ravago

Subvencije od 7.000 dinara uvećale stada ovaca u Potisju

Subvencije od 7.000 dinara uvećale stada ovaca u Potisju

Iako je ovčarstvo u ovom delu Vojvodine u usponu, teško dostižemo nekadašnji broj grla. I lokalne samouprave mogu više pomoći

Na području potiskih opština Ada, Senta, Čoka i Kanjiža, koje pokriva Poljoprivredna stručna služba Senta ima oko 7.200 umatičenih ovaca što je znanto više u odnosu na pre nekoliko godina. Direktor PSS Senta Josip Češljar kaže da su procene da je broj grla u stadima potiskih ovčara oko 30.000, pri čemu je najzastupljenija sa oko 80 odsto rasa „virtemberg“, dok po dest odsto su rase  „il de Frans“ i „čokanska cigaja“.

- Uočljivo je da se broj ovaca u stadima povećava jer je ovčarstvo jedina grana stočarstva koja je u usponu, zahvaljujući i subvenciji od 7.000 dinara koliko se dobija za svaku umatičenu ovcu – naglašava Češljar.

"Virtemberg" i "Il de frans" potisnule "čokansku cigaju"

U Potisju i na severu Banata stada ovaca su bila brojnija. Tako direktor Zemljoradničke zadruge „Greda“ u Bašaidu mr Dragutin Kovalik podseća da se u opštinama Novi Kneževac, Kikinda i Nova Crnja nekada uzgajalo oko 80.000 ovaca, ali da ih je sada svega 10.000 do 12.000 grla, uglavnom u gazdinstvima u naseljima gde su se zadržale površine pod pašnjacima, te da se mahom uzgajaju rase ovaca koje mogu da koriste takav način uzgoja, poput „čokanske cigaje“.

mr Dragutin Kovalik

 

- Da bi se svaka oblast proizvodnje u poljoprivredi unapredila mora se stalno pratiti, pa je umatičenje jedna od mera koja poboljšava praćenje proizvodnosti i genetske osnove, kao i načina držanja ovaca – ukazuje Kovalik. - Prednost je svih koji se opredele za uzgoj ovaca da uspostave praćenje sopstvene populacije kako bi došli do nekih saznanja o kvalitetu, a same mere stimulacije koje se mogu ostvariti umatičenjem ovaca nisu samo u podsticajnim sredstvima, nego su i u tome da bi se poboljšao potencijal stada u gazdinstvima.

Stada „čokanske cigaje“ su potisnuta stadima rase „virtemberg“ i „il de Frans“, od kada se od strane države ovčarstvo stimuliše radi povećanja proizvodnje mesa, ali Kovalik smatra, da pošto su u pitanju mali zapati koji bez intenzivne proizvodnje ne mogu obezbediti zadovoljavajuću količinu mesa, na korišćenje dopunske ishrane odlučuju se sami proizvođači kako bi postizali bolje rezultate.

- Da bi se unapredilo ovčarstvo lokalne samouprave bi trebale da omoguće dostupnost pašnjaka uzgajivačima, kao i podsticaj za proizvodnju priplodnih grla u određenim reprocentrima. Bez toga će teško ići unapređenje, pogotovo za one rase ovaca koje su u izumirnaju, kao što je „čokanska cigaja“, koju na našim pašnjacima ne može zameniti nijedna druga rasa, ali nemamo takve reprocentre koji mogu da obezbede kvalitetni priplodni materijal – predočava Kovalik.

 

U stadu Miloša Milanova iz Sanada, koje je na ispaši u ataru ovog sela čokanske opštine je oko 160 grla „čokanske cigaje“.

Stado Miloša Milanova

 

- Na našem području najbolje se i u sušnim godinama kakva je ova, najbolje drži „čokanska cigaja“, koja je kao autohtona rasta stvorena na ovom podneblju i ovaj teren joj najviše odgovara. Lakše podnosi sušu nego previše padavina, ali je ovog leta problem u ataru nekih mesta prisutan zbog toga što se zbog dugotrajne suše trava na pašnjacima sasušila – kaže Milanov.

Stojan Petrov iz Sanada uz državni posao još drži dvadesetak ovaca i pet koza za mužu i jarca, onoliko koliko mu slobodno vreme dozvoljava.

- Teško je, treba puno raditi, ali već ima rezultata, uhvati se neki dinar. Ove godine počinjem sa matičenjem grla, uzeo sam rasnog pedigriranog ovna što je bilo prilično ulaganje jer dosta košta, ali mislim da će vredi posvetiti se ovčartsvu – smatra Petrov.  

 

Razorani pašnjaci i ledine  

Na pašnjacima u okolini Kumana i Novog Miloševa napasala su se nekada brojna stada pa se njihov broj znatno smanjo. Milorad Trajlov iz Novog Miloševa kaže da je u ataru tog mesta oko 2.500 grla, a nekada je bilo oko 23.000. Trajlov je ranije držao stado „čokanske cigaje“ do 120 grla, sada se preorijentisao na rasu „bergamo“.

- Imao sam u stadu oko 80 grla, ali smanjio sam broj ovaca na tridesetak, zato što su nam razorali pašnjake i ledine. To je glavni razlog što se u odnosu na ranije broj ovaca drastično smanjio. Ovu rasu „bergamo“ držim već deceniju i po. Ovčarstvom su se bavili otac i deda, tako da se ljubav prema ovcama prenosi sa generacije na generaciju, ali i pored tradicije i ljubavi prema ovim životinjama, mora se gledati rentabilnost. Ovčarstvo može puno doprineti u gazdinstvu ukoliko bi se pored prodaje jagnjadi moglo iskoristiti i mleko. Ovce se ne muzu jer niko neće da otkupljuje mleko. „Čokanska cigaja“ je dobra za naše pašnjake, ali je za mnoga stada matičenje problematično. Ja sam prešao na rasu „bergamo“ i ovce držim iz ljubavi, nema je u okolini u ovom delu Potisja i Banata, a više je zastupljenija u okolini Pančeva – kaže Trajlov.

Jagnjetina po 300 dinara otišla u Bosnu

Sanad, izložba ovaca

Stado Mileta Lukića iz ima 102 grla, precizan je domaćin koji se posvetio ovčartsvu od 2002. godine kada je došao u Čoku, jer se njime bavio i u Bugojnu, gde je ranije živeo.

- Mora se nešto raditi pa smo nastavili sa ovcama, a tovimo i bikove 20 grla. Meni je lakše toviti bikove, ali mora se i jedno i drugo. Ove godine je cena jagnjetine žive vage bila dobra, 300 dinara kilogram, sva su otišla za izvoz preko Bosne. Suša jako loše utiče jer nema dovoljno paše, pa se ovce moraju dalje goniti da se napasu. Ispaša je za moje stado važna jer nemam zemlje i svu hranu za stoku kupujem. Problem je i što mi ovce nisu umatičene tako da ne ostvarujem subvencije od 7.000 po grlu, što bi vredelo i dobro bi došlo, tako da ću gledati da uđem u proces umatičenja – planira Lukić.

Nikola Urban iz Mola i njegov sin Miodrag, svoje stado napasaju u ataru Padeja, ali žale se da je ova sezona izuzetno teška. Oni drže rasu „il de Frans“ zato ima randman mesa, oko 60 odsto, a reč je o maloj ovci koja malo jede, izdržljiva je, a to je itekako bitno kada pritisne suša.  

- Ova godina je teška za ovčare, nema trave jer je sagorela od suše, a stado nemamo gde da povučemo, jer svugde je pritisla suša. Zahvalan sam mom čobanu Ištvanu Majoru koji je vredan i marljiv, stado u toku dana tera i desetak kilometara da ovce imaju šta da jedu. U katastrofalnoj sezoni on spasava stado. Hrane pribavljamo koliko možemo za zimski period i biće teško pregrmeti do marta iduće godine, dok ponovo stado ne isteramo na ispašu -  kaže Nikola Urban.

Milorad Mitrović

Foto: M. Mitrović

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam