ravago

Ekstruder u proizvodnji hrane

Ekstruder u proizvodnji hrane

Za razliku od ekstrudiranja, koje je veoma pogodno za proizvodnju hrane za ribe i za kućne ljubimce (mačke, psi), ekspandiranje se primenjuje za proizvodnju hrane za živinu, svinje i preživare.

U procesu ekspandiranja postižu se takva fizička svojstva materijala koja obezbeđuju veliki kapacitet apsorbovanja vode, što takvu hranu čini pogodnom za ishranu prasića i svinja, gde je sve izraženiji trend davanja hrane u tečnom stanju. Ekspandat takođe može biti i peletiran nakon ekspandiranja, kada se hrana daje u suvom stanju. Svarljivost sastojaka i kvalitet peleta poboljšava se ekspandiranjem.

Zbog razvijanja visokih temperatura, ekspandiranjem se postiže i higijenizacija, odnosno eliminisanje patogenih bakterija i plesni. To ima pozitivan efekat na zdravlje životinja i smanjuje smrtnost, naročito kod prasića. Dodavanje supstanci koje inhibiraju razvoj mokroorganizama nije neophodno. Rezultati jednog ispitivanja u Danskoj pokazuju da upotreba ekspandirane hrane redukuje pojavu parakeratoze (kožna bolest) i čira na želucu kod svinja za oko 50% [12].
Rezultati ispitivanja higijenskog tretmana hrane za svinje pomoću Khal-ovog ekspandera sa anularnim otvorom dati su u tabeli 3:

  Hrana za svinje 1 Hrana za svinje 2
  Neprocesirana (20 ⁰C) Ekspandirana (100 ⁰C) Neprocesirana (27 ⁰C) Ekspandirana (110 ⁰C)
Aerobne mezofilne bakterije u 1g 1.000.000 30.000 16.500 9.000
Koliformne bakterije u 1g 400.000 0 400 0
E. coli u 1g 3.200 0 90 0
Plesni 230.000 0 450 0
Salmonella u 25g +

Tabela 3: Rezultati ispitivanja higijenskog tretmana hrane za svinje [11]

Tabela – 3: Rezultati ispitivanja higijenskog tretmana hrane za svinje [11]
Intenzitet termičkog tretmana određuje stepen modifikacije skroba. Peletiranje povećava sadržaj modifikovanog skroba za oko dva puta, a ekspandiranje za oko tri puta. Sadržaj modifikovanog skroba određen amiloglukozidaznim testom (enzimska metoda, AMG) za različite materijale je:

  • neprocesirana smeša: 8–12 %,
  • peletirana hrana: 20–22 %,
  • smeša ekspandovana na 105 ⁰C: 35–40 % i
  • žito ekspandovano na 125 ⁰C: 60–70 % [11]

Kod proizvodnje smeše za prasad nakon zalučenja (prekidanja dojenja), poželjan je veći stepen modifikacije skroba žitarica, s obzirom da njihov digestivni sistem ne luči dovoljno amilolitičkih enzima. U smeše za njihovu ishranu dodaje se mleko i/ili surutka u prahu. Najznačajniji kriterijum za ekspandiranje smeše koja sadrži mleko u prahu je pojava Majardovih reakcija, koja se manifestuje tamnjenjem proizvoda, a rezultat je reakcije prisutnih jednostavnih šećera sa proteinima i aminokiselinama mleka, što ima negativan uticaj na njihovu svarljivost i zato je to potrebno izbeći.

Da bi se izbeglo oštećenje proteina mleka u prahu i/ili surutke u prahu primenjuje se princip odvojenog ekspandiranja žita koje ulazi u sastav smeše. S druge strane, oko 20 % sadržaja smeše treba da bude neekspandovano žito, jer stimuliše enzimsku aktivnost digestivnog sistema i obezbeđuje frikcione sile neophodne pri drobljenju ili peletiranju ekspandata. Zbog toga, jedan, veći deo žita treba da bude ekspandovan zasebno u ekspanderu na višim temperaturama (125 ⁰C, količina modifikovanog skroba 60–70 %, AMG). Zatim se ekspandovano žito meša sa neekspandovanim i sa ostalim sastojcima smeše (gde se nalazi i mleko u prahu) i tada je količina modifikovanog skroba 45-50 %, AMG. Dobijena smeša vodi se na ekspandiranje pod blažim temperaturnim uslovima (oko 80 ⁰C) kako ne bi došlo do značajnijeg oštećenja proteina mleka i pojave Majardovih reakcija [13].

Uobičajene temperature ekspandiranja hrane za svinje u tovu su 100-110 ⁰C. Više temperature koriste se za smeše sa visokim sadržajem kukuruza.

Ekspandat ima 50 % veću sposobnost rastvaranja u vodi u odnosu na neprocesirane praškaste smeše, peletirane ili peletirane a zatim izdrobljene proizvode. Peletama treba mnogo vremena da se rastvore, dok se praškasta hrana frakcioniše na lakšu frakciju, koja isplivava na površinu, i težu, koja pada na dno. Rastvaranjem ekspandovanog materijala u vodi dobija se stabilan rastvor i svaka životinja dobija hranu istog sastava i sadržaja suve materije, bez obzira koliko je udaljena od mesta mešanja.

Zahvaljujući povećanoj sposobnosti apsorbovanja vode nakon ekspandiranja, sadržaj suve materije tečne hrane može biti povećan za 3 do 4 %. Potrebna je manja količina vode za dobijanja smeše koja dobro protiče. Pri odnosu hrana:voda 1:3, u klasičnoj tečnoj hrani za svinje, sadržaj energije smeše iznosi 3,26 MJ/kg. Kada se taj odnos smanji na 1:2,4, u slučaju ekspandovane hrane, sadržaj energije se povećava na 3,82 MJ/kg.

Prednosti korišćenja ekspandovane hrane u odnosu na korišćenje neprocesirane praškaste hrane ili klasične peletirane hrane (bez ekspandiranja) u ishrani svinja vide se u tabeli 5:

  Praškasta neprocesirana hrana Pelete Ekspandat
Prosečan dnevni prirast, g 909 954 950
Količina konzumirane hrane, kg/dan 2,71 2,72 2,55
Utrošak hrane, kg/kg prirasta (iskorišćenje) 3,01 2,86 2,72
Količina konzumirane vode, l/dan 6,7 6,7 5,9

Tabela-5: Prednosti korišćenja ekspandovane hrane u ishrani svinja [11]

Vidi se da se korišćenjem ekspandovane hrane povećava iskorišćenje hrane i smanjuje količina konzumirane vode. Time se smanjuje i prosečna izlučena količina urina po svinji [11].
.

Ekspandirana hrana u ishrani živine

Kao što je već rečeno, ako se pre peletiranja radi ekspandiranje, dobijaju se pelete boljih fizičkih karakteristika. To je, pre svega posledica želatinizacije skroba. Skrobni matriks fizički vezuje dodato ulje, melasu i druge tečnosti i tako doprinosi boljem kvalitetu peleta.

Pozitivni efekti upotrebe ekspandera pre peletirke u proizvodnji hrane za živinu mogu se videti u tabeli 6, na primeru proizvodnje peletirane hrane za ćurke, sa i bez upotrebe ekspandera.

  Peletiranje Ekspandiranje + peletiranje
Kvalitet peleta, %
Pfost test, 10 min
Pfost test, 60 min
94,2
87,0
96,5
92,0
Utrošak energije,
kWh/t
20 21
Kapacitet proizvodnje,
t/h
8 10,5
Dodata mast pre peletiranja,
%
1,5 5-6
Ukupan sadžaj masti,
%
13,9 13,9
Iskorišćenje,
kg hrane/kg prirasta
2,55 2,43
Masa, kg
ćurke nakon 95 dana
ćurani nakon 140 dana
7,8
16,7
8,5
18,3
Mortalitet,
%
9 6,5

Tabela-11: Ekspander u proizvodnji hrane za ćurke [9]

Kao što se može videti na osnovu rezultata Pfost-ovog testa, uprkos većem sadržaju masti materijala pre peletiranja, kvalitet peleta je bolji nego u slučaju peletiranja bez prethodnog ekspandiranja. To je naročito izraženo u rezultatima drugog testa (60 min) i takve pelete će se značajno manje oštetiti tokom pakovanja, skladištenja i transporta [9]. Utrošak energije se ne povećava značajno, a, s druge strane, značajno se povećava prinos mase i iskorišćenje hrane.

Glavni zahevi za hranu za brojlere su dobar kvalitet peleta, visok energetski sadržaj i dobra higijena hrane. Pri ekspandovanju hrane za brojlere primenjuju se temperature između 100 i 110 ⁰C, a ukoliko hrana ima veći sadržaj kukuruza primenjuju se nešto više temperature (zbog veće rezistentnosti kukuruznog skroba). Prisustvo većih količina pšenice zahteva naknadni tretman enzimima zbog prisutnih pentozana koji imaju antinutritivno dejstvo. Kratak ali intenzivan termički tretman efikasno uništava salmonele i druge štetne bakterije i plesni.

Ishrana brojlera treba da obezbedi brz prirast mase, dok je kod ishrane koka-nosilja situacija potpuno drugačija. Naime, preveliki unos koncentrovane hrane visoke nutitivne vrednosti ne dovodi do povećane produkcije jaja, jer je ona genetski ograničena, već samo do nepoželjne gojaznosti životinja.

Ishrana koka-nosilja treba da ispuni sledeće zahteve:

  • Struktura hrane treba da je takva da onemogućava selektivno konzumiranje različitih komponenti iz sastava smeše.
  • Hrana ne sme da bude suviše sitna niti adhezivna jer dolazi do lepljenja u kljunu. Optimalna veličina čestica je između 1 i 4 mm.
  • Dodavanje krede (CaCO3) je veoma značajno jer je kalcijum neophodan za formiranje ljuske jajeta. Kao bi se onemogućilo selektivno uzimanje hrane, i time potencijalni manjak kalcijuma, kreda ne sme da bude u vidu slobodnih čestica već treba da je vezana u skrobni matriks, što se postiže postupkom ekspandiranja.
  • Gustina hrane (g/l) treba da bude niska kako bi se sprečila pojava gojenja.
  • Higijena hrane treba da je osigurana (uništavanje salmonela i drugih patogenih mikroorganizama) što se obezbeđuje termičkim tretmanom tokom ekspandiranja.

Ekspandirana hrana ispunjava sve ove zahteve. Dakle, životinje konzumiraju hranu male gustine i unos hrane traje duže. Time se sprečava prevelik unos hrane i pojava gojznosti. Sprečeno je selektivno konzumiranje pojedinih komponenti i obezbeđena higijenska ispravnost. Naravno, ekspandiranjem je povećena usvojivost pojedinih sastojaka hrane (skrob, proteni, vlakna…).

Neprocesirana praškasta hrana sklona je segregaciji izbog čega dolazi do selektivnog konzumiranja hrane. Takođe, neophodan je poseban termički tretman radi uništavanja patogenih mikroorganizama. S druge stane, peletirana, kao i peletirana a zatim izdrobljena hrana, ima preveliku gustinu (pojava gojaznosti), a uslovi u peletirci ne obebezbeđuju adekvatan termički tretman.

U tabeli 12 dati su rezultati za 34.000 koka-nosilja, u vremenu od 20-te do 72-ge nedelje starosti, od kojih je polovina hranjena praškastom, a polovina ekspandiranom hranom. Rezultati potvrđuju gore navedene tvrdnje.

  Praškasta neprocesirana
hrana
Ekspandirana hrana
Prosečan broj jaja
po kokoški
289 302
Prosečna masa jajeta,
kg
18,11 18,65
Unos hrane,
g/dan
115,9 108,6
Iskorišćenje hrane,
kg/kg
2,33 2,12

Tabela-12: Rezultati ispitivanja koka-nosilja [9]

Tzv. prljava jaja rezultat su pojave lepljivog fecesa koka-nosilja, koji se javlja usled prisustva neskrobnih polisaharida u žitaricama (β-glukani, pentozani). Oni su sastavni deo ćelijskih zidova žitarca, pri čemu β-glukani su najzastupljeniji u ječmu i ovsu, a pentozani u pšenici i raži. Kako se radi o rastvorljivim i veoma dugačkim nerazgranatim ili slabo razgranatim molekulima, stvaraju se izrazito viskozni rastvori u digestivnom sistemu. Povećan viskozitet himusa otežava difuziju čestica, smanjuje apsorpciju hranjivih sastojaka i usporava pasažu crevnog sadržaja i delovanje enzima. Takođe dolazi i do izlučivanja lepljivog fecesa koji zaostaje na ljuski. Sposobnost vezivanja vode ovih makromolekula povećava se termičkim tretmanom zbog čega tempratura prilikom ekspandiranja ne treba da prelazi 100 ⁰C. Takođe je ispravno i raditi u ovom temperaturnom opsegu uz dodavanje enzima, β-glukanaza, ako je u sastavu hrane visoka koncentracija ječma, odnosno arabinoksilanaza, ako se koriste visoke koncentracije pšenice [9].
.

Ekspandirana hrana u ishrani preživara

U ishrani preživara sve više se koriste potpune smeše. Zahvaljujući nepravilnoj strukturi čestica, ekspandovani materijal, bilo da su u pitanju različiti koncentrati ili individualne komponente (pšenica, kukuruz, ječam,…), je veoma stabilan u potpunoj smeši, u kombinaciji sa silažom i drugim komponentama. Zahvaljujući tome ne dolazi do raslojavanja materijala u hranilicama, za razliku od peleta, i mogućnost selektivnog konzumiranja hrane je eliminisana. Ekspandovani materijal ne praši, a na drobilici/mlinu na valjke može se postići željena veličina čestica, u zavisnosti od zahteva date smeše.

Ekspandovana hrana je našla veliku primenu u ishrani krava muzara.

Pored genetskih predispozicija, značajni faktori koji utiču na povećanje prinosa mleka krava muzara su sledeći:

  • povećanje konzumiranja hrane,
  • povećana svarljivost i energetski sadržaj hrane,
  • adekvatan stepen razgradnje nutrijenata u rumenu (buragu), npr. brzina razgradnje proteina i ugljenih hidrata mora se uzeti u obzir pri sastavljanju smeše,
  • optimalno snabdevanje životinje proteinima, što se postiže povećanjem sadržaja by-pass proteina ¬- BPP (proteina koji se ne razlažu u rumenu),
  • uticaj na razgradnju skroba u rumenu: Povećan sadržaj by-pass skroba i/ili povećana razgradljivost skroba u tankom crevu doprinosi povećanju količine dostupne glukoze.

Na razgradnju nutrijenata u rumenu i tankom crevu može se uticati na različite načine:

  • odabirom sirovina čiji skrob, odnosno proteine, karakteriše brža ili sporija razgradnja,
  • takvim mlevenjem sirovina koje obezbeđuje usku raspodelu veličina čestica,
  • tretiranje sirovina hemijskim i drugim aditivima ili
  • hidro-termičko-mehaničkim tretmanom u ekspanderu.

Mlin čekićar daje proizvod sa širokim rasponom raspodele veličina čestica dok se upotrebom mlina sa žlebljenim valjcima može podesiti željena veličina čestica uz veoma usku raspodelu. Zato je mlin na valjke pogodniji kada se želi postići određena struktura mliva. Kod ječma i pšenice potrebno je dobiti krupne čestice uske raspodele veličina, čime se smanjuje količina skroba koji se razgrađuje u rumenu. S druge strane, kukuruzni skrob je veoma otporan na razgradnju u rumenu. Zato se valjci podešavaju tako da se dobije nešto finije mlivo.

Kod preživara proteinska vrednost hrane nije određena ukupnim sadržajem proteina već sadržajem proteina koji mogu biti usvojeni u tankom crevu – iskoristljivi proteina (IP). Sadržaj IP-na jednak je zbiru BPP-na i proteina sintetisanih od strane bakterijske mikroflore rumena – bakterijskih proteina (BP). Potreba za proteinima je utoliko veća ukoliko je veći prinos mase ili mleka tako da kod visokoproduktivnih životinja treba da bude na odgovarajućem nivou. Utvđeno je da ekspandiranje povećava sadržaj BPP-na, a time se i povećava sadržaj IP-na, bez upotrebe hemijskih sredstava.

U tabeli 13 dat je sadržaj BPP-na određen u eksperimentu sa kravama muzarama:

  Sadržaj BPP-na materijala, %
Neekspandovan Ekspandovan
Žitarice 10-20 25-30
Soja 10-15 30-35
Sojna pogača/sačma 25-35 45-48
Pogača uljane repice 35 56-65

Tabela-13: Uticaj ekspandiranja na sadržaj BPP-na različitih materjala [15]

Utvrđeno je da pri proizvodnji od 30 kg mleka dnevno, pri sadržaju BPP-na 25%, količina IP-na neće biti dovoljna i da je stoga potrebno povećati sadržaj BPP-na na oko 33-35%, s obzirom da se količina BP-na ne može povećati. Kao što se vidi u tabeli 13, to se postiže ekspandiranjem [15].

Takođe, i iskorišćenje BPP-na u tankom crevu povećava se ekspandiranjem, što se vidi u tabeli 14:

  Sadržaj BPP-na materijala, % Sadržaj BPP-na iskoristljivih u tankom crevu, %
Neekspandovan Ekspandovan Neekspandovan materijal Ekspandovan Materijal
Cerealna smeša1) 32 43 82 87
Proteinska smeša2) 39 46 86 9
  1. 75% smeše čine ječam i ovas
  2. 80% čini sačma soje i uljane repice

1) 75% smeše čine ječam i ovas
2) 80% čini sačma soje i uljane repice
Tabela-14: Sadržaj BPP-na i njihovo iskorišćenje u tankom crevu kod ekspandovanog i neekspandovanog materijala [9]
Za visok prinos mleka važno je, s jedne strane, da bude obezbeđena dovoljna razgradnja skroba u rumenu za energetske potrebe mikroflore, a sa druge strane, određena količina skroba treba da bude razgrađena i resorbovana u tankom crevu, za energetske potrebe životinje. Da bi se izbegla suviše velika razgradnje u rumenu, skrob mora biti „zaštićen”. Da bi se to postiglo koriste se komponente sa visokim sadržajem by-pass skroba, kao što je kukuruz. Ali kukuruzni skrob je veoma stabilan i njegova razgradnja u tankom crevu može biti nedovoljna. Tretman u ekspanderu dovodi do modifikacije skroba, čime se povećava njegova razgradnja u tankom crevu te se svarljivost povećava za preko 10%. Takođe, smanjena emisija amonijaka ukazuje na njegovo intenzivnije prevođenje u BP-ne, što znači da je mikroflori rumena na raspolaganju dovoljna količina energije [9].
.

Ekstrudiranje hrane za ribe

Proizvodnja hrane za ribe je znatno složenija u odnosu na proizvodnju hrane za živinu, svinje ili preživare. Razlozi za to su:

  • Ribe imaju znatno kraći digestivni sistem zbog čega hrana mora biti lako svarljiva.
  • Hrana mora biti dobro svarljiva i kako bi zagađivanje vode ekskretima riba bilo što manje. Povećana svarljivost značajno smanjuje količinu izlučenog fosfora i azota.
  • Oblik i veličina hrane treba da je prilagođena vrsti, veličini i uzrastu ribe. Npr., dok su kopnenim životinjama potrebne dve veličine čestica hrane u toku života, pojedinim vrstama riba potrebno je i do 12 različitih veličina, od 0,05 do 12 mm.
  • Takođe, karakteristike plutanja/tonjenja hrane (plivajuća, sporo-tonuća i brzo tonuća hrana) treba da su prilagođene vrsti ribe. Na taj način zagađenje vode nepojedenom hranom se smanjuje, a iskorišćenje hrane povećava.

Ovi različiti zahtevi u velikoj meri su zadovoljeni uvođenjem ekstrudera/ekspandera u proizvodnju hrane za ribe.

Materijal se najpre kondicionira na 80-90 ⁰C, pri čemu je sadržaj vode 15-16 % ako se materijal peletira, 18-20 % ako se ekspandira ili 25-30 % ako se ekstrudira.

Dakle, u proizvodnji hrane za ribe postoje tri načina proizvodnje peleta:

  1. Peletiranje kondicioniranog materijala. Ovim procesom se dobijaju tonuće pelete, čija je gustina preko 1000 g/dm3. Gustina je velika jer pri peletiranju ne dolazi do ekspanzije i nema modifikacije skroba. Dobijene pelete sadrže 1 do 3 % nepoželjnih sitnih čestica. Iz ovih razloga, kao i s obzirom na to da ekstrudirana hrana može imati znatno veći sadržaj masti od peletirane, a visok sadržaj masti je neophodan u hrani za ribe, peletiranje se sve manje koristi.
  2. Ekspandiranje a zatim peletiranje. U ovom postupku, variranjem pritiska u ekspanderu, podešavanjem pritiska koji se saopštava konusu i podešavanjem protoka materijala, može se uticati na gustinu dobijenih peleta. Ipak ne mogu se postići uslovi koji bi rezultovali dobijanjem plutajućih peleta. Razlog za to je veći sadržaj masti u materijalu zbog čega se u ekspanderu ne ostvaruju dovoljne sile frikcije i uslovi nisu dovoljno oštri da bi se postigao dovoljan stepen ekspandovanja.
  3. Dakle, u proizvodnji hrane za ribe dominira operacija ekstrudiranja. Ekstruder treba da ima zonu zagrevanja ili hlađenja kako bi se moglo uticati na ekspanziju i time na gustinu peleta. [16]

Dakle, moglo bi se zaključiti da se prvim načinom može proizvoditi tonuća hrana za ribe, ali da je ona, zbog nedovoljnog stepena modifikacije skroba, neadekvatna za ishranu riba. Drugim postupkom bi se mogla proizvoditi sporotonuća hrana, ali svakako je najpogodniji treći postupak, gde se variranjem procesnih parametara mogu dobiti pelete različitih gustina, oblika i veličina.
.

Ekstrudiranje hrane za pse i mačke

Ekstrudiranje je našlo i veliku primenu u proizvodnji hrane za pse i mačke.

Hrana za pse i mačke treba da bude visokog kvaliteta, visokog energetskog sadržaja i lako svarljiva, naročito komponente biljnog porekla. Koriste se otpaci mesne industrije, konzervisana hrana, polu-suva i suva hrana.

U većini slučajeva, suva hrana je peletirana, ekstrudirana ili u obliku flekica. Često se koriste smeše koje se sastoje od peleta, osušenog mesa i flekica. Suva hrana sadrži 50-60 % žitarica ili sporednih proizvoda prerade žitarica. Enzimska razgradnja skroba u digestivnom sistemu pasa i mačaka je slaba te je modifikacija skroba neophodna. Da bi se postigla modifikacija skroba u dovoljnom iznosu i da bi se obezbedilo dobijanje peleta bez nepoželjnih sitnih čestica, sve komponente moraju biti samlevene tako da je veličina česica ispod 800 µm.

Linija ekstrudiranja sastoji se iz sledećih celina:

  • Predkondicioner sa mogućnošću dodavanja pare, vode i drugih tečnosti.
  • Dugotrajni kondicioner, 3-10 min, koji obezbeđuje dovoljan stepen promena sastojaka smeše nakon ekstrudiranja.
  • Ekstruder sa odgovarajućom matricom.
  • Trakasta sušnica.
  • Uređaj za dodavanje ulja i drugih tečnosti, npr. vakuum zamašćivač (vacuum couter).
  • Trakasti hladnjak sa uređajem za raspršivanje aroma, aditiva…

Veličina i oblik peleta zavise naravno od vrste i uzrasta životinje. Ekstrudiranjem se mogu dobiti pelete veoma različitih veličina i oblika (prsten, koska, list deteline…). Boje mogu biti dodate pre ekstrudiranja ili mogu biti dodavane rasprskivanjem nakon sušenja/hlađenja.
.

Zaključak

Uvođenje ekstrudera/ekspandera dovelo je do velikih promena i unapređenja u industriji proizvodnje hrane za životinje.

Operacija peletiranja, bez prethodnog ekspandiranja, praktično se više i ne primenjuje, s obzirom na brojne prednosti korišćenja kombinacije ova dva uređaja.

Hidrotermičko-mehanički tretman ekspanderom dovodi do modifikovanja skroba, proteina i prehrambenih vlakana sirovina, što dovodi do njihovog lakšeg i boljeg iskorišćenja u organizmu. Time se povećava nutritivna vrednost i energetski sadržaj hrane. Uništavaju se antinutritivni faktori i patogeni mikroorganizmi. Takođe, proizvod se i fizički modifikuje i dobija se znatno bolji kvalitet peleta, čak i pri višem sadržaju masti.

Ekspander se koristi i kao samostalna mašina, bez naknadnog peletiranja, što se pokazalo pogodnim u proizvodnji hrane za koke-nosilje, tečne hrane za svinje i smeša za preživare.

U proizvodnji hrane za ribe, pse i mačke koristi se ekstruder, jer zbog potrebnog većeg energetskog sadržaja, ove vrste hrane imaju više masti, te u ekspanderu ne bi mogle biti obezbeđene dovoljne sile frikcije (temperatura i pritisak ne bi bili dovoljno visoki).

Mogućnosti ekstrudera/ekspandera nisu još uvek dovoljno ispitane i neophodno je sprovesti brojna istraživanja, s obzirom da minimalne promene uslova rada i sastava polaznog materijala drastično menjaju finalni proizvod. S obzirom na to, moguće je očekivati nastajanje novih proizvoda i uvođenje novih sirovina u industriji hrane za životinje.
.

Literatura

1. Mian N. Riaz, Ph. D.: Extruders and Expanders in Pet Food, Aquatic and Livestock Feed, Clenze, Germany, 2007.
2. Rossen, J. L., Miller, R. C.: Food extrusion, Food Tecnology 27, (1973), p. 46-53.
3. Kaluđerski, G., Filipović, N.: Metode ispitivanja kvaliteta žita, brašna i gotovih proizvoda, Alfa Graf, Petrovaradin, 1998.
4. Smith, O. B.: Extrusion Cooking, New Protein Foods 2, Academia Press, New York, 1976.
5. Darrington, H.: A long running cereal, Food Manufacturing 3, (1987), p. 47-48.
6. Smith, O. B.: History and status of specific protein-rich foods: extrusion-processed cereal foods, In: Protein-Enriched Cereal Foods for World Needs. M. Milner, ed. American Association of Cereal Chemists, St. paul, MN, 1969.
7. Smith, O. B.: Why use exstrusion, Symposium on Extrusion: Process and Product Development, American Association of Cereal Chemists, St. paul, MN, 1971.
8. Gavrilović, M.: Tehnologija konditorskih proizvoda, Futura, Petrovaradin, 2003.
9. Mian N. Riaz, Ph. D.: Extruders and Expanders in Pet Food, Aquatic and Livestock Feed, Clenze, Germany, (2007), Chapter 5: Expander Technology (Hans Walter Lucht)
10. http://www.amandus-kahl-group.de/
11. Lucht H. W.: Expanded feed and pig production, International Pig Topics, Volume 7, Number 2
12. Nielsen, L. C.: Danish Experiences with Structurized Pig Feed, VICTAM Symposium 1995, Proceedings
13. Lucht H. W.: Expanded feed and pig production, International Pig Topics, Volume 7, Number 2
14. Lucht, H. W.: Piglet starter with skimmed milk and whey powder, Feed Tech, Volume 5, Number 2, 2001.
15. Nowak, W., Michalak, S., Wylegala, S.: In situ evaluation of ruminal degradability and intestinal digestibility of extruded soybeans, Czech J. Anim. Sci., 50, (2005), p. 281-287
16. Hans Walter Lucht: The importance of product density in the production of fish feed, International Aqua Feed

Autor: dipl. ing. Vukmirović Đuro, www.tehnologija hrane.com

Poslednja izmena
Pročitano 985 puta
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam