ravago

Salaš bez đerma nije salaš

Salaš bez đerma nije salaš

Sve do polovine 20. veka, bunari sa đermom bili su izvori čiste, pitke vode, a na nivo vode u somborskim bunarima uticala je reka Tisa.

Salaš nije salaš ako na njemu nema kopanog bunara sa đermom, orasa i opaklije, na kojoj se domaćin odmori posle ručka, kaže Josip Bošnjak, na čijem salašu starom preko sto godina još uvek postoji aktivan bunar sa đermom.

"Ima ljudi koji su sačuvali bunar iz preventivnih razloga. Između ostalog, to je jedan od razloga zbog čega ja volim da je on tu, u životu. Moj bunar se koristi za paradu, eto, recimo da rashladimo pivo, lubenicu..." ističe domaćin.

Kopajući pre dva veka, na svega 12 do 13 metara dubine, nailazilo se na prvu čistu i pitku vodu.

"Ljudi su sami kopali bunare, pili su vodu iz tih bunara, koristili su je, kupali su se u njoj, pojili su stoku njome, zalivali bašte... Čuvena je priča o somborskom siru, koji nije mogao da se pravi sa arteškom vodom, već upravo sa vodom iz bunara sa dubine od desetak metara" ističe Milan Stepanović, zavičajni istoričar.

Oznaka bunara, odnosno đerma, nalazila se i na starim mapama iz turskog vremena. Sve do polovine 20. veka, bunari sa đermom bili su izvori čiste, pitke vode, a na nivo vode u somborskim bunarima uticala je reka Tisa.

"Tisa je udaljena 80-ak kilometara od Sombora, ali svi somborski bunari, bunari na okolnim salašima, svoj vodostaj su imali paralelan sa rekom Tisom", objašnjava Stepanović.
Danas su bunari deo etno salaške priče. Aktivni bunari čuvaju se redovnim izvlačenjem desetine kablova vode dnevno.

"Ako se bunar ne troši, recimo, godinu, dve ili tri, treba ga isprati negašenim krečom i to je dezinfekcija, a tako se i kadgod radilo" kaže Bošnjak.

Arteški bunari i vodari u 20. veku donekle potiskuju đeram, koji je ipak dobio bitku. Arteški bunar je ostao u pesmi, a stari đeram još uvek škripi na ponekom somborskom salašu.

(RTV)

 

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info