ravago

Pivo, ali hladno! Može i kraft!

Pivo, ali hladno! Može i kraft!

Verovatno je najčešća rečenica koja se može čuti leti, ali i tokom cele godine. Jedno je sigurno, ništa ne može tako dobro ugasiti žeđ kao dobro rashlađeno, orošeno pivo. Ovaj napitak ima mnogo dobrih osobina: dobro je za kožu, poboljšava rad srca i štiti ga, odlično je u borbi protiv umora, poboljšava gustinu kostiju, hidrira i gasi žeđ, efikasno je protiv prehlade i gripa, smanjuje nadutost.

 

Napitak sličan pivu pojavio se tek kada je logika potrebe za čuvanjem namirnica naterala primitivnog čoveka da melje žito, meša ga sa vodom, formira testo i dalje ga suši, kako bi ga mogao jesti onda kada nema druge hrane. Verovatno pukim slučajem, gusta kaša napravljena od izdrobljenog žita, zaboravljena u nekom kutku, pretrpela je alkoholno i/ili mlečno-kiselinsko vrenje dajući napitak, do tada nepoznat. Prvi pisani tragovi o spravljanju piva vezuju se za period oko 4000. godina p. n. e. i civilizaciju Sumera.

Razvoj piva od Sumera vodi preko drevnog Egipta i Evrope i proizvodnje u manastirima na mestu današnje Nemačke do Amerike i Australije. Danas, pivska industrija je globalni biznis koji se sastoji od više dominantnih multinacionalnih kompanija i više hiljada malih proizvođača.

Poslednjih decenija, u svetu sve popularniji način proizvodnje piva jeste kraft pivarstvo “craftbrewing”. Definicija kraft pivarstva glasi: “craft pivo je pivo koje prave mali, nezavisni i tradicionalni proizvođači. Takve pivare generalno karakteriše fokusiranje na integritet i kvalitet sastojaka, posebno izražen ukus i tehnike spremanja piva”. Sve češće niču male, gotovo kućne pivare, a zaljubljenici mogu da kupe opremu i sastojke i zaista - kod kuće - naprave svoje pivo.

Osnovne vrste piva: Ejl (Ale) i Lager.

Glavna razlika između ova dva piva se ogleda u nivou temperature na kojoj sladovina fermentira. Ejlovi fermentiraju na višoj temperaturi (18C-24 C) dok lageri fermentišu na 7 C-13 C. Druga razlika se ogleda u korišćenju kvasca u procesu spravljanjua. Za ejl se koriste kvasci koji fermentišu na vrhu i plutaju na površini prvih par dana, a kasnije se umiruju na dnu, dok se za spremanje lagera koriste oni koji fermentišu na dnu.

Treba navesti da postoji i lambik (Lambic) pivo, koje je mnogo manje popularno od ova dva glavna tipa. Za spremanje ovog piva koriste se divlji kvasci.

Ejl su slatka, ukusna piva. Dolaze u više boja od svetlozlatne do tamnobraon u zavisnosti od slada koji se koristi.

Lager je vrsta piva koja ima čist, filtriran ukus zahvaljujući fermentacionom procesu u kome kvasci padaju na dno.

Iako postoje dva bazična tipa piva, brojne druge posebne vrste proizvode se koristeći različite vrste mešavina sastojaka i ukusa. Voće, začini i povrće dodaju se i u ejlove i u lagere kako bi se proizvelo pivo posebnog ukusa.

PIVARA  Crna kornjača

Ova mala pivara radi od početka 2010. u selu Kukujevci, nadomak Šida u Vojvodini. Izrađena je po HBH tehnologiji najvišeg standarda, a kompletan sistem rada sa tehnologijom delo je gospodina Janoša Morvaja, velikog poznavaoca bavarske i češke tehnologije piva.

Proizvodnja piva u ovoj pivari zasniva se na staroj nemačkoj tehnologiji kuvanja i odležavanja Pils piva. Proizvodnja teče u četiri faze. Prva je mlevenje i potapanja slada, druga je kuvanje ječmenog čaja dobijenog posle potapanja slada uz dodavanje šišarkica hmelja. Treća faza je pretakanje piva u tankove za fermentaciju, gde se dodaje pivski kvasac. Tu se vrši prvi deo fermentacije. Četvrta faza je prebacivanje u lager-tankove, gde se vrši dodatna fermentacija i odležavanje piva do vremena za istakanje. Vreme potrebno za ceo ciklus je minimum 21 dan. Po završetku odležavanja, pivo se prebacuje u posebne tankove za istakanje. Pivo proizvedeno ovom tehnologijom spada u red nemačkih tj. bavarskih piva sa neskinutim kvascem što mu daje poseban kvalitet i aromu, veoma cenjenu kako kod pivara tako i kod pivopija. Njihova piva sa voćnim ukusima proizvedena su dodavanjem specijalnih, organskih sirupa u procesu odležavanja. Sva piva, izuzev IPA-e imaju do 5% alkohola.

Razlog velike potrošnje piva leži u činjenici da ono ima niz blagotvornih svojstava. Osvežava, nadoknađuje organizmu neophodnu vodu i minerale, ali sadrži i čitav niz drugih sastojaka koji doprinose poboljšanju opšteg stanja organizma i čine da se onaj koji ga popije “oseća bolje“.

Pivo poseduje niz fizioloških i terapeutskih svojstava i ako se unosi u umerenoj količini, povoljno deluje na organizam. Istovremeno opušta i stimuliše, olakšava san i poboljšava apetit. Proizvodnja piva ima hiljadugodišnju tradiciju, a od kućne radinosti izrasla je u organizovanu i razvijenu industriju koja proizvodi nekoliko stotina različitih tipova piva.

 

Izvor: Info, Kraft pivarstvo

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam