ravago

Po kravi muzu 11.702 litre i ne plaše se konkurencije

Po kravi muzu 11.702 litre i ne plaše se konkurencije

Farma Branislava Popovića u Skorenovcu za primer. Preko milion litara mleka dalo 98 muzara

Govedarska farma porodice Branislava Popovića (58) iz južnobanatskog mesta Skorenovca u proizvodnji mleka postiže učinak na kome joj mogu pozavideti i farmeri najrazvijenijih evropskih zemalja.

Branislava kraće i jednostavnije zovu Bato, a on je sa sinovima Brankom i Miletom i suprugom Maricom, ostvario postavljeni cilj u mlečnom govedarstvu, jer je lane njihovih 98 krava muzara dalo 1,140.000 litara mleka. Dodaju li se tome utovljeni bikovi i ratarenje na oko 300 hektara, ova farma u Skorenovcu s pravom može poneti epitet uspešne. Popović se mnogo ne obazire na ukidanje prelevmana i slobodan uvoz mleka. On kaže da je sa sadašnjom proizvodnjom konkurentan i da će se što boljim rezultatima u proizvodnji boriti do poslednjeg daha sa konkurencijom iz uvoza.

- Imamo visokomlečne krave, postižemo dobre rezultate, tako da o tome nisam puno ni razmišljao, niti razmišljam – priznaje Popović. - Nemam čega da se pribojavam, dok krave daju ovoliko mleka koliko sada daju. Svi u familiji od farme imaju dobru platu, a uposlena je i nekolicina meštana Skorenovca. Ja sam ti naopaki stočar, vodim računa o kravama i vrlo retko sam prinuđen da plaćam usluge veterinara, u godini dana jednom ili nijednom. Uz kolege i prijatelje veterinare sam se obučio tako da sam vršim veštačko osemenjavanje krava. Samo sveže oteljena krava daje mleko, a ona krava koja nije osemenjena 200 dana posle telenja, tu nema proizvodnje.

Branislav je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu završio stočarski smer, a sinovi su uključeni u poslove na farmi i pokazuju zainteresovanost za njeno unapređenje, tako da im Bato sve više prepušta brigu o farmim jer vide da proizvodnja mleka ima budućnost. Pre nego što se upustio u farmerske vode Bata je radio u struci, jer se po sticanju fakultetske diplome 1984. godine u Zemunu vratio u rodnu Liku, ali je 1995. sa porodicom dospeo kada i mnogi drugi sa tih prostora. Prvo radno mesto mu je bilo u Poljoprivrendom preduzeću “Budućnost” u Banatskom Novom Selu, posle je radio na nekim privatnim farmama, zatim u Čurugu i Smederevu. Uključen je bio u projekat da se ostvari godišnja proizvodnja od 9.500 litara mleka po kravi, pa kada je uvideo da to uspešno radi drugima, priča da je uz neke pozajmljene pare odlučio da to radi na sopstvenoj farmi, pa se govedarstvom počeo baviti 2007.

- Tada sam kupio 47 junica i već naredne 2008. godine osporučili smo 320.000 litara mleka, a sada na farmi imamo oko 330 grla – saznajemo od Popovića. - Od kada je farma osnovana za njeno proširenje nismo ništa kupovali, nego je sve iz sopstvene reprodukcije. U prošloj godini ostvarili smo najveću isporuku mleka pa smo mlekarskoj industriji isporučili milion i 90.00 litara, oko 50.000 litara su posisala telad što znači da je ukupna proizvodnja bila oko milion i 140.000 litara mleka. To je ostvareno sa 35.745 hranidbenih dana, pa računica kazuje da su muzare sa naše farme postigle prosek od 32 litre dnevno. Trenutno sada imamo svakodnevno 3.400 litara mleka od 104 krave, što znači da je muzni prosek 34 litre dnevno, što je itekako dobro. Za prošlu godinu na 98 muzara prosek po kravi iznosio je 11.702 litre, što je prosek za petinu viši nego 2015. Da se održi i unapređuje dostignuti nivo proizvodnje kao u najrazvijenijim evropskim zemljama, ima tu još da se ponešto doteruje.

Bato uverava da na području Vojvodine vidi budućnost za mlade farmere koji vredno i uspešno rade, slično kao njihova farma u Skorenovcu. Da bi neko na svojoj farmi postao tata-mata u proizvodnji mleka, kategoričan je naš sagovornik, potrebno je ulagati puno disciplinovanog i marljivog rada.

- Naša farma je malo specifična jer u toku dana krave muzemo tri puta, ujutro, u podne i uveče. Četiri puta dnevno im dajemo koncentrat, jer krave i zaslužuju da budu nagrađene za mleko koje daju. Svakoj kravi dnevno sleduje 300 grama, hrane se još kvalitenom lucerkom i silažom, a u jesenjem periodu i repinim rezancima, kada ih ima na tržištu – pojašnjava Popović.

- Mi ne znamo da iskoristimo genetski potencijal koji imamo– smatra Popović. -Često puta dolazi se u poziciju da skupo plaćamo seme bikove čuvenih u svetu po 50 ili 100 evra, a da ta genetika kada dođe na naše farme umesto uspeha donese gubitke. Sada je recimo već sramota imati pet tona pšenice po hektaru, što je u odnosu na savremene tehnologije i prinose od preko sedam tona čist gubitak, jer su troškovi isti. Tako je to i u mlekarstvu, računica nije ista ako poredimo krave koje godišnje daju pet do šest hiljada litara mleka sa onima koje daju mnogo više.

Popović je kategoričan da poljoprivredna gazdinstva sa malim posedima i dve-tri krave ne mogu od toga da žive, jer kako veli, to je prošlo vreme, jer sada može da se živi od 40, 50 ili 100 krava pa naviše. Mleko sa farme porodice Popović završava na preradi u Mlekari “Meggle” u Kragujevcu. Branislav naglašava da je mleko ekstra kvaliteta, da su odnosi sa otkupljivačem izuzetno korektni, a da se svako jutro mleko upućuje na ikrobiološke analize u Novi Sad.

- Bio bih nepravedno bezobrazan ako bih se žalio, jer sve ovo što smo do sada napravili i stekli je od mleka, pošto posle završetka fakulteta ništa nisam imao – iskren je Popović. - Nisam imao ni potrebnih pola hektara zemlje, što je bio uslov da registrujemo poljoprivredno gazdinstvo, pa smo to nekako uspeli da rešimo. Pored isporučenih preko milion litara mleka u prošloj godini smo na tržištu prodali preko 2.000 tona ratarskih proizvoda, pšenice, suncokreta, soje i kukuruza. Na trežište sa naše farme je otišlo 50 utovljenih junadi u proseku od preko 500 kilograma, kao i 16 škartnih krava, što takođe nije beznačajno. Imamo kompletno zaokruženu liniju u govedarstvu, pa nikada ne prodajemo telad, nego se prodaju tovna junadi ili škartne krave, pa samo tu ima matematike i pozitivne računice. Upravo smo u četvrtak isporučili pet komada bikova od po 525 kilograma. Danas da kupite “simentalca” i stavite ga u tov morate ga platiti 450 do 500 evra, zavisno već koliko teže, tako da je računica daleko povoljnija kada imamo telad sa naše farme.

U poljoprivredi računice su jasne ako se pogleda učinak na farmi, ili prinosi na njivi. Popović veli da nije svejedno da li po hektaru ostvarujete pet tona pšenice, što je nekada bio pojam i na vojvođanskim poljima, u odnosu na prinos od sedam ili devet tona, ili, očito su drugačije računice u našem slučaju sa proizvodnjom mleka od 11.702 litre po kravi, u odnosu na one koji imaju upola manje. Popovići obrađuju oko 300 hektara zemlje, uglavnom uzete u zakup, jer svoje zemlje nemaju mnogo.

Pored izuzentih rezultata u proizvodnji mleka farma porodice Popović je specifična i po tome što na farmi nema ni kilograma svog kukuruza, niti drugih proizvoda iz ratarenja. Sav rod iz ratarenja odmah prodaju na tržištu, a gotovu koncentrovanu stočnu hranu kupuju od.

- Kao poljoprivredni proizvođač nisam pao u zamku, kao mnogi drugi stočari, da imam sopstvenu mešaonu stočne hrane, jer smatram da ne bih mogao da postignem ni kvalitet ni kvantitet koji je potreban za potrebe farme. Smatram da sam se opredelio za bolju varijentu i svakog meseca kupujemo tri i po vagona koncentrata iz fabrike “Gebi”. Jednostavno, neću da imam svoju mešaonu stočne hrane, jer smatram da je ovo racionalnije i bolje. Uveren sam da u svojoj mešaoni ne bih nikako mogao kvalitetno pratiti tehnologiju kao fabrika koja je za specijalizovana za proizvodnju koncentrata – kaže Popović.

Genetika važna ali nije presudna

Popović dodaje da važnu ulogu ima i genetski potencijal krava, ali da to nije presudno, uveravajući da za crno-bele krave rase “holštajn” sramota je pominjati godišnji učinak od 5.000 litara mleka, jer one moraju davati bar 6.000 do 7.000 litara ukoliko se njima postupi na normalan način. Ali, naglašava, da uz samo malo više pažnje i truda stiže se do preko 9.000 litara, a nije nedostižno da se pomuze 12.000 do 13.000 litara po grlu, čemu su se približili.

Milorad Mitrović, Dnevnik

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine