ravago

Manje mesa dobro za zdavlje ljudi i planete

Manje mesa dobro za zdavlje ljudi i planete

Sve veća potrošnja mesa narušava stanje životne sredine, jer se hrana za životinje proiozvodi na sve većim površinama, najčešće u monokulturi.

Broj ljudi na svetu se u poslednjih 50 godina udvostručio. A konzumacija mesa se utrostručila. To je opasan trend jer prouzrokuje glad, siromaštvo, promenu klime i izumiranje životinjskih i biljnih vrsta.

Nemci su u 2016. po glavi stanovnika konzumirali 59 kilograma mesa. To je nešto manje nego prethodne godine, ali je ta količina poslednjih desetak godina manje-više ista. Količina se dakle ne smanjuje, uprkos brojnim kampanjama koje ukazuju na štetnost mesa. Nemačko društvo za hranu preporučuje najviše pola te količine, a i atmosfera u društvu za mesojede sve je nepovoljnija.

Društvo je u svakom slučaju podeljeno. Protivnici konzumacije mesa sve su glasniji, što je delimično zasluga i tzv. „Mesnog atlasa“ koga od 2012. svake godine izdaju fondacija „Hajnrih Bel“ (bliska stranci Zeleni), Savez za zaštitu životne sredine i prirode (BUND) i nemačko izdanje nedeljnika „Le mond diplomatik“. Cilj te publikacije jeste širenje svesti o boljem kvalitetu ishrane, o odnosu prema životinjama i pozadini industrijske obrade mesa.

„Nijedna druga namirnica ne zahteva toliko prostora kao meso i mleko“, navodi se u najnovijem Atlasu. Iako je samo 17 odsto kalorija u ljudskoj ishrani životinjskog porekla, one zauzimaju 77 odsto komercijalno iskorišćenog zemljišta.

Posledica takve nesrazmere jesu monokulture (npr. soja za stočnu prehranu), prekomerna upotreba veštačkog đubriva i pesticida, što sa sobom povlači izumiranje vrsta, ali i bolesti kod lokalnog stanovništva. Konzumacija mesa ima i dalekosežne posledice na globalno otopljenje. Prašume se krče kako bi se dobile površina za uzgajanje monokultura za prehranu stoke, a time se gube dragoceni prirodni rezervoari ugljenika.

Kako ističe Kristine Hemic iz fondacije „Hajnrih Bel“, industrijska proizvodnja mesa i društveno je štetna, jer ona ugrožava egzistenciju mnogih malih stočara širom sveta. Tako konzumacija mesa indirektno ugrožava socijalne ciljeve Ujedinjenih nacija o smanjenju siromaštva do 2030.

Prof. Ahim Špiler sa Univerziteta u Getingenu, koji se bavi edukativnim metodama koje vode ka smanjenju konzumacije mesa, kritikuje državu jer premalo ulaže u takvu vrstu edukacije. Dve trećine potrošača nije svesno veze koja postoji između konzumacije mesa i klimatskih promena. Postoje mnoge metode kojima bi dugoročno mogla da se smanji potrošnja mesa: od etiketa koje daju tačne podatke o poreklu i količini ugljen-dioksida koji nastaje proizvodnjom određene namirnice, preko uvođenja više vegetarijanskih obroka u kantine u firmama ili školama, pa sve do porcija koje sadrže manje mesa, ali je zato npr. desert besplatan.

I još jedna metoda bi mogla da doprinese svesnijem odnosu prema mesu. Nekada se, često kažu stariji, ništa od životinje nije bacalo i najveći deo je završavao na tanjiru. Danas se kokošije noge ili svinjske glave izvoze u Afriku i Aziju, a u evropskim prodavnicama završava samo čist mišić. Neki poznati kuvari počeli su da spremaju hranu pod sloganom: „od njuške do repa“: želuci, mozgovi, bubrezi i pluća ne moraju po svaku cenu da završe u psećoj hrani.

Uskoro bi, inače, klanju mogao i da dođe kraj. Sve su uspešniji eksperimenti „uzgajanja“ mesa u laboratorijama. Istovremeno, paleta vegetarijanskih proizvoda neumoljivo se širi. Rafovi sa takvim namirnicama mogu se pronaći i tamo gde ih do pre par godina niko ne bi očekivao.

A i političari polako prave nekakve pomake. Još 2007. donet je zakon po kojem se obradiva površina vraća prirodi. Voćari u međuvremenu u svojim voćnjacima drže životinje koje tamo rastu pod uslovima koji su prikladniji njihovoj vrsti. „Vlada bi“, kaže Hubert Vajger iz organizacije BUND, „još ove godine trebalo da postavi smernice za održivu promenu svesti kada je u pitanju uzgoj životinja za ljudsku ishranu.“

Izvor:DW

 

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info