ravago

Što je Istri boškarin, Vojvodini može biti mangulica

Što je Istri boškarin, Vojvodini može biti mangulica

Zaštita autohtonog istarskog goveda – boškarina, primer je da poljoprivrednici, pod uslovom da su udruženi, mogu i na nacionalnom nivou da urade više nego država. Primer Istre može da sledi i Vojvodina

Lekcije o preko nam potrebnom udruživanju poljoprivrednika, zaštiti autohtonih proizvoda, a sve uz pomoć evropskih fondova i para, mogli bismo da učimo od Istre, koja se u svemu tome pokazala uspešnijom od ostalih obližnjih nam regiona. Pošlo im je to za rukom u raznim oblastima – od privrede i infrastrukture do kulture, a velikog uspeha imali su u ruralnom razvoju jer su, suočeni sa problemima koji i Vojvodinu tište, na ovaj način doneli nov kvalitet života u seoskim, poljoprivrednim područjima.

Jedan od primera je zaštita autohtonog istarskog goveda – boškarina, gde su pokazali da poljoprivrednici, pod uslovom da su udruženi, mogu i na nacionalnom nivou da urade više nego država. Prosto, kada je dogorelo do nokata I kada se videlo da se njihovom starom prijatelju i pomagaču na njivi zatire trag, digli su  na noge i skupštinu I vladu, izborili se za dobrano veće subvencije od onih koje imaju ostali poljoprivrednici. Niti su bili politički udruženi, ni parlamentarni, niti priklonjeni nekoj opciji u Saboru, a pridobili su glasove poslanika i izdejstvovali pomoć iz nacionalnog budžeta. Potom je krenula i evropska priča…

-Naš primer može da sledi i Vojvodina, recimo u zaštiti mangulice, podolskog govečeta, čokanske cigaje… Ispred nas je bio mukotrpan posao, puno upornosti ali ključna je tu  podrška lokalne samouprave ili pokrajine, jer ako to nemate, neće ništa funkcionisati. Na primer, kada je trebalo da napravimo korake prema veretinarskim službama, javnim institucijama, sve je išlo sporo, godinama, dok se lokalna politika nije uključila – ispričao nam je Edmondo Šuran, stručni saradnik Agencije za ruralni razvoj Istre (AZRRI), smeštene u istarskom ruralnom delu, nadomak Pazina, koja je iz EU fondova od 2005. do 2014. godine privukla više od dva miliona evra kroz razne projekte korisnim za razvoj ovog područja.

Možda grubo zvuči, ali najbolji način da očuvanja istarskog goveda od izumiranja bio je da se ono nađe na trpezi. I to nije nov koncept, Istrani su ga, recimo, prepisali od Italijana. Celu priču su pokrenuli su uzgajivači, njih desetak, kada je krajem devedesetih godina ostalo svega 108 grla istarskog govečeta, a 1960. bilo ih je 45.000. Boškarin, belo-sivo govedo dugih rogova, simbol istarske regije, koristio se u poljoprivredi za oranje polja i tegljenje kamenja za gradnju kuća, ali kada je došlo do modernizacije i kada su u njive ušli traktori, počelo je loše da mu se piše. Bilo je potrebno gotovo 20 godina za obnavljanje broja grla. Danas se uzgaja u gurmanske svrhe, delikates je koji se nudi u ovdašnjim restoranima, a došlo se do oko 2.000 boškarina, uglavnom zahvaljujući istarskoj lokalnoj vlasti koje je pokrenula nekoliko programa za zaštitu uzgoja ove pasmine pod upravom AZRRI. Boškarin je prešao dug i trnovit put kako bi prerastao od životinje koja se koristila za rad na polju i tegljenje kamenja u životinju koja se uzgaja u gurmanske svrhe. Uzgoj, zahvaljujući inicijalnoj finansijskoj injekciji iz evropskih fondova, subvencioniše program agencije AZRRI, smešteme nadomak Pazina, koja ima 25 zaposlenih i stotinak kooperanata, uzgajivača tradicionalnog govečeta u ruralnom delu Istre.

- Tržišna cena “običnog” govečeta  je oko 11 kuna za kilogram, a mi otkupljujemo kilogram istarskog za 15 kuna. U daljoj prodaji za ugostitelje to meso je skuplje – ramstek “običnog” je 90 kuna kilogram a naše je 240 kuna. Kroz kvalitet mesa dobili smo razliku u ceni iz koje se, između ostalog, finansisraju naše laboratorije – priča Šuran napominjući da se sazrevanje i proizvodnja mesa obavlja u kontrolisanim uslovima.

AZRRI, osim kontrolisanog uzgoja boškarina, meso ovog plemenitog goveda prati do tanjira (svako govedo ima broj koji se nalazi I na finalnom proizvodu), pa je edukacija kuvara u pripremi vrlo važna, s obzirom na to da je reč o mesu koje se u svetu visoke gastronomije smatra vrhunskim delikatesom. Zato ga valja pripremiti na pravilan način, paziti na rezanje, zrenje, pripremu, a potom i samu termičku obradu, po želji I dimljenje… “Kontrolna kabina” za sve te aktivnosti je u prostorijama AZRRI, gde je, opet uz pomoć EU fondova, osnovan edukacijski gastro-centar Istre, I gde se realizuje projekat razvoja I valorizacije poljoprivredno-prehrambenih resursa.

-Jednog dana Agencija će u tome imati samo nadzornu ulogu, staraće se da projekat ide dalje, a privatni sector će se ovim baviti. Dotirani smo delom od lokalne samouprave, to jest Istarske županije a cilj je, naravno, da projekat postane održiv, da živi bez donacije – kaže Šuran.

AZRRI je  plasirala na tržište - vrhunsku gurmansku salamu od mesa boškarina. Nazivi proizvoda, “bakin”, “kaparin”, “moro”… – tradicionalna su imena kojima su istarski stočari nazivali ovo govedo. Neke kobasice se proizvode i s tartufima, s malvazijom… Te đakonije prave se u malim i ekskluzivnim serijama, tri do četiri tone godišnje. Edukacija u proizvodnji delikatesa konstantno se  provodi  kako se ne bi upotrebljavale namirnice koje nisu autohtone. Svesni toga da uvek kada je nešto u trendu, mnogi pokušavaju da  kopiraju proizvod, AZRRI  oznakama kvaliteta, ali i kontrolama na osnovu DNK analize, potrošačima osigurava da za svoj novac budu posluženi pravom sirovinom. Tako gosti restorana koji nose oznaku kvaliteta izvorno istarskog mesa boškarina mogu zatražiti dokaz kako bi bili sigurni da im je na tanjiru zaista to što su tražili. Zanimljivo je da su Istrani do te mere ponosni na proizvode od mesa boškarina da su oni pronašli mesto i u gastronomskoj promociji Hrvatske, pa se služe I putnicima u avionima Croatia Airlinesa.

Slađana Gluščević

Poslednja izmena
Pročitano 949 puta
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam