ravago

Draganine kuće od blata sve popularnije

Draganine kuće od blata sve popularnije

Mladi arhitekta izučavala prirodne materijale po svetu, a sada je osnovala graditeljski centar u Mošorinu, selu u opštini Titel…

Ove kuće su zdrave i prirodne. U većini slučajeva, one su kod nas i ekonomičnije za gradnju, pogotovo ako gradimo u sopstvenoj režiji. Naravno da sve zavisi od toga šta i kako gradimo. Zemljane kuće su ekološke, ne zagađuju okolinu, a pružaju veoma prijatan ambijent za život… To su samo neki od brojnih argumenata koje koristi Dragana Kojičić, mladi arhitekta, koja je svoj život podredila gradnji kuća od prirodnih materijala, od zemlje, pre svih. Poslednjih godina živi u trouglu Zrenjanin – Novi Sad – Mošorin. U ovom selu titelske opštine posvetila se praktičnom istraživanju mogućnosti gradnje koju protežira.

– Od 2010. radim na promociji i podizanju svesti o našem bogatom lokalnom graditeljskom nasleđu od zemlje i tehnikama gradnje zemljom. Skrećem pažnju na važnost očuvanja tradicionalnih zanata u ovoj oblasti i radim na njihovom unapređenju – kaže Dragana.

Preduzima brojne aktivnosti kroz teoretska predavanja i istupanja na društvenim mrežama, ali i kroz praktične radionice, treninge i letnje škole, u saradnji s našim najuglednijim institucijama: Pokrajinskim i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture, Arhitektonskim fakultetom u Beogradu i Departmanom za arhitekturu i urbanizam u Novom Sadu, Društvom arhitekata Novog Sada, Tehničkom školom „Mileva Marić-Ajnštajn”, Beogradskom nedeljom arhitekture, Centrom za promociju nauke…

Pažnju naše javnosti na sebe je privukla kada je od 2011. počela da organizuje Mošorinsku radnu akciju – MORA, a reč je o prvoj letnjoj školi zemljane arhitekture, gde organizuje i pravo gradilište. Svake godine s polaznicima obrađuje posebnu praktičnu temu. Tako se obrađivala dijagnostika i preventivna konzervacija tradicionalne zemljane kuće, 2012. je pravljen zid od balirane slame, dogodine je u svoju prirodnu kuću ugradila reciklirani tuš i toalet, a onda je na red došlo zidanje zemljane peći.

– Ove godine radimo na projektu „Od babe devojka”, gde će se od poda do plafona renovirati jedna soba, a sve na bazi potpuno lokalnih prirodnih materijala – objašnjava i kaže da u radu učestvuju mladi graditelji iz Bosne, Hrvatske i Srbije. Tokom leta u centru koji je u potpunosti osmislila Dragana, okupljaće se i deca iz škole „Milena Marić-Ajnštajn”, kao i grupe dece iz Titela i Novog Sada

– Kuće od zemlje imaju dugu tradiciju na ovim prostorima, a samim tim ljudi imaju i veliko iskustvo u poznavanju materijala. Ove kuće imaju visok akustični komfor, otporne su na požare. Osim toga, zemlja je termički regulator, što znači da ima sposobnost da upije višak vlage iz vazduha, pa da ga, po potrebi, otpusti, zbog čega kažemo da ove kuće „dišu”. Iako ljudi smatraju da je zemlja dobar izolator, to je velika zabluda jer najbolji izolator je vazduh, pod uslovom da se ne kreće, pa su zbog toga dobri materijali oni koji mogu da ga u tome „spreče”, kao kada se sa zemljom kombinuju trska i slama. Zemlja, svojom masom i debljinom zidova omogućava akumulaciju toplote i njeno postepeno otpuštanje. Zbog svega ovoga postoji stara izreka da kuće od zemlje „zimi greju, leti ’lade”. Upotreba zemlje omogućava i gradnju u sopstvenoj režiji, kao i ogroman kreativni i socijalni potencijal jer svaki član porodice može da učestvuje u gradnji – pojašnjava velika zagovornica prirodne gradnje.

Radi sticanja iskustva boravila je u brojnim zemljama na više kontinenata, gde je izučavala mogućnosti gradnje kuća od materijala iz okruženja. Sada želi da svoje znanje prenese na mlade i da im sugeriše da se i na ovaj način okrenu prirodi. Pri tome se bavi i teškim fizičkim radom.

(Zelene novine)

Poslednja izmena
Pročitano 906 puta
Tagovi: kuce blato
Prethodni članak
Kuća od konoplje!
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info