ravago

Oni su usamljeni i zaboravljeni, a deca su im negde daleko

foto:pixabay
foto:pixabay

Istraživanje Crvenog krsta Srbije o položaju starih na selu dalo poražavajuće rezultate. Ugroženi i oni koji žive blizu velikih gradova 

 

Dok država za narednu 2017.godinu najavljuje niz mera i subvencija mladim poljoprivrednicima u srpskim selima, rezultati istraživanja Crvenog krsta Srbije o položaju starih na selu pokazuju da je starost davno zagospodarila ne samo u ruralnim i nerazvijenim delovima ove države, već i u selima blizu velikih gradova kao što su Kragujevac, Kruševac, Obrenovac, Palilula, Vrbas, Inđija, Valjevo, Čačak, Aleksinac, Knjaževac i Pirot.

Crveni krst Srbije je nedavno uz podršku Populaconog fonda UN i u saradnji sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković sproveo istraživanje na reprezentivnom uzorku od 685 ispitanika starijeg od 65 godina koji žive na selu u Vojvodini, Šumadiji, Zapadnoj, Istočnoj i Južnoj Srbiji došao do zaključka da veliki broj starih osoba u ruralnim podrčjima živi bez bračnog partnera i sa teškim osećajem usamljenosti. Pokazala je, takođe, da većinu ruralnog stanovništva čine žene.

Svaka deseta stara osoba na selu ima više od 85 godina, dve trećine žitelja seoskih podrčja je starije od 65 godina i ophrvano je hroničnim bolestima, dok je trećina njih u prošloj godini bila vezana za postelju.

Čak 33 odsto stanovništva srpskih sela još uvek ima zemljani pod, 30 odsto nema kupatilo, 20 odsto ne poseduje radio, telefon ili televizor, 14 odsto nema tekuću vodu, a ima i tri odsto onih koji nemaju struju u kući. Čak 75 odsto seoskog stanovništva ne poseduje automobil, kombi ili traktor. Oko 15 odsto duguje za struju i porez, a manje od polovine je u stanju da redovno izmiruje finansijske obaveze, pogotovo one prema zdravstvenom i penzijskom osiguranju, tako da dobar deo njih niti ima zdravstvenu knjižicu niti je ostvarilo pravo na penziju.

Sociolog Gradimir Zajić, koji je učestvovao u istaživanju, objašnjava da podaci o porodičnom statusu starih osoba na selu govore da je najveći broj njih bio u braku, ali je skoro polovna sada u statusu udovice odnosno udovca.

- Skoro svaka peta osoba starija od 60 godina nema dece, a dve trećina njih ima decu koja žive daleko, pa na njihovu pomoć ne mogu da računaju. Svega trećina starih osoba živi u všegeneracijskoj porodici i treće doba provodi u društvu svoje dece, unuka i praunuka – ukazao je Zajić.

Prema podacima o obrazovnom profilu seoskog stanovništva proizilazi da njih 41 odsto nema osnovno obrazovanje, 38 odsto su radnici i službenici, 43 procenta su starosni i invalidski penzioneri, a 38 odsto su poljoprivredni penzioneri. Poljoprivreda kao izvor prihoda zabeležena je kod svega 14 odsto domaćinstava, dok 53 odsto njih ima obradivo zemljište ali obrađuje samo okućnicu jer za više nisu sposobni.

Pored godina koje imaju, stanovništvo na selu ima i narušeno zdravlje, jer je veoma mali procenat onih koji su se u istraživanju izjasnili da im je ono dobro. Dve trećine seoskog ostarelog stanovništva ima hronične bolesti, a svaka treća osoba tokom 2016.godine bila je vezana za posteljinu, dok teškoće u kretanju ima skoro polovina starih koja živi na selu. Tri pocenta je stalno u postelji odnosno u invalidskim kolicma.

Predsednik Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanović objašnjava da se srpska sela danas istovremeno suočavaju sa migracijama stanovništva u gradove ali i depopulacijom. Naime, prema podacima iz poslednjeg popisa stanovništva iz 2011.godine vidi se da se seosko stanovništvo za devet godina smanjilo za 311.139 stanovnika odnosno za deset procenata u odnosu na 2002.godinu kada je bio prethodni popis.

U selima čak 22 odsto “varošana”

Istraživanje je i pokazalo da danas u srpskim selima treće doba provodi čak 22 odsto stanovnika koje u njima nije rođeno. Oni su iz gradova došli da starost provedu u selu bilo zato što su u tranzicionim godinama ostali bez posla, bilo zato što u gradovima nisu obezbedili krov nad glavom ili su jednostavno odlučili da žele da žive na selu i bave se poljoprivredom. Deo ostarelog staračkog seoskog stanovništva je pod stare dan kupilo kuću na selu kako bi deci ostavili stan u gradu i kako bi poljoprivrednim proizvodima mogli da ih pomažu.

Lj. Malešević

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine