delta

Crvena kokošija grinja najopasnija za nosilje

Crvena kokošija grinja najopasnija za nosilje

Parazit je aktivan noću, jer koristi mrak da se pripoji uz životinju i sisa krv.

Crvena kokošija grinja (tekut) predstavlja veliki problem u živinarstvu, posebno što nanosi štete u proizvodnji jaja i mesa, i zato što je borba za njeno uništenje u objektima dugotrjana i teška. Nalaze se u zapatima živine koja se gaji u ekstenzivnim uslovima, međutim, danas su sve češće prisutne u intenzivnim sistemima, pa i u kaveznom.

U poređenju sa ostalim ektoparazitima, kao što su krpelji, vaške i muve, grinje se smatraju najštetnijim parazitom, naročito kada su u pitanju kokoši nosilje. Naziv „crvena“ grinja.( engl. red mite, prov.- tekut ) potiče od boje koju parazit dobije kada se nasisa krvi. Parazit je aktivan noću, jer koristi mrak da se pripoji uz životinju i da sisa krv, a u toku dana se krije na različitim mestima u objektu – u raznim rupama, pukotinama i međuprostorima u objektu, na kavezima i u opremi. To predstavlja problem u borbi protiv crvene grinje, jer ona migrira sa životinja na opremu i ne može se mnogo postići tretmanom same životinje. Pored toga, crvena kokošija grinja može veoma dug period da izdrži bez hrane i bez domaćina, pa preživljava u objektu čak i kada se jato iseli i napravi pauza. Ako se objekat ne istretira pravilno, postoje uslovi da se odmah inficira i naredno jato.

Ono što kod kokoši nosilja pogoršava problem je to što one veoma dugo ostaju u objektu jer ciklus traje godinu dana, što omogućuje grinjama da se razmnože u velikom broju Prenamnoženosti doprinosi i relativno kratak ciklus razvoja grinje kojoj je potrebno 7-14 dana da se razvije iz jaja u odraslu formu. U uslovima povećane temperature (25-30 stepeni) i vlažnosti vazduha (60-70%), taj proces može biti i kraći.

Tretmani za suzbijanje kokošije grinje se mogu podeliti na konvencionalne i alternativne.

Konvencionalni tretmani obuhvataju preparate na bazi organofosfata, karbomata i piretroida, ali njihovo dejstvo nije uvek delotvorno jer su paraziti razvili određeni stepen otpornosti na ove preparate. Loše doziranje i pogrešna aplikacija preparata samo doprinosi stvaranju rezistencije. Doze ne smeju biti previsoke jer predstavljaju rizik za zdravlje živine, a može doći i do pojave rezidua u jajima i mesu. Neke od preporuka su:

-Ne koristiti konstantno isti preparat.

-Za pojedine proizvode važan je test rezistencije

-Preparate upotrebljavati odgovorno, prema uputstvu proizvođača.

-Pažljivo tretirajte objekte, uključujući sva mesta gde grinje mogu da se zavuku.

-Kad god je moguće, aplicirajte preparat u toku noći, kada grinje izlaze iz svojih skloništa.

Alternativni tretmani podrazumevju upotrebu esencijalnih ulja dobijenih iz timijana, belog luka i čaja koja imaju toksično dejstvo na kokošije grinje. Iz tog razloga, mnogi preparati na bazi esencijalnih ulja koji se apliciraju putem hrane ili vode, pojavljuju se na tržištu. Negativna nuspojava može biti pad nosivosti i pojava stranog mirisa u jajima.

„Biloški pesticidi“ kao što je Spinosad koji su se koristili u borbi protiv grinja u biljnoj proizvodnji, takođe imaju dobru reputaciju u upotrebi u živinarstvu.

Upotreba tzv. „grinja predatora“ je novi metod. Kao prirodni neprijatelji crvenih grinja, ovi predatori su sposobni da se bore i da unište crvene grinje, ali ovaj metod zahteva izvesno iskustvo, znanje i veštinu.

Toplotni tretmani podrazumevaju zagrevanje objakata na 60 stepeni u trajanju od dva sata ili na 45 stepeni na duži period, naravno posle iseljenja jata, često se primenjuju. Tretman se mora primenjivati pažljivo, pod stručnim nadzorom, uz opreznost da previsoka temperatura ne ošteti neke plastične delove opreme. Tretman niskim temperaturama uz pomoć tečnog azota ili suvog leda je još u eksperimentalnoj fazi, jer je skup i nije pogodan za komercijalnu primenu.

Izvor:PSSS

 

Sledeći članak
Čuvanje sena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera