ravago

Evo kako prepoznati afričku svinjsku kugu

Evo kako prepoznati afričku svinjsku kugu

Iako bolest ne preti Srbiji, nije naodmet znati kliničku sliku - afrička kuga veoma je slična klasičnoj. Msc Vladislav Višnjić objašnjava kako izgleda afrička kuga

Iako afrička svinjska kuga može stići i do Srbije, za to je trenutno verovatnoća mala i ne bi trebalo da zabrinjava naše farmere. Međutim, mogućnost postoji te stoga nije naodmet znati kakva je klinička slika obolelih svinja.

Msc Vladislav Višnjić, stručnjak kompanije „Ravago“, najveće fabrike za proizvodnju premiksa za stočnu hranu u Evropi, objašnjava za Agrosmart da je afrička svinjska kuga veoma slična klasičnoj svinjskoj kugi, a da bismo je razlikovali neophodno je uraditi detaljne laboratorijske analize.

-Klinički znaci i postmortalne promene su gotovo indetične. Pored prenošenja bolesti sa divljih svinja direktnim kontaktom, bolest se prenosi i krpeljima. Bolest se može preneti i preko prehrambenih proizvoda od svinja koji nisu dovoljno termički obrađeni – kaže Višnjić.

Klinički znaci su:

Visoka telesna temperatura 40 - 42℃

Gubitak apetita

Depresija

Cijanoza ušiju, repova, njuške i donjih delova nogu - praćena sitnim hemoragijama

Svinje leže nakupljene

Drhrtanje i nenormalno disanje

Kada se podignu nesigurne su na nogama

Nakon nekoliko dana sledi koma i smrt

Abortusi

Širenje bolesti je veoma brzo i smrtnost je velika

 

-Ukoliko su svinje držane na farmama sa dobrim biosigurnosnim merama, možete biti sigurni da one neće oboleti. Potrebno je, međutim, voditi računa o populaciji divljih svinja, pogotovo u pograničnim regijama uz Rumuniju i Mađarsku. Vozila za prevoz stoke, hrane i konfiskata moraju se propisno održavati, čistiti i dezinfikovati pre svakog utovara ili eventualnog ulaska na farme. Neophodna je adekvatna evidencija posetilaca i vozila na farmama – kaže ovaj stručnjak uz napomenu da lečenja protiv afričke svinjske kuge nema. Sve obolele životinje se neškodljivo uklanjaju.

On podseća na to da je ova bolest u Evropu stigla širenjem iz Afrike u Portugal - prvi put 1957. i ponovno 1960. godine. Virus se proširio kroz Portugal i na Španiju, a zatim se pojavila u Francuskoj, Italiji, Belgiji, Holandijij, Malti, Kubi, Brazilu, Haitiju i Dominikanskoj Republici i USA. Bolest je tada iskorenjena klanjem svih bolesnih životinja.

Prvi novi slučajevi u Evropi su se pojavili 2007. godine u Jermeniji, Azerbejdžanu i Rusiji. Mislilo se da će bolest biti lako iskorenjena jer se pojavljivala lokalno. Međutim, nakon nekoliko godina se nekontrolisano proširila na Estoniju, Letoniju, Litvaniju i Poljsku. Brzom prenošenju je doprineo velki broj divljih svinja i bolest je brzo zahvatila i Ukrajinu, Moldaviju, Slovačku, Češku, Mađarsku i Rumuniju.

Virus je uglavnom prisutan na divljim svinjama i pojavljuje se u regijama sa velikom populacijom ovih životinja. To je jedan od glavnih razloga za brzo širenje bolesti, a ona nastaje i zbog nedovoljnih ili neadekvatnih biosigurnosnih mera, recimo zbog izostanka osnovnih mera zaštite kao što je ograda.

Prema podacima Evropskog sistema za uzbunjivanje za životinje i prema podacima zemalja koje su pogođene ovom bolešću u periodu od januara do septembra 2017. broj proboja je prikazan u tabeli:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U nama trenutno najinteresantnijoj Rumuniji desila su se dva proboja u julu i avgustu 2017., na kilometar udaljenosti jedan od drugog. Oba su se javila uz granicu sa Mađarskom i Ukrajinom. U oba slučaja bolest se pojavila kod domaćih svinja u dvorištima.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Širenje bolesti u Poljskoj:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Situacija iz 2014. godine sa 30 proboja bolesti kod divljih svinja i 2 proboja kod domaćih se značajno pogoršala i u 2017.godini imamo 324 proboja kod divljih i 75 proboja kod domaćih životinja.


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Distribucija pojave i širenja bolesti u Rusiji i Ukrajini:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Izvor podataka i fotografija: WOAH, ADNS, Evropska komisija

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam