ravago

Sremski paori, doktori za soju

Sremski paori, doktori za soju

Soja izgleda odlično, potencijal za prinos veliki ali rod će zavisiti od vremenskih uslova u drugoj polovini jula i u avgustu. Njive čiste, nema bolesti i korova

Soja na vojvođanskim poljima izgleda izvrsno te, pod uslovom da do kraja vegetacije vremenske prilike budu onakve kakve ova uljarica traži, možemo očekivati i izvrstan rod. Kako smo mogli videti na njivama diljem Srema, naši su ratari uzgojili soju na kojoj im svet može pozavideti. Na ovim poljima mahom su zasejane domaće sorte soje i svaka je opravdala očekivanja.

-Soja u ovoj fazi izgleda odlično. U zavisnosti vremena setve i sorte, nisu ujednačeni usevi ali su obećavajući. Međutim to ne znači da će prinos biti dobar, o tome je rano govoriti. Prinos se formira od druge polovine jula do pred kraj avgusta i veoma je važno da u tom periodu vremenski uslovi budu zadovoljavajući – kaže za Agrosmart rukovodilac Tima oplemenjivača i naučni savetnik na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Miloš Vidić.

On naglašava da potencijal za dobar prinos postoji. Soja je bez korova, njive su čiste, primenjena je agrotehnika, veli on dodajući da su sklopovi dobri, bujnost odlična te da bi I rod mogao biti takav pod uslovom da ne bude suše.

-Sve zavisi od količine i rasporeda padavina u period formiranja prinosa, a tada su potreba za vodom velike. Nažalost, u našim klimatskim uslovima upravo u to vreme često dolazi do suše te bivaju smanjeni prinosi – kaže Vidić napominjući da je u ovom veku prosečan prinos 2,5 tone po hektaru te da je lane bio 20 do 30 odsto niži. – Od toga zavise i setvene površine u narednoj godini jer se posle slabije rodnih godina površine smanjuju. Tako smo lane imali preko 200.000 zasejanih hektara, a sada je to manje.

Kako god, soja je biljka koja ima perspektivu u našoj zemlji i koja daje poljoprivrednicima stabilnost.

-Soja je uhvatila koren, postala jedna od vodećih kultura u Vojvodini . U centralnoj Srbiji takođe su uslovi pogodni za setvu ove uljarice ali ratari u ovom delu zemlje još uvek nemaju tu naviku – veli naš sagovornik.  

On napominje da je interesovanje za soju sa vojvođanskim njiva u Evropi iz godine u godinu veće.

-Lane je izvoz semena bio veliki. U petnaestak evropskih zemalja otišlo je preko 4.000 tona našeg semena. Proizvodimo da na oko 6.000 hektara, u saradnji sa poljoprivrednicima. Naravno, to su sve nemodifikovane sorte, kod nas nije dozvoljna GM soja, zato i jeste dobro kotirana u svetu – kaže Vidić dodajući da se sorte stvorene u Institutu za ratarstvo gaje u regionu Crnog mora, Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj, Italiji… - Raznovrstan je sortiment u pogledu grupa zrenja i agronomskih osobina, kao i hemijsog sastava zrna. Kada je o dužini vegetacije reč, imamo od veoma ranih sorti koje se kod nas seju kao drugi usev posle ječma i pšenice, do najkasnijih i za sve postoji interesovanje kod evropskih kupaca.

Rekorderi

Prosečan prinos soje jeste oko 2,5 tone već godinama unazad, ali na njivama u Sremu se prosek često daleko premašuje. Lane su, podsetimo, na Saboru poljoprivrednih rekordera Srema, lovorike pobrali Slavko Maletić iz Vognja koji je na površini do tri hektara proizveo 4,97 tona po hekatru, dok je rekord na površini preko tri hektara oborio Srđan Kovačević iz Golubinaca sa 5,04 tone. 

 

 

Poslednja izmena
Prethodni članak
Paorskoj robi lakše Dunavom
Sledeći članak
Zaorati žetvene ostatke
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam