ravago

Seoski turizam na Rudniku

Seoski turizam na Rudniku

List "Poljoprivrednik" donosi priču o selu Trudelj, na tromeđi opština Gornji Milanovac, Ljig i Aranđelovac

Na obroncima Rudnika isprecesanim brojnim izvorima, brdima i kotlinama leži nemali broj sela s manje ili više žitelja. Većina od njih pripadaju gornjomilanovačkoj opštini, a jedno od najudaljenijih, 32 kilometra od opštinskog centra je selo Trudelj. Smešteno je na tromeđi opština Gornji Milanovac - Ljig - Aranđelovac, ali administrativno i teritorijalno već više od 30 godina pripada gornjomilanovačkoj lokalnoj samoupravi. Ovo selo, ugnježdeno u dolini Kozeljice, zbog svega što mu je priroda bogato podarila, u Turističkoj organizaciji opštine posebno ističu kao primer nemalog potencijala za razvoj seoskog turizma.

-Predeli karakteristični i prepoznatljivi za rudničko-takovski kraj izraženi su u Trudelju na najlepši način. Zbog čistog vazduha sa specifičnim strujanjem i visokim procentom jonizacije, kao i netaknutog šumskog prekrivača, ljubaznih domaćina, idealni su za promociju seoskog turizma. Zato i ne čudi što meštani i leti i zimi imaju goste iz naše zemlje, ali i iz susedne Bosne i Hercegovine, Francuske, daleke Rusije, kaže Mira Mirković, direktor Turističke organizacije "Gornji Milanovac".

Uočljivo je već na prvi pogled da se Trudelj ubraja u sela razbijenog, starovlaškog tipa. Ima pet zaseoka: Varnice, Raslovi, Crna Reka, Litica i Bogojevići, s ukupno 120 kuća i 350 žitelja. Predsednik Saveta mesne zajednice Miloje Baltić kaže da stanovnika u selu ima gotovo koliko i birača.

- Dece u domaćinstvima, nažalost, gotovo da i nema. U Osnovnoj školi "Arsenije Loma" nastavu pohađaju svega tri đaka, a već od naredne školske godine biće ih još manje, kaže Baltić uz podsećanje da je pedesetih godina prošlog veka u odeljenju prvog razreda, u koji je on bio upisan, bilo više od 30 učenika.

Devastacija i odumiranje Trudelja, ali manje-više i svih drugih rudničkih sela počelo je početkom sedamdesetih godina. U Gornjem Milanovcu su u to vreme otvorene brojne fabrike, a samo PIK "Takovo" zapošljavao je nekoliko hiljada radnika. Ljudi iz rudničkih sela su u industrijskim pogonima videli svoju šansu za zaposlenje i bolji život. Jednostvano su se "spustili" u grad i tu ostali. Imali su sigurnu platu, dobijali stanove ili su gradili nove kuće... Njihova deca su kasnije u potrazi za kvalitetnijim životom krenula ka Beogradu, a nakon raspada SFRJ mnogi su otišli u inostranstvo.

- U Trudelju, bez obzira na sve prirodne lepote, danas, nažalost, živi samo onaj ko mora, jer selo je skroz osiromašilo. Više je šuma nego obradivih površina, stočarstvo je uglavnom nerazvijeno, putna infrastruktura je loša, a za nevolju, pre dve godine poplave i klizišta naneli su veliku štetu odnevši dobar deo puteva i kuća od čega se mnoga domaćinstva još uek oporavljaju, kaže Baltić uz napomenu da je dosta toga, uz pomoć opštine i Republike, sanirano, ali posledice ove prirodne kataklizme su i dalje vidljive.

Osim oronulih prostorija mesne zajednice, od objekata javnog značaja selo nema bukvalno ništa. Dom kulture je već odavno u ruševnom stanju, ne postoji nijedna prodavnica mešovite robe, ambulanta, pošta...

Trudeljani su pre pet godina osnovali Zemljoradniku zadrugu "Aloma", ali ona praktično nikad nije zaživela, jer, kaže Baltić, nisu imali organizacionih sposobnosti niti je bilo ko sa strane želeo da im pomogne. Poljoprivrednici i sada, kao ranije, sve što proizvedu prodaju uglavnom u susednom selu Belanovica ili preko privatnih veza dospevaju do pijaca u Ljigu, Beogradu...

Deo proizvodnje sira, kajmaka, povrća i voća od trudeljskih domaćinstava otkupljuje za svoje goste Ljiljana Mišić, vlasnica Etno-kuće "Zavičaj". Ova preduzetna i vredna žena je nakon odlaska u penziju 2009. godine odlučila da se iz Beograda vrati u rodno mesto i da na porodičnom imanju svojih roditelja Živanke i Milovana Nikolića počne promociju seoskog turizma.

- Svi uslovi, od prirodnih do smeštajnih, bili su tu. Trebalo je samo da se sve to: vajati, kućice, cveće i zelenilo, vidikovac, kao i prostrana livada uredi, dotera i oplemeni u duhu ovog kraja. Dosta toga je u me|uvremenu urađeno novog i još uvek se neprekidno radi kako bi ceo kompleks dobio svoj prepoznatljiv izgled, kaže Ljiljana koja u ovom poslu ne gleda isključivo zaradu već se prvenstveno vodi željom da očuva tradiciju i duh ovog mesta.

Najčešći gosti "Zavičaja" su uglavnom iz Beograda, Novog Sada, Šapca, ali i inostranstva.

- Svi oni ovde nalaze pre svega mir, tišinu i toplinu doma, a mnogi od njih, kad upoznaju lepote i znamenitosti ovog mesta, ponovo se vraćaju što je nama dokaz da smo na dobrom putu, priča Ljiljana i ističe da se za goste na imanju mesi i peče domaći hleb i spravljaju isključivo jela i specijaliteti rudničkog kraja.

Ljiljana se posebno ponosi Međunarodnom likovnom kolonijom "Zavičaj" koja se na njenu inicijativu održava poslednjih nekoliko godina na imanju. Učesnici su poznati akademski slikari i vajari iz zemlje i inostranstva koji svoja dela, nastala druženjem tokom višednevne kolonije, ostavljaju domaćinu i time Etno-kuću "Zavičaj" još više oplemenjuju i čine privlačnijom za goste.

Domaćini Milica i Milutin Matić su na nadomorskoj visini od preko 400 metara izgradili otvoreni bazen dimenzija 25 sa 10 metara, jedinstven u rudničkotakovskom kraju, koji poput magneta privlači turiste iz zemlje i inostranstva, a pogotovo mlade. Matići su po struci trgovci, ali nakon što su u Ljigu ostali bez posla, od 2000. godine veoma se uspešno bave seoskim turizmom. Pored stare kuće podigli su novu, savremeno opremljenu vilu "Milica" sa devet dvokrevetnih soba. Za 16 godina ugostili su više od 5.000 gostiju iz zemlje, ali i iz Francuske, Rusije, BiH...

- Trudimo se da svakom gostu maksimalno pružimo ono u čemu želi da uživa na odmoru u ambijentu planinskog sela. Pored brojnih sadržaja u okviru vile, lovcima i pasioniranim ljubiteljima prirode, po njihovoj želji, omogućujemo boravak u takozvanoj izviđačkoj kućici na kilometar udaljenoj od vile, na nadmorskoj visini od 500 metara. Ona je skromno opremljena, ali je pogled na Rudnik i takovski kraj sa njene terase, pogotovo u jutarnjim satima, jedinstven i neponovljiv, objašnjava domaćin Milutin, napominjući da se poslednjih godina sve više turista opredeljuje za ovakvu vrstu boravka u prirodi.

Matići kažu da seoski turizam na Rudniku ima perspektivu, ali da se mora mnogo više uložiti u putnu infrastrukturu i rešiti pitanje kategorizacije objekata.

- Registrovanih domaćinstava za seoski turizam ima, ali malo njih ispunjava uslove za kontinuirani prijem gostiju, kaže Milutin uz napomenu da istovremeno treba poraditi i na jedinstvenom označavanju objekata i putnih tabli namenjenih gostima koji borave na selu.

Malo domaćina u Trudelju može da živi isključivo od poljoprivrede kao osnovnog zanimanja. Stočarstvo nije razvijeno, nema organizovanog otkupa mleka, stoke, kao ni zadruge koja bi pomogla u plasmanu poljoprivrednih proizvoda.

- Da bi imanje opstalo, morate da negujete raznovrsnu proizvodnju, a to znači da se uporedo bavite ratarstvom, povrtarstvom, voćarstvom i imate nešto stoke za sopstvene potrebe, kaže domaćin Milomir Damjanović, koji je poljoprivredni penzioner i još uvek obrađuje 7,5 hektara zemlje, a ima i oko pet hektara šume.

Damjanović seje sve ratarske kulture koje uglavnom koristi za ishranu stoke, krava i dvadesetak ovaca. U selu kažu da njegova rakija viljamovka nema premca ne samo u Trudelju već i u okolnim selima. Lane je od 400 stabala kruške, starih bezmalo 30 godina, uspeo da preda PIK "Takovu" u Gornjem Milanovcu više od pet tona roda po ceni od 36 dinara za kilogram.

- Zadovoljan sam jer, kako nemamo zadrugu u selu, niko drugi na ovim prostorima praktično i ne otkupljuje vo-će, kaže Milomir koji za potrebe svog domaćinstva pravi rakiju od plodova šljive stare sorte Ma|arka, a u voćnjaku ima stabla nekoliko sorti jabuka koje, kaže, nikad nisu prskane i zbog toga imaju posebnu slast i prijaju svakom ukusu.

Radmila - Rada i Miroslav Bogojević se tako|e bave različitim proizvodnjama, a obra|uju ukupno osam hektara. Gaje gotovo sve žitarice, a najbolje prinose, kaže Miroslav, ostvaruju s tritikaleom, pet i po tona po hektaru.

- Razlog tome je verovatno dobro seme i odgovarajući sastav zemljišta. Sve ostale žitarice daju znatno lošije prinose, kaže Miroslav koji tvrdi da je zemljište u ovom delu Rudnika pete-šeste klase i veoma loše za obradu, a osim toga, parcele se nalaze na više mesta što iziskuje veće troškove u proizvodnji.

Bogojevići se paralelno bave stočarstvom i voćarstvom, najviše gajenjem šljive i jabuke. Osim toga, Miroslav balira i prodaje seno, ali sve manje može da pronađe kupce, jer stočara je sve manje. Svake godine od roda 180 stabala šljive sorte čačanska rodna Miroslav proizvede oko pet tona rakije. Sve količine proda uz pomoć rođaka u Ugrinovcima i na pijaci u Zemunu, jer na Rudniku nema kome.

Domaćica Rada zadužena je da od mleka četiri krave koje drže spravlja sir i kajmak. Dosta toga prodaju u selu, Belanovici i Ljigu, a izvesne koliine u Beogradu gde im ćerka pronalazi kupce.

Trudelj je lepo planinsko selo koje ima sve potencijale za razvoj, pre svega seoskog turizma. Trenutno su za bavljenje ovom delatnošću registrovana samo dva domaćinstva, a moglo bi ih biti znatno više. Postoje svi prirodni preduslovi, ali lokalna samouprava u Gornjem Milanovcu morala bi više da se angažuje oko izgradnje i osposobljavanja putne infrastrukture što je ključno ne samo za dalju promociju seoskog turizma već i opstanak sela.

Spomen-česma rodoljubima

Nema sela na Rudniku u kojem ne postoji obležje sugra|anima palim u borbama za slobodu. Tako je i u centru Trudelja gde je još 1934. godine Centralni higijenski zavod Kraljevine Srbije podigao spomen-česmu rodoljubima iz sela poginulim u ratovima od 1912. do 1918. godine. Iz česme već odavno ne curi pitka voda, poprilično je zapuštena i u veoma je lošem stanju.

Mesna zajednica nema sredstava za obnovu česme, a u lokalnoj samoupravi u Gornjem Milanovcu, kažu Trudeljani, tvrde da revitalizacija nije u njihovoj nadležnosti.

Kosta Rajević, Poljoprivrednik

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine