ravago

Samo hranilišta nam mogu spasti ptice

Samo hranilišta nam mogu spasti ptice

Svuda u svetu 10. maj obeležava se kao Dan ptica i drveća. Različitim akcijama želi se probuditi svest o značaju ptica i drveća, sa akcentom na očuvanje retkih vrsta.

Intenzivni razvoj industrije i mnoge aktivnosti u korist razvoja civilizacije dovele su do ugrožavanja prirodne sredine. Danas, razvijene države pokušavaju ispraviti greške XIX i XX veka. Ipak se, još uvek, sečom drveća i drugim aktivnostima uništavaju prirodna staništa, izvori ishrane i gnezdilišta, broj vrsta ptica u staništima je sve manji, kao i ostalih vrsta flore i faune.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode saopštio je da strogo zaštićene vrste ptica preživljavaju zahvaljujući hranilištima u specijalnim rezervatima prirode Gornje Podunavlje i Deliblatska peščara, u Nacionalnom parku Fruška gora i u Predelima izuzetnih odlika Vršačke planine i Subotička peščara.

Ornitolozi procenjuju da su hranilišta od iznemoglosti i uginuća spasla veliki broj orlova belorepana, orlova krstaša, beloglavih supova, mišara, gavranova, a privukla su i veoma retke grabljivice u Vojvodini kao što su orao kliktaš, crni i suri orao.

Stručnjaci Zavoda nadaju se da će hranilišta doprineti da se ptice odvrate od iscrpljujućeg traženja uginulih životinja na velikim prostorima i u situacijama kada je lov otežan.

Praksa je pokazala da te potrage često završe fatalno po njih, budući da su lešine koje pronađu često zatrovane i služe kao mamci za lisice i šakale.

Zbog toga su hranilišta i dalje potrebna naglašavaju iz Zavoda, navodeći da se u njihovu izgradnju moraju uključiti i lovci, nevladin sektor, ali i velike stočne farme koje su postale nezamenjiv izvor hrane za te ptice.

Hranilišta su prostrana, ograđena nadzemnim i podzemnim barijerama, kako u njih ne bi mogli da uđu nepoželjni predatori i vandali, odnosno kako bi se pticama omogućio slobodan pristup i neometano hranjenje.

Zaštitu od uznemiravanja obezbeđuju i čuvari zaštićenih područja na kojima se hranilišta nalaze, kao i kamere za nadzor, putem kojih se prati koje vrste i u kolikom broju se hrane na njima, te koliko hrane i kada je neophodno da se donese.

Dodaje se i da je početak ove godine ohrabrio čuvare i ornitologe koji rade u Javnom preduzeću Palić-Ludaš, koji upravlja Subotičkom peščarom, jer su na hranilištu viđeni mladi orlovi krstaši.

Ornitolozi smatraju da je to znak da se bliži dan kada se mogu očekivati prvi pokušaji gnežđenja te retke grabljivice na severu Bačke.

Kikinda zimsko utočište sova utina

Hiljade sova utina zimu provode u Kikindi, a ornitolozi su ovo mesto proglasili najvećim zimskim staništem tih ptica, na svetu.

U prirodi ih je teško videti jer se dobro skrivaju, dok je u Kikindi dovoljno samo izaći na ulicu i pogledati krošnje drveća.

Jedna... dve... tri... puna krošnja sova, i to u centru grada.

Život na trgu

Sove utine u gradskom jezgru zimuju već 20 godina, a u poslednjoj deceniji, grad, biolozi i ornitolozi prate njihovo kretanje i život na trgu.

“U decembru 2009. izbrojane su 734 jedinke u samom gradskom jezgru. Od tada ih pratima i zaključili smo da ih ove godine ima 528 u zoni centra. Proučavanem njihovog ponašanja, došli smo i do interesantnih podataka, naime, sova je noćna ptica pa recimo svaka jedinka ulovi dva do tri glodara“, kazao je Miroslav Krnić iz Sekreterijata za zaštitu životne sredine. 

Tako, ove, po danu nepomične ptice, noću štite lokalna gazdinstva i ljude od glodara.

Sove su se navikle na Kikinđane i grad, a i građani uživaju u društvu utina.

“U svakom slučaju, ponosni smo što je naš grad postao prepoznatljiv i po tome“, kazao je stanovnik Kikinde Miroslav Reljin.

“Sove su postale deo svakodnevice, mada mi je sad krivo, trenutno ih nema više od 200-300. a bilo ih je i hiljadu, znate, praznici su učinili svoje, petarde i sve ostalo, ali najkraće rečeno, sove zaista mogu da budu ponos ovog grada. Doduše, kažu da „grad sova" ne asocira na ono najbolje“, kazao je stanovik Kikinde Petar Trnić.

Ipak, ove ptice nisu izabrale Kikindu zbog njenih lepih zgrada i gostoprimljivosti stanovnika.

Gradska buka

U lovačkom udruženju, koje se bavi zaštitom prirodne sredine, smatraju da su primorane na život u gradu.

“Šumsko stanište je mahom posečeno, veći deo, ostalo je nekoliko voćnjaka i žbunastog rastinja što njima nije dovoljno. Kad to pogledate, jedino logično rešenje jeste da dolaze u grad i navikavaju se na gradsku buku zbog toga što nemaju gde“, zaključio je Saša Oljača iz Udruženja lovaca.

Kikinda nije jedino mesto u Vojvodini gde utine zimuju.

Ornitolozi kažu da ih ima i u manjim sredinama, a svake zime bude ih blizu 30.000, barem do proleća.

(Al Jazeera)

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine