ravago

S mangulicama prevrtljiva računica

S mangulicama prevrtljiva računica

Na farmi Perice Drezgića u Kuzminu krdo od 350 do 360 grla. Od tog broja je 120 umatičenih priplodnih krmača i pet nerastova. Isplati se samo uz ogroman trud

Porodično gazdinstvo Perice Drezgića (47) iz Kuzmina ima najveću farmu mangulica, koja se nalazi na “Sremskom salašu Drezgić”, prvom imanju iza naplatne rampe kada se sa autoputa krene preko Kuzmina put Sremske Rače i Bijeljine. Drezgić je prve mangulica zapatio iz ljubavi, ali je od desetak grla negovanih na salašu, za koje je hrane bilo usput iz ratarske proizvodnje, postao najveći odgajivač u Srbiji.

– Malo po malo, ljubav prema mangulicama, koje su ovde nekada držali moji preci, pošto sam se uverio da ima interesovanja i potražnje, pretvorila se u ozbiljnu priču, pa je, eto, posle devet godina na farmi krdo od 350 do 360 grla. Od tog broja je 120 umatičenih priplodnih krmača i pet nerastova – pripoveda nam Perica Drezgić.

Mangulice nisu odviše zahtevne za uzgoj, jer imaju slobodu na salašu, a naš sagovornik pojašnjava da ih dodatno hrani kukuruzom, pšenicom i ječmom, tritikaleom, zeljem i drugom travom koje ima u izbobilju. Bave se Drezgići i povrtarstvom, pa Perica veli da je nekada povoljnija računica kod mangulica, a nekada bolji profit daju bostan i paprika.

– Ishrana mangulica je sto posto prirodna sa našeg imanja, nikakvi premiksi i koncentrati ne dolazi u obzir. Mangulice imaju takvu genetiku, pa sam uveren da one ne bi ni jele koncentrat, njima prija zdrava prirodna ishrana, sloboda i kaljužanje, da su što više u prirodi, da imaju što više prostora. Zbog toga je im je već pomalo tesno na farmi, pa nameravam da je proširim pošto oko salaša imam tri jutra zemlje. Čak je u planu da jedan deo imanja bude pošumljen, da mangulice imaju više hlada za plandovanje – saznajemo od Drezgića.

Uzgoj mangulica, uverava domaćin iz Kuzmina, može da se isplati samo uz ogroman trud, pa mu mnogo pomažu sin Goran (26), koji je odlučio da ostane u Kuzminu, i još jedan radnik koji je angažovan na farmi.

– U odnosu na uzgoj tovljenika na svinjogojskim farmama, uzgoj mangulica je mnogo sporiji. Evidentno je da jako malo prase, od tri do pet komada, a kada neka od krmača oprasi šestoro - to je premija. Pored toga, i prirast je sa ovakvim načinom ishrane jako skroman, tako da mangulici treba godina, pa čak i godina i nekoliko meseci da bi dostigla sto ili 110 kilograma, što je jako sporo, jer je taj ciklus u svinjogojstvu tri puta brži. Samim tim je onda razlika u ceni i krajnjoj računici. Definitivno, tovljenici rasnih svinja su tri do četiri puta jeftinije u odnosu na mangulice – ukazuje Drezgić, uz napomenu da se kilogram žive vage mangulice danas kreće između dva i po i tri evra. Sa “Sremskog salaša Drezgić” Perica uspeva sve da proda, jer smatra da ima solidno tržište, jer je, kako veli, “na ovom podurčju jedinstven” pošto je uspeo da se u uzgoju mangulica održi skoro deceniju i ima svoje stalne mušterije, koje redovno navraćaju na salaš.

– Pomalo radimo i prerađevine od mangulica, što je jako tražena roba. Na dobroj smo lokaciji, na tranzitnom smo mestu prema Hrvatskoj i Republici Srpskoj, pa nam i to dosta pomaže u čitavoj priči.

Perica ne krije da je zadovoljan što država stimuliše držanje autohtonih mangulica. Zahvaljujući tome što je farma registrovana i priplodne krmače i nerastovi umatičeni po oprašenoj krmači ostvaruje se podsticaj 10.000 dinara, a za priplodne nazimice 5.000 . Međutim, naš domaćin ukazuje i na to da jako sporo i teško ide sa omogućavanjem prerade i plasmana prerađivina u okviru poljoprivrednog gazdinstva.

– Ja sam za to da ono što proizvodimo i prerađujemo bude naš bend tradicionalne proizvodnje, da nam se omogući klanje i prerada 150 do 200 grla godišnje, naravno uz ispunjavanje određenih uslova i dobijanje svih neophodnih dozvola. Od toga bi veće koristi imali i farmeri i država, jer bi se nama obezbedio lakši, bezbedniji i na prvom mestu legalan plasman, a samim tim bi bilo i više prihoda u državnoj kasi.

Drezgići imaju malo obradive zemlje, svega osam jutara, što im takođe predstavlja veliki problem, jer imaju potrebe da za farmu mangulica obezbede dovoljno kukuruza i durgih žitarica. Sada se nadaju da će na osnovu farme i umatičenih grla ostvariti pravo prečeg zakupa državne zemlje.

– Po umatičenim grlima naše gazdinstvo bi sledovalo preko 50 hektara, ali bismo bili zadovoljni kada bismo dobili i 20. Do sada nam to, međutim, nije uspevalo. Malo je sve oko toga bilo uzburkano, pa se situacija smirila, podneli smo dokumentaciju i radimo na tome da dobijemo u zakup nešto državnih oranica. Značilo bi nam mnogo jer smo sada primorani da dosta kukuruza kupujemo, a ovako bi hranu za mangulice imali iz sopstvene proizvodnje, pa bi nam bilo daleko lakše – priznaje Perica Drezgić.

Vakcina protiv kuge sprečava izvoz

Sa farme porodice Drezgić do sada je uzgajivačima isporučeno dosta umatičenih priplodnih nazimica u Vršac, Tutin, Požarevac i druga mesta. Ima potražnje i za plasmanom prasadi i nazimica iz inostranstva, međutim, Perica Drazgić predočava da je za to prepreka obavezna vakcinacija protiv svinjske kuge, koja je kod nas obavezna:

– Traže nam mangulice iz Hrvatske, Italije, Bosne i Hercegovine, pa čak iz Amerike. Bilo bi jako dobro, ako bi se po tom pitanju uradilo, da se ukine obavezna vakcinacija protiv kuge makar za naše autohtone mangulice, da bismo mogli da je plasiramo na zainteresovana tržiša. Mangulica je otporna, njoj ne treba neka posebna zaštita, i na našu farmu veterinarska služba ulazi samo da izvrši dezinfekciju objekata i osnovne preglede, a što se tiče zdravstvenog stanja do sada nismo imali problema.

(Milorad Mitrović, Dnevnik)

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info