ravago

Paraziti prete ovcama

Paraziti prete ovcama

Metilji, pantljičare, krpelji, šuga mogu da naprave velike štete proizvođačima

Sve domaće životinje su ugrožene od raznih parazita, a jedna od najugroženijih vrsta je ovca. Kod nje su veoma vidljivi znaci prisustva parazita  i oni se manifestuju tako što se javlja slaba kondicija, gubitak apetita, iznemoglost sa čestom pojavom naduna koga prati proliv i malokrvnost. Uz to su česti pobačaji propraćeni opadanjem vune, a ima i uginuća.

Većina stočara ne poznaje dovoljno parazite koji napadaju ovce, pa je dobro naglasiti da su to organizmi koji žive u ili na samim životinjama. Paraziti u ovci se nazivaju endoparaziti dok se oni koji žive na životinji nazivaju ektoparazitima. I jedni i drugi stvaraju velike štete uzgajivačima, pa se njima mora stalno posvećivati pažnja i boriti se protiv njih. Dosta često životinju može napasti više vrsta parazita, jer životinja sa slabom telesnom kondicijom, malaksa usled proliva i nedostatka apetita postaje dobro mesto parazitalnog razvoja.

U čoporima se od parazita najčešće susreću unutrašnji paraziti kao što su: cestode, trematode, kokcidije, toksoplazme, nematode, a od spoljašnjih: šugarac, krpelj i razni insekti.

Metilj je parazit koji živi u jetri i žučnim kanalima ovaca. Poznate su dve vrste metilja i to Veliki i Mali metilj. Domaćin metilja su puževi i mravi, a bolest se najčešće javlja u višljim i vlažnim regijama. Zaražavanje ovaca metiljem dolazi na pašnjacima gde se sa hranom i vodom unose mladi metilji. Preko izmeta obolele ovce, metiljeva jajašca zaražavaju pašnjake gde se dalje obnavlja razvoj metilja. Zaražene ovce se brzo umaraju, neraspoložene su za pašu i čest je podvilični otok. Ako se takva ovca zakolje u jetri se mogu uočiti listići braon boje koji predstavljaju sitne parazite. Preventiva se obezbeđuje tako što treba izbegavati napasanje ovaca na vlažnim i vodenim pašnjacima.

Među pantljičarama koje napadaju ovce postiji veliki broj, ali treba spomenuti neke koje su najprisutnije:

Moniezija je dugački, pljosnati, beli crv koji se kod obolelih životinja mogu videti u izmetu ili kod klanja u crevima. Simptomi kod obolenja ovim parazitom je da ovca gubi apetit, kondicija opada, postaje troma i malaksala i redovno nastaje začepljenje creva. Zaražavanje nastaje preko kabaste hrane koja je inficirana grinjama.

Cisticerkoza - odrasli paraziti žive u crevim pasa. Ovce se zaraze prilikom ishrane hranom ili vodom zaraženom jajima koja su izbačena u spoljnu sredinu putem izmeta pasa. Moguća je pojava gubitka apetita i telesne težine kod obolelih ovaca. Prilikom klanja primećuju se mali mehurići (larve) parazita u telu ili u organima ovaca.

Ehinokokoza je interesantna, jer je opasna i za čoveka. I ovde je zaražavanje putem hrane i vode, a uočavaju se na plućima i jetri u obliku mehurića. Lečenje je nemoguće, pa se preporučuje klanje pri čemu ova dva organa treba uništiti.

Poslednjih godina krpelj je velika opasnost i za ljude i za životinje. To je parazit koji živi na koži koji siše krv i zato se kod ovaca javlja malokrvnost i gubitak težine. Sledeća pojava je paraliza zadnjih nogu propraćena nesigurnim i nekoordiniranim hodom. Paraliza se od zadnjeg dela širi prema glavi. Ne preduzme li se lečenje ovca uginjava. Krpelj se javlja u rano proleće i obično napada iscrpljena i obolela kondiciono slaba grla. Ovce treba kupati ili prskati sa nekim insekticidom, ali ne zanemariti objekte gde se drže ovce. Pored ovaca česti su napadi krpelja čobanin i njegov pas.

Šuga je parazit koji živi i oštećuje kožu i može se naći u raznim slojevima kože. Životinja postaje nervozna, javlja joj se svrab, dolazi do gubitka vune, a česte su i kraste nastale češanjem. Najbolje se lečiti kupanjem u neki rastvor insekticida, ali danas se može boriti protiv šugarca i inekciono pri čemu se treba obratiti veterinaru.

(PSS Vojvodina)

 

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam