ravago

Prolećni beli luk sela Vrbice, blago koje moramo čuvati

Prolećni beli luk sela Vrbice, blago koje moramo čuvati

Vrbica ima svega 160 žitelja, za razliku od pre šest decenija kada ih je bilo preko 1.300, a od sadašnjih stotinak domaćinstava njih 80 proizvode prolećni beli luk

Zemljoradnici u malenom selu Vrbica u opštini Čoka, nadomak srpsko-mađarske granice na severu Banata, na dobrom su putu da dobiju svoj brend sa oznakom geografskog porekla - Vrbički prolećni beli luk! Vrbica ima svega 160 žitelja, za razliku od pre šest decenija kada ih je bilo preko 1.300, a od sadašnjih stotinak domaćinstava njih 80 se bave proizvodnjom prolećnog belog luka.

Godišnje se iz Vrbice tržištu ponudi 300 do 350 tona belog luka, a prihod od ovog useva glavni je izvor egzistencije. Zato meštani polažu sve nade u dobijanje sertifikata proizvoda sa oznakama geografskog porekla za vrbički prolećni beli luk, za šta su nadležne institucije prihvatile ponuđeni elaborat Udruženja poljoprivrednih proizvođača “Vrbički prolećni beli luk”.

Takvo opredeljenje iskazano je i na osmom “Festivalu belog luka” u okviru koga je priređeno savetovanje o proizvodnji ovog useva u skladu sa dobijanjem sertifikata o geografskom poreklu, njegovoj organskoj proizvodnji i mogućnostima plasmana na domćem i inostranom tržištu.

Za sada u procesu sertifikacije je 20 proizvođača, ali benefite će moći da uživaju i svi ostali proizvođači. Vrbički prolećni beli luk je poznat ne samo u Srbiji, nego i inostranstvu. Članovi Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Vrbički prolećni beli luk“ zajedno sa nadležnim institucijama ulažu napore da prolećni beli luk bude njihov brend, koji će doprineti da ovo malo pogranično selo opstane.

Kineski mu ne može ni primirisati

Beli luk se u ataru Vrbice proizvodi od 1785. godine, autohtone sorte koje su prilikom naseljavanja žitelji doneli iz okoline Segedina i Makoa. Teška crnica odgovara uzgoju belog luka, pri čemu je kako kažu proizvođači iz Vrbice da sadnja bude jako rano, čim to vreme dozvoli posle jake zime. Belom luku iz atara Vrbice uvozni iz Kine i sa drugih prostora ne može ni da primiriše, jer vrbički ima oštar, jak i lju ukus i prodoran miris, pa kada se pojede čene usne dobro zabride.   

Udruženje “Vrbički prolečni beli luk” osnovano je pre osam godina sa ciljem da se beli luk koji ovdašnja domaćinstva uzgajaju promoviše kao brend sela. Udurženje okuplja 20 proizvođača, koji su prošle godine uz pomoć Opštine Čoka i Poljoprirvedne stručne službe Senta pokrenuli proces za dobijeno rešenje o zaštiti geografskog porekla, za šta je Institut za prehrambene tehnologije iz Novog Sada uradio elaborat. 

- Naše selo na severu Banata je jako malo, pa se trudmo da ga nekako oživimo da ljudi ovde ostanu, da postoji neka realna budućnost da možemo živeti i opstati. Udruženje smo osnovali pre pet godina jer smo uvideli da samostalno svaki pojedinac ne može da se snalazi, nego probamo da se organizujemo i da nekako pokušamo zajednički da istupimo na tržište. Tome će svakako doprineti ako ispunimo sve uslove da naš prolećni beli luk bude brend sela Vrbice – predsednica Udruženja „Vrbički prolećni beli luk“ Marija Feher.

Proces sertifikacije je još uvek u toku i odnosi se na upoređivanje predočenog u elaboratu sa stvarnom situacijiom na terenu. Nenad Novaković, direktor subotičkog “Ogranik kontrol sistema”, specijalizovane firme koja se bavi sertifikacijom organske proizvodnje, rekao je da će u narednih mesec dana biti doneta odluka u vezi sa sertifikacijom proizvođača u okviru ovog udruženja. Novaković objašnjava da za jednog proizvođača dobijanje ovog sertifikata za oznaku geografskog porekla znači da je ispunio pre svega određene standarde.

- Tržišno to još uvek nije u punom smislu valorizovano, ali mislim da tu ima dosta prostora da se uradi u udruženjima i asocijacijama udruženja kroz jednu intezivnu saradnju sa nadležnim organima, od Pokrajinskog sekretarjata za poljoprivredu pa do Ministarstava poljoprivrede, koje je jedno od nadležnih institucija kada su u pitanju proizvodi sa oznakama geografskog porekla – ukazuje Novaković.

Sertifikaciju proizvoda sa oznakom geografskog porekla u Srbiji ima svega pet-šest brendova, kao što su futoški kupus, lipov med sa Fruške gore, maline iz Arilja i još neki, a za mnogo više proizvoda su doneta rešenja o zaštiti geografskog porekla.

- U elaboratu o vrbičkom belom luku predočena je istina o ovom proizvodu. Vrbički beli luk se uzgaja u ataru sela Vrbica, tako je bilo oduvek i svi parametri i iz ovogodišnje proizvodnje idu u prilog specifičnostima i kvalitetu vrbičkog prolećnog belog luka u odnosu na ostale. Vrbički beli luk ima najviše suve materije i ima više proteina i ostale karakteristike koje nemaju drugi. Eleborati o zaštiti geografskog porekla imaju za cilj da zaštite male proizvođače od velikih koji hoće da dođu sa strane pa samo hoće da iskoriste ono što je neko do sada uspešno radio i stvarao tradiciju – kaže dr Marija Bodroža Solarov iz Instituta za prehrambene tehnologije iz Novog Sada.  

Dva evra kilogram, a još će rasti

Ako se izuzmu staračka domaćinstva, svi radno sposobni Vrbičani uzgajaju prolećni beli luk, većinom na manjim površinama, ali ima i proizvođača koji ga seju i na tri do pet katastarskih jutara. Najveći je problem sezonska radna snaga, koje u selu nema dovoljno pa su ovdašnji domaćini po nadničare morali čak u Kikindu.

Rudolf Sabo se belim lukom bavi već tri decenije, a ove sezone je sa jednog jutra imao rod od 3,5 tona. On i drugi proizvođači čekaju nakupce jer uglavnom njima prodaju robu, a oni dalje trguju vrbičkim belim lukom, jer za plasman nema drugog načina.

- Najvažniji razlog za uključivanje u rad udruženja “Vrbički prolećni beli luk” je da bismo se bolje organizovali i osigurali sigurniji plasman naše robe na tržištu. Beli luk nam donosi profit kada postižemo dobru cenu, koja se na veliko vrti oko dva evra, ali potrbeno je uložiti mnogo truda, jer da bi se postigao kvalitet sve se mora raditi ručno – veli Rudolf Sabo.

Na tri jutra beli luk uzgaja Robert Koso koji ukazuje da se ovogodišnja suša odrazila na prinos umanjivši ga petinu. Koso kaže da je sadašnja cena belog luka na nivou desetogodišnjeg proseka od oko dva evra za kilogram, što prema njemu za početak nije loše i očekuje da će ići naviše.

- U odnosu na prošlu godinu potražnja je osetno slabija. Ne znam iz kog razloga, hoću da verujem da je zbog toga što beli luk iz jesenje sadnje još nije otkupljen od proizvođača u mestima gde se proizvodi. Nadam se da će kasnije stći kupci za naš vrbički prolećni beli luk. Sa zaštićenim geografskim porkelom našeg luka, što je naš dugoročni cilj, da dođemo do toga da naš proizvod sa sertifikatom bude još cenjeniji i ima bolju prođu na tržištu - kaže on. - Do sada, nakupce koji najviše trguju našim belim lukom ne interesuje sertifikat, njih interesuje kvalitet i cena. Kada im odgovora kupuju i glavice sitnog belog luka, ali ako ne nikoga ne interesuje kada ga bacamo. Sa sertifikacijom vrbičkog prolećnog belog luka kao brenda iz našeg atara, očekujem da nam se otvore neka druga vrata na tržištu, da se ceni da se proizvodnja prati od sadnje do pakovanja, da ima svojstva koja nema beli luk koji se uvozi.   

Milorad Mitrović

Foto: M. Mitrović

 

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam