ravago

Svatovac bolji od božolea

Svatovac bolji od božolea

U centru Novog Sada vinarija „Mačkov podrum“ iz Iriga u saradnji sa Turističkom organizacijom Grada, organizovala promociju novog, mladog vina

Da li su srpaska mlada vina kvalitetnija od francuskih? Vina provrela dva do dva i po meseca posle berbe grožđa, degustiraju se po tradiciji trećeg četvrtka u novembru u mnogim evropskim i svetskim vinogorjima

Mlada vina se prerađuju specijalnom tehnologijom i dorađuju tako da su, kada mnoga druga vina tek dovršavaju vrenje, ona već su u flaši, upakovana i spremna za uživanje. Ideju da se piju takva vina dali su stari francuski potrošači, koji su četrdesetih godina prošlog veka, kada je počela da se razvija vinska industrija, stavljali primedbe da industrijski vina nisu više tako lepa, sveža, voćna, kao ranije.

I onda je jedan mladi inženjer, enolog u Ardonu, razmišljajući o toj primedbi, nadgradio metodu prerade grožđa, koju je nazvao karbonska maceracija, i to je objavio 1935. godine. Sastoji se u tome što se zdravo, zrelo grožđe bere i tako zdravo i neoštećeno stavlja u tankove, koji se zatim zatvaraju. U njih se uduvava CO2, tj. izbacuje se kiseonik, i pod uticajem CO2 pokožice grožđa, a reč je samo o crnim sortama, omekšavaju i iz njih se polako izlučuje ono što je najkvalitetnije u svakom grožđu - bojene i aromatske materije. Posle 7, 8 pa i 10 dana, to grožđe ide na normalnu preradu, vri određen broj dana, brzo se bistri i za kratko vreme dobija svežinu i mirise voća, pre svega trešnje, višnje i maline i drugih lepih mirisa.

Ovu tehnologiju su prvi prihvatili vinari iz okoline Liona, u pokrajini Božole. Tu se uzgajala sorta grožđa game i oni su, prerađujući game na taj način polako uspeli da osvoje svet sa tim svojim mladim vinom nazvanim božole. Blizu 200 zemalja danas pije ovo vino. Smatra se da božole može da se pije, ili počinje da se pije, trećeg četvrtka novembra, svake godine. Za njim je jagma, jer postoje i meritorna tumačenja da se u toj svežoj voćnoj crvenkastoj tečnosti može uživati samo do kraja godine, nakon čega ona kasnije gubi ta svojstva.

Italijani su kao odgovor na francusko vino počeli da prave svoja mlada vina nazvana novela. Božole, mlado vino kod Francuza je uvek od gamea, a kod Italijana se pravi od svih crnih sorti grožđa. Italijani kupažiraju dve- tri sorte, za jedno mlado vino.

Srpski odgovor na božole je portugizer. To je sorta koja je kod nas postojala, ali je zanemarena, gotovo napuštena. Portugizer je bio veoma raširen na Fruškoj gori (pored Nemačke, Austrije, Mađarske, Hrvatske i Slovenije). Ta sorta je karakteristična po tome što rano sazreva, rano se pretvara u vino i na Fruškoj gori je bila poznata kao svatovsko vino (svatovac), koje je bilo spremno za upotrebu već u jesen, u vreme svadbi. Poslednjih godina nekoliko naših vinara pravi mlada vina, a jedan od njih je gospodin Sava Jojić iz Vinarije „Mačkov podrum“.

Portugizer

Ne zna se tačno poreklo ove sorte. Postoji informacija da je 1722. godine dovezeno iz Portugalije u Austriju, u mestu Voslan, gde je sorta i prvi put posađena u ovom delu Evrope. Najviše se gaji u Austriji i Nemačkoj, Francuskoj, Sloveniji, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Srbiji. Vino od ove sorte sadrži od devet do 12 odsto alkohola i uglavnom nije pogodno za duže čuvanje i sazrevanje.

(Novosti)

 

Poslednja izmena
Pročitano 774 puta
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info