ravago

Pivo iz kućnog kazana

Pivo iz kućnog kazana

Posle vina i rakije da naučimo da sami pravimo i pivo. Domaće pivo sve popularnije i u svetu i kod nas. Jeftinije, zdravije, ukusnije

U Srbiji rade tri velike pivare, dok je većina onih srednje veličine, naročito u Vojvodini, pogašena.

 
 
 
(Foto: Freeimages.com)
 
(Foto: Freeimages.com)

S druge strane, primetan je trend, mada još uvek u povoju, otvaranja malih pivara, a sve više ljudi odlučuje se i da pivo pravi samo za sebe, u kućnoj radinosti.

Najveći deo domaćeg tržišta piva drže tri najveće kompanije u branši – pivare u Apatinu, Čelarevu i novosadske “Ujedinjene srpske pivare”. U Vojvodini je nekada radilo dosta manjih pivara koje su mahom zadovoljavale lokalne i regionalne potrebe, poput bečejske, vršačke, pančevačke, zrenjaninske. One su pogašene – tokom privatizacije i ulaska velikih multinacionalnih kompanija njihovi vlasnici očigledno nisu imali ni snage ni volje za opstanak na tržištu. Slično se desilo i sa manjim pivarama u centralnoj Srbiji, s tim što s koliko-toliko uspeha još rade Valjevska i Jagodinska, dok se Zaječarska pivara priključila novosadskim USP.

Ipak, deo potrošača nije u potpunosti zadovoljan unifikovanim ukusima koje mu nude velike pivare. Ne postoji precizan podatak koliko domaćinstava u Srbiji peče svoju rakiju, ali se slobodno može pretpostaviti da ih je nekoliko desetina hiljada. Kućnih vinara je svakako manje, ali i njih je dosta. U poslednje vreme sve je više onih koji u domaćoj radinosti proizvode pivo, što je do sada bila privilegija samo industrijske proizvodnje. U nekim zemljama to je odavno masovna praksa – u Americi oko pola miliona domaćinstava pravi svoje pivo, a odnedavno je to sve češće slučaj u Srbiji, pa postoje i specijalizovane Internet stranice sa receptima, trguje se sastojcima i aparaturom za proizvodnju...

"Najpre, znamo šta stavljamo u pivo koje pijemo, tu nema nikakve hemije. Drugo, za razliku od industrijskih pivara koji u pivo stavljaju ogromne količine kukuruza a o tome nas na etiketama ne obaveštavaju, mi naše pivo pravimo samo od ječma i hmelja. Naposletku, možemo da eksperimentišemo i da u zavisnosti od vrste i količine sastojaka podešavamo ukus, pravimo crveno ili tamno pivo i slično", objasnili su neki od proizvodjača piva u kučnoj radionici.
Oni svoje pivo kuvaju u kazanu i čitava aparatura ih je izašla svega nekoliko hiljada dinara. Postoji i skuplja varijanta sa posebno pravljenim posudama za merenje i održavanje temperature, ali ni ona nije skuplja od 30 ili 40 hiljada dinara. Ni receptura nije naročito komplikovana, kuvanje traje nekoliko sati a pivo nakon pripreme treba da vri i odstoji još nekoliko nedelja. Stanje na tržištu je otvorilo prostor i za male registrovane proizvođače koji traže svoj prostor, doduše još uvek veoma stidljivo. Jedan od njih, proizvođač novosadskog piva “kamelot” Davor Kovačević ranije je našem listu objasnio da, ipak, ne treba očekivati da male pivare u Srbiji niču kao pečurke posle kiše jer je u pitanju biznis u koji treba dosta uložiti a uspeh nije zagarantovan.
S druge strane, u zemljama sa razvijenijom kulturom pijenja piva, ali i razvijenijom kapitalističkom privredom, kakve su na Nemačka, Belgija ili Holandija, uspešno radi na stotine, pa i hiljade malih pivara. Ni te zemlje nisu imune na rast uticaja multinacionalnih kompanija, one i tamo preuzimaju male pivare, ali ih ne guše već nastavljaju sa proizvodnjom lokalnih brendova.

Evo kako da napravite pivo u kućnoj radinosti!

​Drage pivopije, imamo super vesti za vas! Više nećete morati da bacate pare na skupa piva sumnjivog kvaliteta i još sumnjivijih sastojaka. Sada je tu prva mikro-pivara za pravljenje svežeg penušavog napitka u vašem domu

Prva “uradi sam” pivara, odnosno mašina pod nazivom “Brewie”, moći će da ostvari snove miliona muškaraca, ali i poneke dame koja voli kvalitetno pivo.

 

“Brewie” je namenjen kako početnicima, tako i ekspertima, pa oni koji imaju napredna znanja o proizvodnji piva i tačno znaju kakvo pivo žele, mogu da podese čak 23 sitna detalja, počevši od vrste i količine vode, pa sve do temperature ključanja i trenutka kada će dodati specijalne sastojke i stvoriti savršeno pivo.

Ova mikro-pivara je konstantno povezana na internet preko WiFi veze, što znači da vam omogućava i daljinsku kontrolu preko računara, tableta ili telefona, kao i stalno praćenje statusa i sitna podešavanja procesa proizvodnje

Da biste sami proizvodili pivo pomoću ovog aparata potrebno je prvo da stavite neophodne sastojke u odgovarajuće odeljke, izaberete recept i pritisnete dugme za “start”, nakon čega će početi prva faza pripreme koja traje pet-šest sati.

Nakon toga počinje druga i znatno duža faza koja traje od pet do 14 dana, u zavisnosti od vrste piva, a onda je pivo spremno za konzumaciju.

I to nije sve, jer se “Brewie” potpuno samostalno čisti nakon završetka proizvodnje, što znači da je na vama samo da se prepustite uživanju u omiljenom ukusu.

Ukoliko i vi maštate o jednom ovakvom aparatu, podržite IndieGoGo kampanju momaka koji su “Brewie” patentirali, ali nemaju dovoljno novca za njegovu masovnu proizvodnju.

 

(Agrosmart - Telegraf.rs - Brewie)

 
Napravi sam pivo

 

 
 
Tko kaže da se u akciji "sam svoj majstor" ne može doma napraviti ukusno pivo.
 
U akciji "sam svoj majstor" možete u kućnoj radinosti napraviti pivo čija će kvaliteta i okus biti ista kao i ona industrijska a cijena - prava sitnica  u sporedbi sa onom u trgovini.
Osnovna 2 sastojka za proizvodnju piva su :
- koncentrat pivske sladovine
- pivski kvasac
- smeđi šećer
Nažalost, prva akcija u proizvodnji piva možda neće uspjeti ali treba se naučiti.
Oprema za proizvodnju mora biti besprijekorno čista
 
Od opreme potrebna je polietilenska čista posuda za alkoholno vrenje. Posuda neka bude zapremine oko 25 litara.
Osim toga treba nam oko 2 m pvc crijeva promjera 10 mm. Također trebamo oko 20 pivskih boca od 1 litre. Te boce treba kupiti , jer obične neće izdržati pritisak kod vrenja.
 
Treba kupiti one boce sa keramičkim čepovima i patentnim zatvaračem u kakvima su se nekada davno prodavala pića, specijalno pivo.
 
Osim toga trebate imati hidrometar i termometar te sredstvo za sterilizaciju posuda.To su obično tablete na bazi Na2Sl (natrijev bisulfat).
 
Postupak varenja piva:
 
Očistite plastičnu posudu od 25 l tabletom za sterilizaciju, isperite hladnom vodom i postavite na mjesto gdje će se obavljati fermentacija (vrenje). To bi mjesto trebalo biti sa stalnom temperaturom od 18 - 24 stupnja.
Preniska temperatura spriječit će fermentaciju, a previsoka, uništit će kvasac.
 
Promiješajte slad i kvasac, te ulijte u posudu. Fermentacija traje oko 10 dana, a očituje se u pojavi prstenasto poslaganih mjehurića, nakon čega se masa pretvara u kremastu, smeđu masu koja s vremenom splasne te izgleda kao palačinka na površini posude.
 
Tada pokupite pjenu, te očitajte vrijednost pomoću hidrometra. Ukoliko je težina mase od 1000 - 1006 mjernih jedinica, te istu vrijednost održi slijedeća 24 sata , onda je vrijeme pretakanja piva crijevom.
 To pretakanje treba biti tako da se pretoči samo tekućina iznad guste mase koja je sjela na dno posude.. Teški gusti talog ostavite u posudi.
Odmah isperite posudu od taloga. Sterilizirajte boce pomoću sredstva, te ih isperite vrućom vodom.
Napunite boce tako da ima praznine u njima oko 30 mm od grla. U bocu uspite  pola žličice šećera. Ostavite oko 5 dana da šećer fermentira.
Nakon toga, ostavite pivo u hladno tamno mjesto da se filtrira.
Nakon 2 tjedna pivo je spremno za uporabu.
 
Sve sastojke možete nabaviti u preodavaonicama vinarske i pivarske opreme.

 

Pivo i tako to...

Pivo je blago alkoholni napitak koji se proizvodi procesom alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, vode i pivskog kvasca.

Pivo nije najstarije alkoholno piće, nema glamur koji prati neke druge proizvode i najčešće ne privlači veliku medijsku pažnju, ali ima nešto specifično, izuzetno. Ima atribut jednog od najrasprostranjenijih i najomiljenijih pića. Boja piva može varirati od mutnog do kristalno bistrog, od svetlo žutog, preko ćilibarnog do čokoladno tamnog.

Pod pojmom “pivo“ danas se podrazumeva veliki broj različitih proizvoda koji se međusobno razlikuju i po boji i po ukusu i po sadržaju alkohola i rezultat su tradicije i navika potrošača.

Proizvodnja piva seže u daleku prošlost i nosi predznak jedne od najstarijih biotehnologija. Proizvodnja piva se bazira na proizvodnji dva proizvoda: slada kao osnovne sirovine za proizvodnju piva i same proizvodnje piva. Slad, proizvod koji se dobija klijanjem ječma, osnovna je sirovina od koje se pivo proizvodi. Od njega zavise i tip i karakteristike piva. Pored slada za proizvodnju piva neophodna je voda, hmelj koji ga “čuva“ i daje mu ukus i kvasac koji vrenjem daje alkohol.

Razlog velike potrošnje piva leži u činjenici da pivo poseduje niz blagotvornih svojstava. Pivo osvežava, nadoknađuje organizmu neophodnu vodu i minerale, ali sadrži i čitav niz drugih sastojaka koji doprinose poboljšanju opšteg stanja organizma i čine da se onaj koji ga popije “oseća bolje“.

Pivo poseduje niz fizioloških i terapeutskih svojstava i ako se unosi u umerenoj količini povoljno deluje na organizam. Istovremeno opušta i stimuliše, olakšava san i poboljšava apetit. Proizvodnja piva ima hiljadugodišnju tradiciju. Proizvodnja je od kućne radinosti izrasla u organizovanu i razvijenu industriju koja proizvodi nekoliko stotina različitih tipova piva.

 

image2

Napitak sličan pivu pojavio se tek onda kada je logika potrebe za čuvanjem namirnica naterala primitivnog čoveka da melje žito, meša ga sa vodom, formira testo i dalje ga suši, kako bi ga mogao jesti onda kada nema druge hrane. Verovatno pukim slučajem, gusta kaša napravljena od izdrobljenog žita, zaboravljena u nekom kutku, pretrpela je alkoholno i/ili mlečno-kiselinsko vrenje dajući napitak, do tada nepoznat. Prvi pisani tragovi o spravljanju piva vezuju se za period 4000 godina p.n.e. i civilizaciju Sumera.

Razvoj piva od Sumera vodi preko drevnog Egipta, i Evrope i proizvodnje u manastirima na mestu današnje Nemačke do Amerike i Australije. Danas, pivska industrija je globalni biznis koji se sastoji od više dominantnih multinacionalnih kompanija i više hiljada malih proizvođača.

Poslednjih decenija, u svetu sve popularniji način proizvodnje piva jeste kraft pivarstvo “craftbrewing”. Definicija kraft pivarstva glasi: “craft pivo je pivo koje je napravljeno od strane malog, nezavisnog i tradicionalnog proizvođača. Takve pivare generalno karakteriše fokusiranje na integritetu i kvalitetu sastojaka, posebno izraženom ukusu i tehnikama spremanja piva”.

image1

Danas postoje dve glavne vrste piva: Ejl (Ale) i Lager.

Glavna razlika između ova dva piva se ogleda u nivou temperature na kojoj sladovina fermentira. Ejlovi fermentiraju na višoj temperaturi ( 18C-24C) dok Lageri fermentišu na nižim temperaturama (7C-13C). Druga razlika se ogleda u korišćenju kvasca u procesu spravljanju piva. Za pravljenje Ejla se koriste kvasci koji fermentiraju na vrhu i plutaju pri površini piva prvih par dana a kasnije se umiruju pri dnu, dok za spremanje Lagera koriste se oni koji fermentiraju na dnu.

Treba navesti da postoji i Lambik (Lambic) pivo, koje je mnogo manje popularno od ova dva glavna tipa. Za spremanje ovog piva koriste se divlji kvasci.

Ejl su slatka, ukusna piva. Dolaze u više boja od svetlo zlatne do tamno braon u zavisnosti od slada koji se koristi.

Lager je vrsta piva koja ima čist, filtriran ukus zahvaljujući fermentacionom procesu u kome kvasci padaju na dno.

Iako postoje dva bazična tipa piva, brojne druge posebne vrste piva se proizvode koristeći različite vrste mešavina sastojaka i ukusa. Voće, začini i povrće se dodaju i u Ejlove i u Lagere kako bi se proizvelo pivo posebnog ukusa.

(Minipivare.rs)

 
Poslednja izmena
Pročitano 1730 puta
Prethodni članak
Jaka alkoholna pića
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam