ravago

Jodna banja

Jodna banja

Novosadska Jodna banja nastala je krajem 19. veka (1897. godine) kod Futoške šume, prilikom bušenja arteškog bunara za potrebe snabdevanja grada pijaćom vodom

Tada je izbila topla, mineralna, jodna voda, temperature 24,6°C, čija je lekovitost kasnije analizirana i potvrđena. Početak rada Varoškog jodnog kupatila, kao organizovane zdravstvene ustanove, kada je dobila odobrenje za početak rada i status lekovite banje, smatra se 1910.

Zgrada je sagrađena na inicijativu novosadskog lekara, balneologa dr Vilhema Wilta, a projektant zgrade bio je poznati arhitekta Imre Franček iz Budimpešte. Imre Franček je između ostalog zahtevao da se arterijsko kupatilo gradi na sredini parka.

Gradnja je početa 1908. Secesijska zgrada Jodne banje u to vreme spada u grupu najmarkantnijih objekata na zapadnoj strani grada, čime je doprinosila ambijentalnom kvalitetu kraja u kome se našla. Zdravstvena služba Banje bila je na veoma zavidnom nivou. Imala je stalno zaposlenog lekara, uz to specijalistu balneologa, koji je bio prvi upravnik Banje - dr Vilhelm Wilt (1875-1939).

U to vreme, u funkciji je veliki broj kada, tuševa i tri bazena sa toplom i hladnom vodom. U odeljenju za fizikalnu terapiju sprovode se razne terapijske procedure: elektro, foto, krio, helio, fango terapija, kao i masaža. U terapijske svrhe primenjivale su se i različite kupke: slane, sumporne, ugljeno-kisele, u peni, suvo-vazdušne. U Banji su se lečili bolesnici sa bolovima reumatskog porekla, neuralgijama, išijasom, bolovima i otocima u zglobovima reumatskog i traumatskog porekla, akutnim i hroničnim katarom želuca i creva, posledicama zapaljenja bubrega, gojaznosti itd. Proširenjem Banje 1931. godine, izgrađen je Hotel Park (projektovao ga je novosadski arhitekta Đorđe Tabaković), koji je funkcionisao kao stacionar za banjske goste.

Kratko vreme nakon Drugog svetskog rata od 1946 do 1948. godine ustanova funkcioniše kao zdravstveno-ugostiteljska služba pod nazivom “Novosadska Jodna banja sa hotelom Park”, a direktor je bila Olga Šakota. Godine 1957. u Banji se formira Centar za medicinsku rehabilitaciju, koji prethodi kasnijem razvoju medicinske rehabilitacije u Vojvodini. Počinje razvoj kinezi i radne terapije, povećava se broj aparata za fizikalnu terapiju i menja se kadrovska struktura zaposlenih. Od 1966. započinje naizmenični period integracije i osamostaljenja. U 1991. urađena je delimična spoljašnja i unutrašnja adaptacija zgrade, uvedena je računarska oprema u bitnim procesima rada. Bazen je zatvoren 1977, a bio je smešten u delu zgrade koji je podignut još 1910. Zbog dotrajalosti zgrade i instalacija i nemogućnosti revitalizacije ovog dela ustanove, 1994. prestaje svaki oblik hidroterapije.

Krajem 2002. na čelo Zavoda za reumatizam Novi Sad dolazi dr Milijanka Lazarević, specijalista za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Uz finansijsku pomoć Pokrajinske vlade kao osnivača i resornog Sekretarijata, u potpunosti su obnovljeni i sanirani krovna konstrukcija i svi sanitarni čvorovi. Unutrašnjost zgrade je temeljno renovirana, postavljeni su novi podovi u ambulantnom i dijagnostičkom sektoru, obnovljen je blok za primenu parafina i parafanga. Otvoren je novi terapijski blok sa najsavremenijom i specifičnom opremom, i danas je zvaničan naziv „Specijalna bolnica za reumatske bolesti“ Novi Sad. Radovi koji su još preostali odnose se na uređenje dvorišta i bazen, što je predviđeno u drugoj fazi radova.

Banja je otvorena za posetioce!  

 

(sbnovisad.co.rs)

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine