ravago

Jezera Fruške gore

Jezera Fruške gore

Na Fruškoj gori se nalazi 16 veštačkih jezera. Od toga je 13 planski izgrađenih akumulacija za potrebe navodnjavanja i sprečavanja plavljenja obradivih površina

Jezera kao što su Beli kamen i Ledinačko su nastala neplaniranim plavljenjem rudarskih kopova. Većina jezera su poribljena, pogodna za sportski ribolov i privlače zaljubljenike u prirodu.

Beli kamen

Jezero Beli kamen, dragulj Fruške gore, nekadašnji je kop laporca koji je u vlasništvu beočinske fabrike cementa, a sada svojim kontrastom plavetnila vode i beline kamena na trenutak podseti na Mediteran.

Napušteno posle iscrpljivanja kopa, jezero je osamdesetih godina krenulo da se puni vodom, da bi posle dvadeset i više godina dostiglo dubinu od oko 50 metara. Nivo vode se i dalje povećava. Meštani kažu da je prilikom kopa presečena glavna vodena žila i da su zbog nastanka ovog jezera presušili okolni izvori. Voda je čista, prozirna, neobične tirkizne boje, a kažu i lekovita zbog svog mineralnog sastava. Vrlo često se mogu videti posetioci koji se kraj obale mažu blatom za koje se, takođe, smatra da je zdravo.

Ovo jezero je drugačije od ostalih akumulacionih jezera i po svom postanku slično je onom Ledinačkom. Retki pecaroši pamte da je bešenovačko jezero nekada obilovalo ribom koja je sad većim delom izlovljena, a od preostale ribe prisutni su primerci tostolobika, crvenperke i babuške. Jata sitnih riba se mogu opaziti u plićaku.

Nalazi se u selu Bešenovu, u privatnom je vlasništvu a kupanje i pecanje, nažalost, nisu dozvoljeni.

Ledinačko jezero

Još jedan dragulj Fruške gore koji je nastao 1999. godine prestankom rada pumpi kamenoloma Srebro. Na tom mestu se eksploatisala retka ruda vulkanskog porekla trahit koja služi za asfaltne mešavine i betone visokog kvaliteta. Jezero se punilo podzemnim vodama, kao i potocima Lukin svetac i Srebrni potok. Voda je s vremenom rasla tako da je u nekom trenutku dubina jezera iznosila oko 50 metara. Strme litice, bogate fruškogorske šume i presečeni potoci koji su obrazovali slapove činili su ovo jezero čarobnim – bila je to zenica Fruške gore. Voda je bila bogata mineralima i zbog svoje gustine osećaj plivanja je bio kao u moru. Jezero je oživelo Ledince kao nagrada za sve nelagodnosti koje su meštani trpeli tokom rada kamenoloma.

Od 2005. godine jezero i zemlja su prešli u vlasništvo rakovačke kompanije „Alas”. Ledinčani i ekološke organizacije, kao i ljubiteji ovog jezera, bezuspešno su vodili borbu da jezero i okolina ostanu netaknuti. Jezero je ispražnjeno u leto 2009, a nakon eksploatacije rude (koja bi trebalo da traje pet godina), planirana je rekultivacija zemljišta koja će navodno preobraziti kamenolom u „velelepni park priode”.

Jezero je ostalo poznato i po tome što su na tom mestu snimani filmovi „Čarlston za Ognjenku”, „Mi nismo anđeli 3”, kao i spot Zdravka Čolića „Ao nono bijela”.

Ako ste prošli izvor Zvečan, na pravom ste putu do vidikovca sa koga možete videti jezero. Pratite šumske puteve jer je glavni put u vlasništvu kamenoloma, tako da nije dozvoljen pristup. Vidikovac nije najbezbedniji, stoga obratite pažnju.

Moharač

Na letnjem putu za selo Vizić, okruženo vinogradima, oranicama i šumom na oko 60 hektara, prostire se jezero Moharač. Široko je oko 300 metara, dugačako 2,5 kilometara i duboko oko 10 metara. Raj za ribolovce i ljubitelje prirode, jezero Moharač pleni svojom raznolikošću, mirom i lepotom.

Na ovom jezeru najviše ima pecaroša koji tokom čitave godine pecaju šarane, somove, amure, štuke, babuške… Preko leta se neretko mogu sresti lokalni kupači i poneki kamper. Mnogi posetioci i ne znaju da se ispod brane nalazi izvor vode Moharač na kome se možete osvežitii.

Biljni i životinjski svet je izuzetno bogat – pored labudova, pataka i gusaka, mogu se videti i kornjače, zečevi, fazani itd. Možete se prošetati i do čuvareve kućice koja se nalazi nasuprot brane na drugom kraju jezera u dubokom fruškogorskom hladu.

Iskoristite priliku i da odete do jezera Bruje, Banje, livade Kosača, kao i da probate poznata erdevička vina.

 

Izvor: Fruškać

Poslednja izmena
Sledeći članak
Etnoselo Tiganjica
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam