ravago

Koke sa salaša ponovo hit

Koke sa salaša ponovo hit

Cena je po prvi put u poslednjih nekoliko godina u korist domaćeg pileta koje košta 60 dinara, a ono belo koje se utovi za šest do osam nedelja je 50 dinara

Lepi prolećni dani obogatili su i pijace u bačkopalanačkom kraju, jer je, pored zeleniša, sve više živine – pilića, pačića, guščića, ćurića...
Po pravilu reč je o domaćoj, salašarskoj živini koju izvedu kvočke, patke, guske, ćurke. Brzopotezni, kako ovde nazivaju hibridnu živinu i koke nosilje, stižu upakovani na adresu kupca, ili se preuzimaju u poljoprivrednim apotekama, veterinarskim stanicama.

Nešto između ova dva vida živine jedini u ovom delu Bačke ima Ranđel Vasić. On u inkubatorima leže isključivo domaću pilad. Veli da je sa prodajom pilića starosti od jednog do deset dana počeo pre pola meseca i da, verovatno lepo vreme dobro utiče na prodaju.

- Kao da se ljudi koji imaju okućnicu, zadnje dvoriše, kuću na periferiji, ili salaš, vraćaju domaćoj živini. Cena je po prvi put u poslednjih nekoliko godina u korist domaćeg pileta koje košta 60 dinara, a ono belo koje se utovi za šest do osam nedelja je 50 dinara – priča Vasić. – Ukoliko ne bude nečeg nepredviđenog mogao bih ovog proleća u svojim inkubatorima, koji su registrovani kod nadležnih i za koje imam sve potrebne dozvole, da izležem oko 12.000 domaćih pilića. Jaja po tradiciji kupujem u okolnim selima kod ljudi za koje pouzdano znam da drže samo domaću živinu.

Ove godine, veli Vasić, ima dosta graorana, ali nađu se i gološijani, gaćani, ima svakakvih. Reč je o živini koja se godinama i decenijama ukrštala, ali je otpornija od hibrida i namenjena je ekstenzivnom uzgoju. Koke, na primer, pronesu tek posle šest meseci, a petlovi posle jedne godine imaju od četiri do šest kilograma. Jeste da se dugo čeka da koke pronesu, jeste da je duga godina da bi petlova supa bila žuta kao dukat, ali strpljivi uživaju u jajima čije je žumance stvarno žuto, a petlovo meso slatko, lepi se za prste kao da je od želatina, baš kao što su sredovečni zapamtili iz vremena detinjstva i kuhinja njihovih baka na selu. - Kupuju ljudi od par destina do par stotina pilića, u zavisnosti od uslova za držanje – dodaje Ranđel. - Na ovakvu vrstu živine treba, kao i kod druge, obratiti pažnju prvih nedelja, a kasnije je sve mnogo jeftinije, prostije i lakše. U poljoprivrednim gazdinstvima ovakve kokoši hrane se sa onim što se proizvede na gazdinstvu bez koncentrata. Ima i onih koji i ovu ukrštenu živinu hrane kao i tovne hibride, a to je bacanje para, jer niti oni mogu da napreduju kao hibridni, niti je tada meso zdravo i ukusno kao kada se hrani na otvorenom, ili u avliji, kada kljuca travu, čeprka po zemlji...

Interesantno je da domaća živina, ona koja se kreće po dvorištu ili širem prostoru ima dosta naprijatelja, a gazda ima štete ukoliko ne obrati pažnju. Najopasniji i to uglavnom noćni predatori su u tvor, lisica i sova. U Bačkoj Palanci, posebno na rubovima varoši, ali i u selima, sve veće štete nanose psi lutalice, ali i sve brojniji šakali.

Nije organska hrana za hibridno pile

Organska proizvodnja jaja i mesa regulisana je za zakonom i pravilnikom, ali kod nas je slabo razvijena i upražnjava se uglavnom za sopstevene potrebe, a ne za tržište. Stručnjaci kažu da i u takvoj proizvodnji prednost treba dati domaćim rasama i sojevima. Za autohtone rase se smatraju: somborska kaporka, gološijanka, svrljiška i dečanska kokoš... Ostale rase pripadaju kombinovanom tipu. Za organsku proizvodnju jaja, pogodne su rase njuhempšir, plimutrok i rodajland. Za proizvodnju mesa na organski način pogodne su vajtrok, hudan, saseks, orpington, odnosno spororastući hibridi. Stručnjaci, takođe napominju, da brzorastući hibridi, odnosno standardni brojlerski pilići nisu pogodni za organsku proizvodnju jaja i mesa.

(Dnevnik)

Poslednja izmena
Sledeći članak
Ovnove dobro nahraniti
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam