ravago

Metlarstvo - zanat bez škole

Metlarstvo - zanat bez škole

Za razliku od drugih zanata, metlarstvo se nikada nije učilo u školama. Ova veština se oduvek prenosila iz generacije u generaciju, tako što mlađi uče od starijih.

Postoji čak i anegdota po kome su dvojica konkurentskih proizvođača jedne nedelje izneli svoje proizvode na pijacu. Kvalitet njihovih metli bio je isti, ali je cena kod jednog bila mnogo niža, pa je on i prodao sve svoje proizvode. Videvši to, kolega mu je prišao i ljutito ga upitao: "Kako je moguće da ti se isplati prodavati metle po tako niskoj ceni, koju čak ni ja ne mogu da postignem, a ukrao sam sav sirak?", a ovaj mu odgovori: "E, moj prijatelju, ali ja sam ukrao sav sirak i drške!"

U Bačkom Monoštoru, poznatom po starim zanatima, uz kovače, korpare, rogozare, klompare, čamdžije, živi i radi Antun Vakoš, poslednji najstariji metlar u Bačkoj. Ima 86 godina i, kako kaže, do sada je napravio više od 10.000 metli. Upućene u njegov zanat ta brojka neće impresionirati, ali Vakoš ne pravi metle od sirka (Sorghum bicolor), već "korove" metle, koje su daleko zahtevnije za izradu i služe za brisanje dvorišta i ulica. A imaju i drugu primenu. Majstor Vakoš je kasno počeo da se bavi zanatom i prve "korove" je napravio kao pedesetogodišnjak. Učio je od starih majstora, svojih komšija. Majstor Antun pravi jake metle, koje u Somboru nazivaju "korove", a u Bačkom Monoštoru - metle od metlinja.

"Metle sam počeo da pravim u vreme predaha od poljoprivrednih radova. To nije komplikovan posao i zanat sam lako savladao. Metle se prave i mašinski, ali ja ih izrađujem ručno, sa nekoliko alatki. Dovoljna su klešta, kombinirke, vinogradarske makaze", kaže Antun.

Kada je bio mlađi, monoštorski metlar je pravio nekoliko metli za sat vremena, a danas mu za jednu treba pola sata.

"Godišnje sam pravio 400 do 500 metli. Traže ih još uvek pa sam stotinjak komada napravio i za somborsku bolnicu", priča majstor Antun.

Najstariji metlar iz okoline Sombora nema problema sa sirovinama, jer metlinje od kojih pravi "korove", rastu kao iz vode. Ako se jedne godine malo protrese stabiljka biljke, naredne će izrasti šuma metlinja. Seku se u avgustu i suše nedelju dana. Zatim se otrese seme i metinje se mogu oblikovati. Mnogi Monoštorci sami umeju da naprave metlu, ali najčešće ponesu naramak metlinja i odu kod Antuna, jer znaju da će on to uraditi bolje. Seća se stari majstor vremena kada je pravio daleko više metli. Zamenile su ih moderne sprave, ali se bez prave metle ne može, posebno u seoskim domaćinstvima. Dokle postoji zanimanje za njih, Antun će ih praviti i podseća na poslovicu - bez metle kuća ne može. Ženama će uvek biti potrebne i kupovaće ih. Bačvanke kažu da se dvorište i muž najlakše dovedu u red - metlom.

 

Izvor: Srbiju volimo

 

 

Poslednja izmena
Prethodni članak
Kada biznis miriše
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info