ravago

Špicerov dvorac dobija privremeni krov

Špicerov dvorac dobija privremeni krov

Nakon skoro dve decenije propadanja, jedan od najlepših primera secesije na ovim prostorima, Špicerov dvorac u Beočinu, uskoro će dobiti privremeni krov koji će sprečiti slivanje vode u potocima i dalje urušavanje zdanja.

Kako piše Dnevnik, Ministarstvo kulture odobrilo je projekat interventne zaštite dvorca i za koji dan će početi demontaža postojećeg krovnog pokrivača od biber crepa, koji je u izuzetno lošem stanju. U krovu na više mesta postoje velike rupe, a grede iznad glavnog stepeništa su se obrušile.

 – Pretpostavka je da, ukoliko se uruše i preostale grede iznad velike dvorane koja ima visinu dve etaže, može doći do urušavanja polovine krovne konstrukcije, pa i dela samog dvorca, tim pre što su usled obilnog prokišnjavanja i strukture nosećih zidova oslabile. Šteta koja bi na taj način nastala bila bi praktično nepopravljiva – upozorava arhitekta Jelena Filipović, konzervator u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture po čijem će projektu biti izvedeni interventni radovi na dvorcu.

 Tokom skidanja dotrajalog krova upotrebljiv materijal će biti sortiran i sačuvan za potrebe rekonstrukcije dvorca, a do tada će objekat biti natkriven privremenom krovnom konstrukcijom.

 – To nije trajan krov. On će samo zaštiti dvorac od atmosferskih padavina i daljeg propadanja zidanih struktura. I biće u funkciji dok se budućom projektno-tehničkom dokumentacijom ne utvrde načini stabilizacije temelja, zidova, tavanica i ostalih konstruktivnih elemenata objekta. Nakon statičke sanacije dvorca - a ona je predviđena narednom fazom obnove objekta koja nije predmet ovogodišnjih radova - ponovo će biti montirani sačuvani delovi starog krova, uz, podrazumeva se, dodavanje nedostajuće i zamenu oštećene građe. Tek tada će dvorac dobiti krov koji će biti u svemu kao originalni – navodi Jelena Filipović.

Dvorac je 1892. godine izgradio Eduard Špicer, jedan od trojice suvlasnika Beočinske fabrike cementa. Porodica Špicer je pred početak Drugog svetskog rata napustila Beočin, a tokom njega je dvorac korišćen kao zgrada nemačke vojne komande. Posle vojne je objekat nacionalizovan i služio je kao škola, biblioteka, poslovni prostor, a korišćen je i kao scenografija u filmovima Klinta Istvuda (Ratnici), Emira Kusturice (Crna mačka, beli mačor) i Miroslava Antića (Doručak sa đavolom, Sveti pesak).

 

Izvor: Dnevnik

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam