ravago

Posmatranje ptica u Vojvodini

Posmatranje ptica u Vojvodini

Turistička organizacija Vojvodine dala je niz predloga za aktivan odmor turista i meštana, između ostalog tu su područja pogodna za posmatranje ptica (Birdwatching).

Ova aktivnost u svetu ima sve više poklonika. Današnji turisti svoje kretanje usmeravaju ka eko-destinacijama, gde su primarni mir, tišina, osama, uz rekreaciju i brojne aktivnosti vezane za to područje.

Posmatranje ptica idealan je spoj aktivnog odmora, van turističkih destinacija interesantnih u prethodnom periodu. Sve je veći broj turista koji se opredeljuju za „lov“ kamerom ili fotoaparatima. Ornitološke ekskurzije su postale vrsta aktivnog odmora ljudi koji se zanimaju za život ptica i njihove estetske karakteristike. Mnoga od prirodnih zaštićenih dobara Vojvodine jesu odlična destinacija za posmatranje ptica. Brojna jezera na slatinama, pesku i lesu, te rekama, kanalima, šumama pa čak i drvoredima u gradovima, čine neka od najvrednijih staništa ptica Panonske nizije.

Od početka XX veka do danas u Vojvodini je zabeleženo 312 vrsta, a danas se gnezdi 196 vrsta.

SRP „Ludaško jezero“ predstavlja vodeni ekosistem bogat vrstama ptica koje se gnezde u okolnim tršćacima. U prolećnom i letnjem periodu ovde se mogu posmatrati veliki trstenjak ili trstenjak droščić (lat. Acrophalus arundinaceus), trstenjak mlakar (Acrocephalus palustris), modrovoljka (Luscinia svecica), obični cvrčić (Locustella luscinioides), dok su u jesenjem periodu interesantna velika jata brkatih senica (Panurus biarmicus). Na otvorenoj vodi se, iz osmatračnice kod Sunjog čarde, mogu posmatrati i eja močvarica (Circus aeruginosus), crnoglavi galeb (Larus melanocephalus), belobrka čigra (Chlidonias hybridus) i crna čigra (Chlidonias niger).

Na svega desetak kilometara od Ludaškog jezera prostiru se SRP “Selevenjske pustare“ i PIO „Subotička peščara“. One su dom sve većoj populaciji globalno ugrožene modrovrane (Coracias garrulus), koja se ovde gnezdi sa preko sto parova, a mogu se videti od sredine maja do kraja avgusta.

Veliku vrednost SRP „Gornjeg Podunavlja“ predstavljaju poplavne hrastove šume u kojima se gnezde crna žuna (Dryocopus martius), crna roda (Ciconia nigra) i orao belorepan (Haliaeetus albicilla), najveći orao Evrope. Na plavnim livadama mogu se posmatrati i jata čaplji kašikara (Platalea leucoradia).

Jedno od najzanimljivijih pojava je zimsko okupljanje malih sova ušara (Asio otus) u velika jata. Svetski rekord u broju ovih ptica na jednom mestu drži Kikinda. U centru ovog banatskog grada, između novembra i februara moguće je videti i preko tri stotine ptica na okolnom drveću.

Najznačajnija slatina SRP „Slano kopovo“ poznata je po ogromnim jatima sivih ždralova (Grus grus), kojima je ovo jedno od najznačajnijih odmorišta u toku prolećne i jesenje migracije. Za vreme jesenje migracije nije neobično videti po pet-šest hiljada ovih ptica kako sleću u plitko, slano jezero na noćni odmor. U ovom periodu se, sa dve visoke osmatračnice, mogu posmatrati i nepreglednajata divljih gusaka (Anser anser), i raznih pataka pa i ugrožena patka njorka (Aythya nyroca). Ovde se u proleće gnezde i veoma atraktivna vlastelica (Himantopus himantopus) i sabljarka (Recurvirostra avosetta).

Park pored Banje Rusande u Melencima, gnezdilište je najveće kolonije sivih vetruški (Falco vespertinus) u Vojvodini. Ovde se od početka maja do kraja juna gnezdi i mala ušara (Asio otus), Vetruška (Falco tinnunculus), kao i veći broj gačaca (Corvus frugilegus). U rano proleće mogu se posmatrati i atraktivne belovrate šarene muharice (Ficedula albicollis).

SRP „Carska bara“ jedno je od najpoznatijih vodenih staništa kako u Vojvodini, tako i u Srbiji. Turistima se nudi jednočasovna vožnja malim brodom i prilika za sve posmatrače ptica da sa minimalnog rastojanja vide u kratkom roku veliki broj raznih vrsta barskih ptica, pre svega iz porodice čaplji: sivu čaplju (Ardea cinerea), malu belu čaplju (Egretta alba), mrku čaplju (Ardea purpurea), gaka (Nycticorax nycticorax), žutu čaplju (Ardeola ralloides) i čapljicu (Ixobrychus minutus). Carska bara je i idealno mesto za posmatranje retkog malog kormorana (Phalacrorax pygmeus).

Selo Kovilj može se pohvaliti sa preko trideset gnezda belih roda (Ciconia ciconia), raspoređenih po okolnim kućama i banderama. Ovo selo okružuje SRP „Koviljsko- petrovaradinski rit“. U plavnim šumama se gnezde crne rode (Ciconia nigra), koje se u kasno leto mogu videti u velikim jatima, kada se na livadama okupljaju i čaplje kašikare (Platalea leucorodia), a na obližnjem drveću i gakovi (Nycticorax nycticorax).

U NP „Fruška gora“ na bivšem kamenolomu, a današnjem izletištu - Andrevlju, nalazi se najstarije hranilište za orlove u Srbiji, koje u zimskom periodu privlači veliki broj orlova belorepana (Haliaeetus albicilla), gavrana (Corvus corax), kao i izuzetno retkog orla krstaša (Aquila heliaca). Ne Fruškoj gori se ova retka ptica i gnezdi, a na njenim travnatim obroncima lovi, uglavnom tekunica, zaštićena i retka vrstu glodara. U proleće se na tek olistalim obroncima lako mogu uočiti raspevane strnadice (Emberizidae).

SRP „Zasavica“, rečno stanište okruženo mozaikom bara, u letnjem periodu pogodno je za posmatranje barskih ptica. Uz bogatu turističku ponudu nudi se vožnja brodićem uz stručnog vodiča i prilika za posmatranje velikog broja ptica: sive čaplje (Ardea cinerea), male bele čaplje (Egretta alba), mrke čaplje (Ardea purpurea), gaka (Nycticorax nycticorax), žute čaplje (Ardeola ralloides), crne liske (Fulica atra) iz porodice vodenih kokoški čije je telo prilagođeno životu uz vodu.

Ukratko, Vojvodina obiluje raznovrsnim i za ornitologe zanimljivim područjima za istaraživanje i posmatranje ptičjeg sveta, a zaštićena prirodna dobra Vojvodine atraktivan turistički proizvod.

 

Izvor: Vojvodinaonline

Poslednja izmena od strane kebic
Sledeći članak
Zanat je zlatan
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info