina biće teška i za proizvođače šećerne repe i za šećerane, ali prerađivači pozivaju ratare da ne dižu ruke od slatkog korena,uz poruku da će učiniti sve što mogu da bi im obezbedile najbolje moguće uslove i da se već dogodine ne bi dovelo u pitanje da li će Srbija uopšte imati te sirovine.

I ova godina biće teška i za proizvođače šećerne repe i za šećerane, ali prerađivači pozivaju ratare da ne dižu ruke od slatkog korena,uz poruku da će učiniti sve što mogu da bi im obezbedile najbolje moguće uslove i da se već dogodine ne bi dovelo u pitanje da li će Srbija uopšte imati te sirovine.

Poljoprivrednici koji se bave tom proizvodnjom u najmanju ruku su nezadovoljni jer im neke šećerane još uvek duguju za repu iako nova setva samo što nije počela, a pri tom je, da podsetimo, lanjska otkupna cena oborena u aneksima ugovora, oko čega se digla velika prašina. Uz sve peripetije koje su pratile potonju kampanju, „reparoši“ su sad pred odlukom – da li da prihvate još nižu cenu za ovogodišnji rod i uđu u njive ili da dižu ruke od slatkog korena jer, na kraju krajeva, šta im znači ugovor sa šećeranama kada ga one, videlo se lane – nisu poštovale. Kako stvari stoje, mnogi su izabrali drugu opciju te će, po procenama, ovog proleća biti posejano tek oko 40.000 hektara, a pre godinu pod ovom kulturom Srbija je imala rekordnih 70.000.

– Potpuno smo svesni situacije u kojoj su ratari i razumemo njihovo nezadovoljstvo, ali valja imati na umu sve specifičnosti lanjske proizvodnje i cenu na svetskom tržištu, koja se reflektuje i na naše – naglašava u razgovoru za „Dnevnik“ direktor ove kompanije Ljubiša Radenković. – Malo je godina u kojima smo imali toliko zasejane repe kao prošlog proleća, a potom su usledile poteškoće – veoma loše vremenske prilike, pojava bolesti i neodgovarajuće tretiranje, umanjena digestija, duga kampanja prerade... Ipak, „Sunoko“ je sve količine preuzeo i u potpunosti isplatio ratarima.

On navodi da je cena šećera na svetskom tržištu za godinu i po bezmalo prepolovljena: sa 700 evra pala je na 380 do 400, što dovoljno govori o tome da šećerane nisu bez razloga spustile cenu slatkog korena.

Po Radenkovićevim rečima, za ovogodišnji rod „Sunoko“ je formirao cenu od 28,5 evra po toni šećerne repe, što je, kako kaže, u ovom trenutku, s obzirom na kretanja na globalnom tržištu, realan i korektan cenovni nivo. Važno je, dodaje, i to što je ona izražena u evrima, a ako uslovi na tržištu dozvole, uvek se može korigovati.

– Dakle, to je najniža zagarantovana cena koju „Sunoko“ daje, što ne znači da ona neće ići naviše – napominje naš sagovornik, i naglašava da će ta kompanija učiniti sve što je u njenoj moći da proizvođačima izađe u susret i da oni budu zadovoljni da ne bi bila upitna sudbina celog šećernog sektora. – Domaća šećerna industrija je, zbog sunovrata cene šećera u svetu i kod nas, na kolenima. Zahvaljujući prethodnim značajnim ulaganjima u modernizaciju proizvodnje, što je doprinelo smanjenju troškova, „Sunoko“ je uspeo da održi poslovanje na zadovoljavajućem nivou i isplati kooperante. Međutim, da nije bilo prošlogodišnje korekcije cena, pitanje je šta bi sada bilo sa srpskom šećernom industrijom, a važno je ne samo za nas već i za poljoprivrednike i celu privredu ove zemlje da taj prerađivački sektor postoji. Naša je poruka proizvođačima da ne odustaju od setve ovog proleća jer bi i oni, bez te kulture, bili na udaru tržišta, ostali bi bez velikog dela profita. S druge strane, mi ćemo dati sve od sebe u nastojanju da omogućimo proizvođačima najbolje uslove za poslovanje. Realna su očekivanja da ova godina bude lagodnija za proizvodnju, s obzirom na manje zasejane površine, kampanja se neće otegnuti već će se, pretpostavljamo, odvijati u najkraćem roku – od početka septembra do polovine novembra.

Radenković dodaje da će „Sunoko“ verovatno biti u prilici da avansno plati slatki koren, što proizvođačima mnogo znači.

On ukazuje i na činjenicu da će svi ratari koji ostvare prinos veći od 55 tona po hektaru, imati benefita i uz cenu od 28,5 evra.

– Ne sumnjamo u sposobnosti naših proizvođača. Uvek su se repom bavili najkvalitetniji poljoprivrednici jer ta kultura zahteva mnogo posvećenosti i znanja. I prošle godine, u otežanim uslovima, uz smanjenu digestiju, Vojvođani su postigli prosek od devet tona šećera po hektaru, što je za nas rekordan rezultat. Ove godine biće još bolje – očekuje Radenković, uz ocenu da će veliki, kvalitetni proizvođači od repe neće dići ruke već će odustati oni koji su se njome bavili usputno, bez odgovarajućeg znanja i vlastite mehanizacije i opreme, podstaknuti odličnom zaradom, kakvu je slatki koren omogućavao pre dve i više godina

Dovoljne četiri fabrike

I ako se ostvare prognoze da repom ovog proleća nećemo zasejati više od 40.000 hektara, za sada ne treba da brinemo da li ćemo imati dovoljno šećera jer imamo i lanjske zalihe.

– Domaća potrošnja je 200.000 tona, a 180.000 tona šećera ide u izvoz. Četiri fabrike u Srbiji mogle bi bez problema da proizvedu 400.000 tona, što je dovoljno i za nas i za izvoz – kaže Ljubiša Radenković.

(Dnevnik)

Pročitano 719 puta
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam