ravago

Kuća i domaćinstvo 10.000 evra, a niko neće

Kuća i domaćinstvo 10.000 evra, a niko neće

Nema interesovanja za seoska imanja u Republici Srpskoj iako se ne pamti da su bila jeftinija

U selima širom Republike Srpske na prodaju su hiljade praznih kuća sa imanjem po veoma niskim cenama, ali i pored toga kupaca gotovo da i nema.

Porodični domovi sa pratećim objektima i velikim zemljišnim parcelama, uz priključke za struju i vodu mogu se kupiti i za 20.000 KM (oko 10.000 evra).

U agenciji za nekretnine "Siti" iz Gradiške kažu da u ponudi imaju na desetine seoskih imanja koje niko neće, čak ih niko i ne zove da se raspita za cenu i uslove kupovine. 

“Za 25.000 do 30.000 KM može se kupiti lepo seosko domaćinstvo sa zemljištem i kućom u vrlo dobrom stanju, uz priključenu struju i vodu. Imamo i novije kuće sa većim brojem njiva koje dostižu cenu do 80.000 KM, ali te kuće, nažalost, neće niko”, kaže Slobodan Bencuz iz ove agencije. 

Dodaje da, s druge strane, prodaja stanova veličine od 35 do 50 metara kvadratnih ide veoma dobro. 

“Imao sam primere da četvoročlane porodice radije pristaju da se zbiju u 40 kvadrata u gradu nego da za isti novac ili manje kupe kuću na selu od 100 metara kvadratnih sa sve zemljištem”, rekao je Bencuz. 

Prodaja seoskih imanja slabo ide i na području Modriče. 

“Svi beže u grad, što bliže centru. Selo se ne ceni kao nekada, što govori i podatak da se seoska kuća može kupiti po ceni od 20.000 do 70.000 KM, s tim da te skuplje kuće imaju sve priključne objekte izemljište. Za te pare u gradu se jedva može kupiti stan od 50 kvadrata”, priča Emilija Marić iz agencije "Marić". 

Vlasnici agencija za nekretnine u Bijeljini i Prijedoru ističu da imaju odličnu ponudu seoskih imanja, ali da je potražnja ravna nuli. 

“Kuće koje su udaljene po 20 kilometara od grada uopšte i ne uvrštavamo u ponudu jer znamo da ih niko neće, pa i ne dajemo lažnu nadu vlasnicima. Imamo na desetine kuća udaljenih svega nekoliko kilometara od grada i na prodaju su već mesecima a da niko do sada nije ni upitao za njih iako su cene prava bagatela”, kažu u "Alfa nekretninama" iz Bijeljine. 

Manojlo Popović iz banjalučke agencije za nekretnine "Senzor" ističe da ono malo seoskih kuća koje se prodaju kupuju uglavnom gastarbajteri iz inostranstva. 

“Za ta seoska imanja raspituju se uglavnom naši ljudi koji su radni vek proveli u višemilionskim gradovima u inostranstvu, pa sad penziju žele da provedu u miru na nekom selu uz malo baste”, rekao je Popović dodajući da se cene seoskih kuća po selima oko Banjaluke kreću od 20.000 do vrtoglavih 150.000 KM. 

Ekonomista Zoran Pavlović kaže da je najveći problem to što u RS i BiH ne postoji nikakav program za revitalizaciju sela iako postoji more nezaposlenih porodica po gradovima. 

“Takvim porodicama bi država trebalo da pruži podršku da odu na selo i pokrenu neku ličnu ekonomiju gde bi proizvodili voće, povrće ili uzgajali stoku za sebe, ali i za tržište”, smatra Pavlović. 

Prednosti i mane Stanovnik Gradiške Branislav Mrzić, koji je stan kupio početkom ove godine, kaže da ceo život živi na selu, ali da je za nekoliko meseci u stanu uvidio sve blagodeti grada. 

“Na selu je dosadno jer nema ljudi kao nekada, ništa ti nije dostupno. Preko zime kada padne sneg puteve niko ne čisti, preko leta presuše bunari pa nema vode, tokom jeseni i proleća blato je na svakom ćošku. O blizini doktora, prodavnica, bioskopa i da ne govorim, a u gradu je sve praktično pred "nosom"”, priča Mrzić.

(Nezavisne novine)

Prethodni članak
Salaš bez đerma nije salaš
Sledeći članak
Jodna banja
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam