ravago

Dizajn bukarišta i produktivnost

Dizajn bukarišta i produktivnost

Piše MsC. Vladislav Višnjić: Bukarište je jedan od najvažnijih delova u svinjarskoj proizvodnji. Dizajn važan za postizanje i održavanje visoke produktivnosti

Pripustilište – bukarište, je jedan od najvažnijih delova u svinjarskoj proizvodnji. Bukarište mora omogućiti visoku koncepciju, veliki broj živorođene prasadi, ujednačenu kondiciju, dugovečnost krmače i mali broj povađanja. Drugim rečima dizajn bukarišta mora da pomogne u postizanju i održavanju visoke produktivnosti. Pre svega treba odlučiti koji tip bukarišta nam odgovara.

Postoje dva osnovna tipa:

  • Bukarište odvojeno od kontrole

  • Bukarište i kontrola zajedno

 

Bukarište odvojeno od kontrole je stari tip, i zasniva se na tome da svinje osemenimo u bukarištu gde provedu prvih sedam dana nakon osemenjavanja,  nakon toga se premeste u deo zvani kontrola gde provedu četiri nedelje, tj. dok se ne utvrdi suprasnost. Nakon utvrđivanja suprasnosti životinje se pomeraju još jednom, u čekalište i tu provode još jedanaest nedjelja do prašenja.Ovakav način držanja ima i prednosti i mana. Prednost je što su radnici u bukarištu bolje fokusirani na rutine pri osemenjavanju, jer su skoncentrisani na manji prostor sa manje životinja. Ovakva bukarišta mogu da imaju i tzv.“eros centre“, koji omogućavaju snažnu stimulaciju nerastovima. „Eros centar“ je uglavnom odvojena prostorija, pa čak i objekat sa nekoliko boksova za nerastove i nekoliko uklještenja za osemenjavanje krmača.

Nedostatak ovakvog načina držanja je premeštanje krmača. Krmače moraju da se premeštaju jedan put više, što na većim farmama oduzima puno vremena. U današnje vreme najzastupljeniji su bukarište i kontrola zajedno u jednom objektu a čekalište u drugom, mada je sve više farmi sa spojenim bukarištem i čekalištem. Pošto u većini farmi ne postoji „eros centar“, neophodno je rešiti problem stimulacije krmača i nazimica.To se postiže tzv.“boar surprise“ tj. iznenađenje nerastom – direktan kontak nos – nos koji obezbeđuje provokaciju refleksa stajanja. A pošto taj refleks nestaje za 20 – 30 minuta nakon nastajanja, veoma je važno da broj stimulisanih krmača i nazimica odgovara broju krmača i nazimica koje mogu biti osemenjena za 20 – 30 minuta.

Efekat oprasivosti na broj mesta u bukarištu za stado od 500 krmača i remont 22%

Generalno, oprasivost od 90 % je jako optimistična, pa se preporučuje da se pri proračunu broja mesta u objektu računa na oprasivost od 85 %, a uz slabije mikroklimatske uslove i na 80 %.

Takođe treba računati na pomeranja krmača iz jednog objekta u drugi (bukarište-čekalište-prasilište).

Pre novih zakona o dobrobiti životinja, dodatni prostor za krmače je uglavnom obezbeđivan u bukarištu, zbog nižih troškova izgradnje. Danas je neophodno obezbediti grupno držanje krmača u čekalištu, tj. od 4. nedelje nakon osemenjavanja.

Bukarište treba da ima i mesta za remont nazimicama. Nazimice dolaze iz karantina ili nazimarnika kada imaju 22 -25 nedjelja života i smeštaju se u grupne boksove zavisno od uzrasta. Treba da se drže u relativno malim grupama 6 – 8 nazimica po boksu, jer ih je lakše nadgledati i beležiti promene, uočiti pojavu prvog estrusa, i pratiti ih do osemenjavanja.

  1. -Boksovi sa prostorom za stimulaciju, bez rešetki iznad krmače

  2. -Hodnik ispred krmače širine 0,8 – 1,0 m

  3. -Vrata u hodniku ispred krmače, jedna na svakih 6 krmača sa jedne strane ili upotreba pokretnih kolica za nerasta

  4. -Slobodan pristup vodi

  5. -Sistem za ishranu mora da zadovolji specifične potrebe krmače nakon zalučenja

  6. -Vrata na svim hodnicima i raskršćima unutar objekta

  • Bitno je da krmače držimo po grupama za pripust, po veličini,da obezbedimo dobar kontakt nerasta i stimulaciju krmače i to dan – dva nakon zalučenja i tokom osemenjavanja, ne osemenjavati krmače ako je prošlo 20 minuta nakon stimulacije i ispoljenog refleksa stajanja.

  • Delimično rešetkast pod

  • Podno hranjenje

  • Dimenzije 3 x 4 m ( za 6 nazimica)

  • Dobra osvetljenost

  • Dobra snabdevenost vodom

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam