ravago

Gimnasticiraju, ratuju, oru i sude se, a ne krekeću

Gimnasticiraju, ratuju, oru i sude se, a ne krekeću

Koliko bizarna, toliko i zanimljiva prikazanja žabljeg života na ljudski način, za koji je „platilo“ čak 15.000 žaba, nekadašnji veleposednik Ferenc Mere prezentovao je 1929. na velikoj izložbi 

Mali milion priča može da se priča (ili su ih i sami o sebi izmišljali) o visprenim Somborcima nekih davnih vremena, kada su prednjačili u mnogo čemu pa i u praćenju kojekakvih belosvetskih novotarija, ali jedna od najneobičnijih je svakako ona o nekadašnjem uglednom zemljoposedniku Ferencu Mereu, o kome je danas iz varoške povesnice gotovo svaki trag nestao. Neznani su mu naslednici i potomci, neznano je i čime se, pored domazluka i svog neobičnog hobija-umetnosti bavio, tek, o njemu ostade samo trag da je u nesvakidašnjem svetu taksidermista ne rame uz rame, već bogami daleko izmakao i takvim svetskim prononsiranim imenima kao što su Fransoa Perije, Volter Poter i Pjer-Iv Renkin.

Elem, u viktorijansko doba, krajem 19. veka, u modu je ušlo oduševljavanje naučnim otkrićima pa je tako u žižu interesovanja neprebrojnih entuzijasta došla i biologija i njena podgrana, zoologija. U nedostatku savršenijih metoda, a suficitu vremena, bogatiji sloj amaterskoj nauci sklonih ljudi počeo je da se bavi taksidermijom, iliti prepariranjem životinja. Ili se iscrpla inspiracija na odstreljenim muflonima, slonovima, nosororzima i kojekakvim predatorskim mačkama, ili para nije bivalo za safari ekspedicije, tek, u modu je ušlo i prepariranje domicilnih živuljki, a kolika je bila pomama za takvim vidom „izražavanja“ govori i to što je taksidermija uzdignuta u rang prave umetnosti.

I kakav bi to grad jevropski i svetski Sombor bio da i u toj novotariji predstavnika nije imao. A Ferenc Mere je, gledajući da se nekako u najnovije trendove uključi, a inspirisan gromoglasnim kreketanjem bezbrojnih žaba sa svog ribnjaka na Staparskom putu, odlučio da mu upravo rana esculenta, odnosno žaba zelena, predmet umetničkog izraza bude. Što smišljeno – to i ostvareno i nakon upoznavanja s osnovnim tehnikama taksidermije, Ferika odluči da se 1910. upusti u početak prepariranja kreketavih napasti.

Trajao je ceo posao više od deset godina, a koristeći se najtežom tehnikom, onom prepariranja kroz usta ne bi li se eksponati „poštedeli“ bilo kakvih spoljnih rezova, uspeo je Mere da kreira pedesetak eksponata-prikaza gotovo 1.000 žaba kako rade fiskulturu, sede u školskim klupama, ratuju, sude se, bave se paorlukom ili zanatom... Koliko bizarna, toliko i zanimljiva prikazanja žabljeg života na ljudski način, za koji je „platilo“ čak 15.000 žaba, prezentovao je 1929. na velikoj izložbi prvo svojim sugrađanima, nakon čega je spakovao svoju žablju prepariranu družinu u 19 sanduka i krenuo širom tadašnje Kraljevine Jugoslavije.

Da li je interesovanje javnosti za takve izložbe kratko potrajalo ili je njenom autoru dosadilo da se lomata po trojednoj kraljevini, tek, rešio je vlasnik da se svojih prepriranih ljubimaca ratosilja pa mu je bilo najlogičnije da kolekciju ponudi rodnoj varoši i Bač-bodroškom istorijskom društvu, preteči Gradskog muzeja ovdašnjeg. Nesvikli na takve legate, koji, pri tome, treba i da se za novce otkupe, varoški oci su se Mereu zahvalili na ponudi i uputili ga na tržišnu ekonomiju. Dvadesetak godina kasnije, ovdašnje varoške novine su ukazivale na kratkovidost „bivših“ vlasti koje su dozvolile da se takav spektakularni „ansambl“ otuđi, i to najverovatnije, kako se tvrdilo, otkupom iz inostranstva.

I tu se negde i za nekoliko decenija i gubi trag te neobične kolekcije, da bi preprairane žabe što gimnastikom se bave isplivale tek 1997. kao vlasništvo porodice Medvešek iz Splita. Po rečima sadašnjeg vlasnika taksidermijskog unikuma, koji je spao na 507 „preživelih“ žaba, Ivana Medvešeka, Ferikina putujuća izložba je nakon prodaje uoči Drugog svetskog rata promenila mnogo vlasnika, da bi on u njen posed došao kupovinom od jedne porodice u Zemunu.

Gotovo 30 godina je nepokretna i mučaljiva kolonija barskih žaba „ćutala“ u garaži u Kaštel Gomilici, onkraj Splita, da bi prvi put počela da „krekeće“ na izložbi u vrtu zagrebačkog Gradskog podruma. Zašto zagrebačkog, kad im je takoreći „rodna bara“ u Splitu? Pa ni tamošnje gradske vlasti nisu smatrale da 507 žaba što gimnastiku rade, zaslužuju neku veću pažnju.

(Dnevnik)

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine