ravago veliki

Koke ne kolju, a od jaja zarade platu

Koke ne kolju, a od jaja zarade platu

Na imanju u Topoli ima stotinu kokica koje snesu oko 1700 jaja mesečno.

Porodica Jovanović iz Topole na svom gazdinstvu pored brojnih domaćih životinja gaji i živinu. Domaćin tvrdi da se koke koje on gaji razlikuju od ostalih u selu jer su nastale ukrštanjem koje je on sam sproveo.

„Došao sam na ideju da ukrštanjem čistih rasa kokoši dobijem domaću kokošku koja nosi veliki broj jaja tokom godine. To je suprotan smer od onoga kojim se kretala nauka prilikom stvaranja čistih rasa. Pošto me bije glas da sam „naopak“ čovek ovaj naopaki proces je jedan od pokazatelja da možda tu ima istine“, kroz smeh započinje priču Dragan Jovanović, domaćin iz sela Zagorica.

Na imanju je oko 100 kokica i 15 pevaca. A evo kako je tekao proces njihovog nastajanja.

„Kupio sam po deset jednodnevnih pilića svih rasa do kojih sam mogao doći Amrok, Leghorn, Italijanka, Minorka, Njuhempšir, Sadeks, Australorp, i trideset koka nosilja koje se drže u kavezima što je ukupno brojalo 100 komada. Kad su porasli bilo je 65 kokica i 35 pevaca. Othranjeni su u kavezu i kao već formirani pušteni u ekonomski deo dvorišta. Kasnije je ostavljeno po dva pevca od svake rase i sve koke. Višak pevaca smo poklali. Tu su se ukrštali, jaja od tih koka ubačena su u inkubator i dobijene koke koje i sada gajim“, objašnjava naš domaćin.

Ove koke u  proseku dnevno nose oko 65 do 75 jaja. Godišnje snesu oko 20 000 jaja odnosno oko 1 700 mesečno.

„Prosečna cena po kojoj prodajem domaća jaja nije ispod 13 dinara, od 10 – 20 dinara, mesečno zaradim oko 22 000 dinara. To je minimalna plata ali bez odlaska na posao sve uzgred. Koke hranim samo u zimskom periodu kad nisu u stanju da same pronađu dovoljno hrane u prirodi, jer se slobodno kreću po voćnjaku i obližnjoj šumi preko puta dvorišta kada su vremenske prilike za to. Za ishranu u tom periodu koristim kukuruz, pšenicu, ječam, ovas i bajt hleb . U periodu kad same pronalaze dovoljno hrane u prirodi dobijaju uveče minimalnu količinu bilo kakve zrnaste hrane da bi imale osećaj gde im je dom i gde su gnezda za nošenje. Naravno uvek im je obezbeđeno dovoljno čiste vode ispred prostorije u kojoj spavaju“,ističe Jovanović.

Inače koke na njihovom gazdinstvu se nikada ne kolju. Desi se da neka ugine od starosti, neke ukradu predatori lisice, jastrebovi a neke domaćin i pokloni. Obično koliko bude rashoda tokom godine toliko se novih izleže tokom leta i ta brojka oko 100 je već godinama u njihovom domaćinstvu. Jaja od domaćih koka se dosta traže i lako se prodaju, dosta ljudi kupuje jaja da bi ubacivali u inkubator i izvodili male vesele koke.

Izvor:Glas Zapadne Srbije

 

 

 

 

Tagovi: koke jaja platu
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera