ravago

Alpske koze i skoro zaboravljene guske

foto: dw.com
foto: dw.com

Salašarski život na ivici grada sve češće postaje izbor stanovnika urbanih područja, naročito penzionera

Kada je Milenko Nikolašević svojevremeno postao jedan od direktora čuvenog „Sintelona“ u Bačkoj Palanci, a sada je to „Tarket“ svetski lider u proizvodnji podnih obloga, nije ni slutio da će se jednog dana baviti kozarstvom i guščarstvom. Nikolašević s ponosom ističe i pretke, poreklom su iz okoline Drvara, i potomke – deda je troje unučadi. Imao je privilegiju da na perifiriji grada, a na tapiji Nikolaševića u Majevičkoj ulici, ima svojevrsni salaš koji je od spratne kuće u urbanom delu varoši udaljen svega tri minuta vožnje automobilom. 

- Lepo je ovde tokom cele godine, a svako godišnje doba ima svoje čari - veli Nikolašević, inače saobraćajni inženjer, ali je, kako sam kaže, sa strukom završio kada je ne tako davno otišao u penziju. - Ima tu malo voća, vinove loze, zbog stada sejem detelinu, a s proleća zaseje se povrća za prvu ruku, odnosno za kuću. Ispekao sam dobre rakije, imam koke nosilje, guske i koze.

Dosta njegovih drugara, pa i rodbine, prijatelja i komšija iz stambenog naselja nazvanog Sinaj u Bačkoj Palanci gde Milenko decenijama živi sa porodicom, malo se čudilo da se jedan urban čovek, intelektualac odluči za svojevrsni poludnevni salašarski život na ivici grada.

- Moja velika prednost je to što je moj, nazovi salaš, inače tu je živeo moj pokojni otac, blizu moje kuće – priča Nikolašević. – Ovaj kraj, između šume Bagremara i poznate fabrike „Majevica“ nekada su uglavnom naseljavali Nikolaševići. Meni je danas ostala lepa površina od 40 metara širine i preko stotine i više dužine, sa kućom, kućerkom, svinjcima, kokošinjcima, a sve ograđeno. Kupio sam jednu alpsku kozu, i nije mi teško da je muzem, a svaki dan imamo od 4-5 litara mleka. Bilja, tako je zovem od milja, ojarila je dosta jarića alpina rase, pa sada imam i četiri mlade koze, a kupio sam i mladog jarca. Osim mleka svakoga dana imamo i sira, surutke, a tu je i desetak kokošijih jaja.

Guske su posebna priča i pravo otkriće. Malo zahtevaju, a mnogo daju. Ta živina je svojim gakanjem spasila Rim, pa zašto ne bi pomogla i mojoj porodici, veli Nikolašević. Doduše gusani kada narastu prvi plate glavom, a malo ko zna da se od guske ništa ne baca. Koristi se perje, džigerica, jaja, meso.

- Uklopio sam prirodu i svakodnevni penzionerski život, ispekao skoro 100 litara rakije, uživam u prirodi, trećem dobu, a u isto vreme družim se sa unucima – kaže naš domaćin.

Ovaj primer podstakao je još neke stanovnike urbanog dela Bačke Palanke da razmišljaju o životu na periferiji, odnosno u delovima gde se može živeti na seoski način. Bačka Palanka, inače leži na vodi, a početkom i sredinom prošlog veka imala je preko 100.000 gusaka koje su spasile narod od gladi u teškim vremenima i donele prosperitet. Još kada im se pridodaju alpske koze koje nisu zahtevne, a puno daju, eto recepta za aktivan penzionerski život i zdravu ishranu porodice, bez straha od dodataka u kupovnim prerađevinama.

(Dnevnik)

Poslednja izmena
Pročitano 1413 puta
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam