ravago

Vraća se konoplja na njive

Vraća se konoplja na njive

Institut za ratarstvo i povrtarstvo je ove sezone na oglednim parcelama Poljoprivredne stručne službe Senta zasejao ogledne parcele sopstvenom sortom “Helena”

Konoplja je alternativna biljka koja ponovo doživljava blagu renesansu na vojvođanskim poljima, jer se već treću godinu povećavaju površine, a glavni uzrok tome je što se pojavilo tržište, ukazuje za „Dnevnik” uprvanik Odeljenja za alternativne kulture Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Sikora. On podseća na to da se konoplja kod nas nekada gajila isključivo kao prediva biljka, za stablo sa vlaknom koje se prerađivalo u kudeljarama, pa se sa dobijenim vlaknom izlazilo na svetsko tržište, ali napominje i da, pored kudeljnog vlakna, na tržištu raste potražnja za proizvodima od konoplje za ishranu, kozmetiku i farmaceutsku industriju.

– Pošto su kudaljare odavno nestale iz naših sela, jedno vreme uopšte nije bilo interesovanja za proizvodnju konoplje, zato što jednostavno nije imala kome da se proda. No, poslednjih dvadesetak godina, pre svega u Evropi, raste trend povratka prirodnim resursima, između ostalog prirodnoj hrani, tako da se pojavilo tržište za konzumno konopljino ulje, jer je konoplja ujedno i uljarica. Kao posledica povratka tržišta javljaju se i privatne inicijative za preradu kudelje. Ima interesovanja i za proizvodnju kudeljnog vlakna, ali ovog trenutka primarni su zrno i ulje, odnosno gajenje konoplje kao uljarice – pojašljava Sikora.

Odeljenje za alternativne kulture Instituta za ratarstvo i povrtarstvo je ove sezone na oglednim parcelama Poljoprivredne stručne službe Senta zasejalo ogledne parcele sopstvenom sortom “Helena”, koja je, kako nam pojašnjava Sikora, selekcionisana za dvostruke namene: za visoki prinos zrna kao uljarica i takođe za visoki prinos kvalitetnog vlakna u stablu.


Inače, nisu ogledna polja konoplje slučajno postavljena baš u Senti, jer je i u ovoj potiskoj varoši kadgod postojala kudeljara, u kojoj se prerađivala konoplja uzgajana na ovom području. 

– Ove godine je na našim poljima zasejano oko 200 hektara pod konopljom, što je značajan napredak u poređenju sa prošlom sezonom kada je bilo svega 60 hektara. S obzirom na to da jednostavno proizvodi od konoplje imaju prođu na tržištu, pre svega mislim na zrno, iako su ove sezone proizvođači skidali i cvet, za herbu od koje je pravljeno destilisano eterično ulje, samo je pitanje vremena kada će se neki manji pogoni za preradu pojaviti kod nas.

Iskreno se nadamo da će konoplja kao alternativna kultura biti svega par godina i da će prerasti u nešto konvencionalno, te da će se vratiti na naša polja kao što je bila zastupljena nekada – optimista je Sikora.

Gajenje se mora prijaviti

U našim uslovima je sa sortom industrijske konoplje “Helena” pri primeni adekvatne agrotehnike moguće dobiti prinos do jednog tona zrna po hektaru i prinose stabla do 10 tona. Sadržaj ulja u zrnu je oko 30 odsto, a isti je i sadržaj vlakna u stabljici. Nije zgoreg podsetiti da je proizvodnja industrijske konoplje u Srbiji dozvoljena, ali da se svaka parcela mora prijaviti Ministarstvu poljoprivrede.

(Dnevnik, Milorad Mitrović)

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine